Izvor: Deutsche Welle, 10.Dec.2019, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit po ruskom ukusu
Dijalog je potreban. Ali samit o Ukrajini samo je odgodio rešavanje problema, smatra Bernd Rigert. Moskva može biti zadovoljna samitom u Parizu.
Stvari idu super, to je verovatno na predbožićnom susretu na vrhu u Parizu pomislio ruski predsednik Vladimir Putin. Zapad i Ukrajina su spremni na blage ustupke, kako bi očarali njega, neprikosnovenog vladara Rusije, i dogovorili se oko dokumenta koji bi trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << da donese mir u Donbas. Ali u tom papiru i nema baš puno novih elemenata. Cilj je novo primirje, već 21. po redu i razmena zarobljenika. A šta je s političkim koracima? O njima će se pričati tek za četiri meseca.
Pregovori vladaru Kremlja verovatno nisu pali tako teško, jer čovek koji je sedeo prekoputa njega se trudio da odglumi jedinstvo. Francuski predsednik Emanuel Makron nudi Putinu ustupke, priča o novom partnerstvu za koje bi i Rusija morala biti zainteresovana. Nemačkoj kancelarki Angeli Merkel ta soliranja ambicioznog Francuza idu polako na živce. Na samitu NATO pre nedelju dana, Severnoatlantski savez, za kojeg Makron tvrdi da je u stanju moždane smrti, pred celim svetom je demonstrirao nejedinstvo. Istočne članice NATO upozoravaju na Rusiju, a Francuska želi Rusiju opet „vratiti" u salone međunarodne politike. Makron i Merkel vrše zajedno pritisak na Volodimira Zelenskog, kažu mu kako bi trebalo da budu fleksibilniji i napravi pokoji ustupak. EU nije jedinstvena oko Nordstreama - Nemačka je prema njemu pozitivna, brojne istočne članice ga kritikuju, i to žestoko.
Ništa bez Rusije, s Rusijom – teško
Putin se u takvoj konstelaciji može i opustiti i – čekati kako će se stvari razvijati. Naravno da je njemu u interesu da EU ukine mrske mu sankcije. Ali taj interes nije toliko velik da bi zauzvrat odustao od zaheva za vlašću nad područjem istočne Ukrajine ili čak Krima. U Parizu se nije razgovaralo o anektiranom poluostrvu. Konfliktom koji tinja na malom plamenu, Putin može Zapad, kojeg smatra svojim protivnikom, da drži u stanju napetosti. Osim toga se na taj način praktički onemogućuje daljnje približavanje Ukrajine Europskoj uniji i NATO, jer je isključeno primanje zemalja s tekućim konfliktima. Isti recept Putin primenjuje i u slučaju Gruzije, gde je od te zemlje odcepio Južnu Osetiju.
Bernd Rigert
Zapadu i Ukrajini je Putin toliko potreban, da Makron, Merkel & Co. s ruskim predsednikom pregovaraju – iako sumnjaju da on stoji iza obaranja putničkog aviona MH17 iznad Ukrajine, trovanja bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripalja i njegove ćerke u Velikoj Britaniji, te ubistva jednog Gruzijca u Berlinu. Iz nemačkog i francuskog ugla, jako teško je od Putina dobiti ustupke, pogotovo zato što i u odnosu prema velikom partneru iz NATO, SAD, u najmanju ruku vlada nesloga. Američki predsednik Donald Tramp iz nerazjašnjenih razloga veruje da je Vladimir Putin „veličanstven" tip, iako se on Trampu nije približio niti centimetra.
Ukoliko to Putinu nije dovoljno jak dokaz njegove snage, onda je dovoljan jedan pogled na ulice Pariza ovih dana. Štrajk je paralizovao glavni grad Francuske. A Angela Merkel? Od savezne kancelarke u Parizu se nisu mogle čuti glasne reči. Ruskom predsedniku, koji (računamo li različite pozicije) vlada još duže od Angele Merkel, jasno je da se njena politička karijera bliži kraju. Koalicija kod kuće, u Berlinu, „škripi". Lukavi Putin se sad verovatno i sam pita: Zašto uopšte popuštati?
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
.jpg)
