Izvor: Blic, 28.Mar.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šansa na istočnim tržištima
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Belorusijom biće potpisan početkom naredne nedelje u Minsku, a osim sa ovom zemljom u planu su slični ugovori i sa Turskom, Iranom, Ukrajinom, kao i proširenje sporazuma sa Rusijom.
Okretanje ka istočnim tržištima u Vladi Srbije objašnjavaju pokušajem da od Srbije naprave atraktivnu destinaciju za strane investitore koji bi ovde otvarali fabrike, dok ekonomisti, sagovornici "Novca", >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne očekuju bitno povećanje stranih investicija, ali veruju da su sporazumi o slobodnoj trgovini šansa za povećanje izvoza domaće robe. I jedni i drugi se slažu u tome da ovakvi sporazumi Srbiji mogu doneti samo koristi.
- Strategija države je da sklopi sporazume o bescarinskom režimu sa što većim brojem zemalja, kako bismo postali atraktivni za strane investitore koji bi ovde otvarali fabrike ne samo zbog poreskih olakšica koje daje država, već i zbog mogućnosti da bez carina izvoze na brojna tržišta. Pokušavamo da napravimo nešto poput Kipra pre ulaska u EU, kada je ta zemlja bila poreski raj za banke. Mi bismo hteli da do našeg ulaska u EU budemo tako atraktivna destinacija, ali ne za banke, već za proizvodni sektor. Time bismo smanjili spoljnotrgovinski deficit i omogućili veću zaposlenost - kaže za "Novac" Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i potpredsednik Vlade Srbije.
Naša zemlja sada ima sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom i zemljama regiona - Cefta. Sporazum sa Belorusijom biće potpisan 31. marta, ali će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine. Dogovor sa Belorusijom postignut je još u oktobru prošle godine, kada je dogovorena maksimalna liberalizacija međusobne trgovine. Od januara sledeće godine promet će biti oslobođen carina za sve proizvode osim za šećer, alkohol i cigarete, upotrebljavane putničke automobile, autobuse, kamione, traktore, upotrebljavane gume.
Uskoro bi moglo da dođe i do potpisivanja sporazuma o slobodnoj trgovini s Turskom, čiji su detalji dogovoreni u februaru ove godine. Tada je i parafiran tekst sporazuma.
Sporazum sa Turskom je asimetričan poput onog koji imamo sa EU. To znači da se Turska prema nama potpuno otvorila, a da je nama ostavljen prelazni period od šest godina, tačnije do 2016. godine, da potpuno liberalizujemo trgovinu - kaže Dinkić. Srbija je za određene, nama strateški bitne proizvode obezbedila sporiju dinamiku liberalizacije, a to se pre svega odnosi na tekstilne proizvode, crnu i obojenu metalurgiju, kao i deo poljoprivrednih proizvoda.
Osim pomenutih zemalja, već su pokrenute inicijative za potpisivanje sličnih sporazuma sa Iranom i Ukrajinom.
Inicijativa da se sa Iranom potpiše sporazum o slobodnoj trgovini postoji već nekoliko godina. Otkud Iran? Iskustva iz perioda Titove Jugoslavije sa izvozom u Iran su bila odlična. Tada smo izvozili robu u vrednosti današnjih milijardu evra u Iran, a plaćali su sve redovno. Imamo interes za ovakvim sporazumom s obzirom na to da je naš izvoz u Iran iz godine u godinu sve veći, prošle godine je bio oko 40 miliona dolara, uz visok suficit na našoj strani. U Iran izvozimo autobuse, motore, vagone, a postoje mogućnosti i za izvoz auto-delova, poljoprivrednih, prehrambenih i farmaceutskih proizvoda. Ideja je da već ove godine izvoz u Iran podignemo na sto miliona dolara - objašnjava Dinkić.
Slična inicijativa postoji i sa Ukrajinom, a memorandum o tome potpisan je još 2001. godine. Do sada nije došlo do konkretnih pregovora, ali ih Dinkić očekuje na jesen ove godine. Da su sporazumi o slobodnoj trgovini sa bivšim sovjetskim republikama i istočnim zemljama šansa za Srbiju smatra i ekonomista Vladana Hamović. Ona očekuje da će čak i u vreme krize pojedini investitori prepoznati da u Srbiji mogu imati manje troškove, a veći broj mogućih izvoznih tržišta.
Ipak, vremena su teška i ne treba očekivati da će investitori nagrnuti. To će biti pojedinačni slučajevi - tvrdi ona. Hamovićeva podseća da Srbija u odnosu na pojedine zemlje regiona, poput Makedonije, BiH i Hrvatske, ima određene prednosti za investitore zbog poreskih olakšica, manjih troškova i izvoznih potencijala. U odnosu na tržišta Dalekog istoka, koje takođe ima jeftinu radnu snagu, mi imamo geografsku prednost jer smo između Evrope i Rusije, pa su troškovi transporta bitno manji.
Ipak, investitor ne gleda samo to, već i političke rizike koji su kod nas zbog Kosova veliki. Zašto bi neko investirao u Srbiju, gde mogu da izbiju neredi i sukobi, kad može da ode negde drugde. Takođe, treba rešiti i pitanje procedura i administracije jer to sve odbija investitore. Tek kombinacijom tih elemenata - političkom stabilnošću, kratkim i jeftinim procedurama, poreskim olakšicama i bescarinskom trgovinom sa većim brojem zemalja, možemo imati vidljive rezultate u privlačenju investicija - tvrdi Hamovićeva. Ni Miloje Kanjevac, direktor Instituta za tržišna istraživanja, ne misli da će sporazumi o slobodnoj trgovini biti "mamac za strane investitore", ali smatra da to i nije najvažnije.
Srbija ne može da pretrpi nikakvu štetu od ovih sporazuma. Naprotiv, biće samo koristi. Srbiji je potrebno širenje tržišta, a u ovoj situaciji krize, koja jako potresa EU, idealno je širiti se na istočna tržišta - kaže Kanjevac i napominje da se on odavno zalagao za okretanje Istoku i povećanje izvoza upravo na ovim tržištima.
Dinkić tvrdi da bi Srbija, ukoliko bismo uspeli da realizujemo ove planove, bila jedina zemlja koja ima istovremeno sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Rusijom, Turskom i Iranom.
- To će biti naša velika šansa za veće investicije i veći izvoz. Bez toga smo u mnogo goroj poziciji. Pošto se uglavnom radi o zemljama iz kojih ne uvozimo mnogo, osim Rusije iz koje imamo veliki uvoz energenata, očekujem da ćemo narednih godina na svim ovim tržištima ostvariti suficit u trgovini. Ne treba zaboraviti da je "Fijat" zainteresovan za tržišta Rusije i Belorusije, a ima interesa i za proizvodnju nekih delova za Iran. Ima još kompanija koje se interesuju, a naše prednosti su što je izgradnja fabrike u Srbiji, kao i radna snaga, jeftinija u odnosu na pomenute zemlje - kaže Dinkić i očekuje da će efekti ovih sporazuma biti vidljivi tek kroz nekoliko godina.
Robna razmena Srbije i Ukrajine (u milionima dolara)
Godina Izvoz Uvoz Ukupno Saldo
2003. 40,5 167,4 207,9 -126,9
2004. 49,8 275,1 324,9 -225,3
2005. 80,6 280,8 361,4 -200,2
2006. 123,8 288,4 412,2 -164,6
2007. 134,5 372 506,5 -237,5
2008. 207,5 655,4 862,8 -447,9
*Izvor: Privredna komora Srbije
Robna razmena Srbije i Belorusije (u milionima USD)
Godina Izvoz Uvoz Ukupno Saldo
2003. 3,3 21,9 25,2 -18,6
2004. 5,6 36,9 42,5 -31,3
2005. 10,1 35,6 45,7 -25,5
2006. 15,2 20,6 35,8 -5,4
2007. 12,8 36,5 49,3 -23,7
2008. 15,7 41,3 57,1 -25,6
*Izvor: Privredna komora Srbije
Šta je sa Rusijom
Sa Rusijom Srbija već ima sporazum o slobodnoj trgovini, a protokol o daljoj liberalizaciji, kojom se veći broj proizvoda stavlja na bescarinsku listu, trebalo bi da bude potpisan početkom aprila. Ubuduće će bez carina u Rusiju moći da se izvoze i svi lekovi, klanični, konditorski proizvodi, sok od jabuke, pivo od slada, vina od svežeg grožđa, sredstva za higijenu, tkanine od vlačene vune, frižideri, zamrzivači i ostali uređaji za hlađenje, mašine za pranje i sušenje, drveni kancelarijski nameštaj, posteljine, tepisi... Ipak, bescarinski izvoz nekoliko strateški važnih proizvoda za Srbiju, sa Rusijom još nije dogovoren. Tako ćemo automobile i dalje izvoziti sa carinom, a isto važi i za monitore, TV prijemnike, i gotovo sav nameštaj (osim kancelarijskog). O stavljanju ovih proizvoda na bescarinsku listu i dalje će se pregovarati sa ruskom stranom.
