Izvor: Politika, 24.Mar.2015, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD će uskoro videti ruske podmornice
Putin može biti zaustavljen jedino kad shvati da je cena koju će Rusija platiti zbog njegovog ponašanja u međunarodnim odnosima previsoka
Boris Bazljevski, bivši ambasador Ukrajine u Irskoj, diplomatski predstavnik u SAD i vodeći ekspert Centra za ruske studije u Kijevu, smatra da trenutno niko ne zna kako će se razrešiti ukrajinska kriza. „Niko ne zna jer niko nema pojma šta se dešava u glavi ruskog predsednika Putina”, rekao je Bazljevski u intervjuu „Politici” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u petak, posle konferencije posvećene ukrajinskoj krizi, koju su organizovali Fondacija „Fridrih Ebert” i Isak fond.
„Mislim da će kriza veoma dugo trajati. Pred nama je dugačak proces koji će podrazumevati reforme, ali sam ja prilično optimističan da će, kad reforme uzmu maha, rezultat biti pozitivan za Ukrajinu. Kad sam bio u Vašingtonu kao diplomatski predstavnik Ukrajine, početkom devedesetih godina 20. veka, poznati američki političar i geostrateg Zbignjev Bžežinski me je pitao: ’Da li su Ukrajinci spremi da gladuju za nezavisnost?’ Tada nisam bio siguran, ali danas sam sasvim siguran da smo spremni da gladujemo za svoju nezavisnost.
Zar ne mislite da, osim Putinove, ima još glava koje odlučuju o ukrajinskoj krizi?
Mislim da niko ne može da utiče na ruskog predsednika. Čak je i nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da on živi u veoma čudnom okruženju i da ona ne može svaki put ni da pretpostavi šta se događa tamo, s druge strane.
Ali ima ljudi koju upravljaju tom krizom i u SAD i u EU...
U suštini, kriza koju imamo u Ukrajini nije samo konflikt između Rusije i Ukrajine, nego je reč o sukobu civilizacija. Demokratija protiv autokratije ili diktature. Putin se veoma plaši demokratskih procesa koji se mogu desiti u Rusiji.
Sada imamo nove procese u Mađarskoj, Grčkoj, Španiji. Prve dve zemlje se sve više okreću Rusiji kao savezniku, da li biste onda i te procese nazvali autokratskim?
To su prirodni procesi koji unapređuju demokratiju u EU. Ali, ako postavimo pitanje kako Putin može biti zaustavljen, odgovor je: jedino ukoliko shvati da je cena koju će Rusija platiti zbog njegovog ponašanja u međunarodnim odnosima previsoka. U tom smislu naše oružje trebalo bi da bude jedinstvo naših prijatelja u borbi protiv te agresije. Ukrajina bi trebalo da pruži svu podršku svojim međunarodnim prijateljima da izvrše neophodan pritisak da ta cena bude što viša. Jer ako se setimo tridesetih godina prošlog veka, Hitlera i nacizma, oni su se dogodili jer nije postojalo jedinstvo u Evropi i izbio je Drugi svetski rat. Ne smemo dozvoliti da se dogodi novi Perl Harbur da bismo shvatili kakva se opasnost nadvila nad Evropom.
Koja bi bila ta previsoka cena za Rusiju?
Mnogo više pritiska na polju ekonomije, politike i na vojnom polju. Naši prijatelji daju sve od sebe na polju ekonomije, razumem da i oni plaćaju ceh zbog toga. Ali, trebalo bi da se setimo prošlosti i ne dozvolimo da Hitlerov scenario bude ikada više ponovljen na evropskoj teritoriji.
Da li su Ukrajinci spremni da podnesu tako veliku žrtvu da bi se Putinu ispostavio toliki ceh?
Moramo izdržati određeni vremenski period jer je nemoguće izgraditi evropsku, prosperitetnu, demokratsku Ukrajinu a da ne prođemo kroz teškoće. Ironično bih rekao da nam mnogo pomaže Putin sa svojim potezima u istočnoj Ukrajini. On gura Ukrajince prema EU, i one koji govore ukrajinski, ali i one koji govore ruski, gura ih ka unifikaciji i konsolidaciji i, zapravo, celu Ukrajinu gura ka EU i NATO.
Zar vi ne vidite i pritiske SAD s druge strane?
Da, postoje pritisci američke politike, Kongresa, samog američkog predsednika i administracije. Ali to je neophodno. Smatramo da bi taj pritisak u narednom periodu trebalo da bude što je moguće jači, jer je Amerika, po mom uverenju, jedan od bastiona demokratije u svetu. S druge strane, u Rusiji imamo autokratski režim koji ne preza ni od čega, tako da bi trebalo razumeti da krizu treba ograničiti i zaustaviti što pre, jer će se ruski ratni avioni pojavljivati svuda po svetu, čak i tamo gde nam je nezamislivo. Ponašanje Kremlja nije ograničeno moralnim, etičkim ili bilo kojom vrstom drugih standarda.
I dalje su ostale nerazjašnjene mnoge stvari u vezi s Ukrajinom, poput snajperske pucnjave u kojoj su stradali demonstranti.
Direktor ukrajinskog sektora bezbednosti saopštio je da postoje dokumenti koji dokazuju da ruski pripadnici obaveštajne službe stoje iza otvaranja snajperske vatre.
I vi verujete izjavi tog zvaničnika?
Da, verujem. Neposredno pre svega toga u Kijevu je boravio predstavnik ruskog predsednika i, po nekim informacijama, on je bio jedan od onih koji su planirali celu tu operaciju na Majdanu.
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič je 21. februara 2014, uz posredovanje Francuske, Nemačke i Poljske, potpisao sporazum s opozicijom da se održe prevremeni predsednički izbori. Kome su onda bili potrebni dalji sukobi?
Koliko se sećam, kad je počela pucnjava na Majdanu, iz Moskve su poručivali Janukoviču da bi trebalo da bude odlučniji, da čvršće reaguje i ne popušta. Morate razumeti da potpis Janukoviča, koji je kasnije pobegao u Rusiju, nije bio u skladu s ruskim scenarijom. Rusi nisu potpisali taj sporazum, nego je taj memorandum postignut zahvaljujući pritisku EU i SAD.
Puč je oživeo tradiciju Stepana Bandere, koji je sarađivao s nacistima, tako da je ukrajinska kriza dobila obrise borbe nacizma i komunizma.
To je propaganda koja stiže iz Moskve. U to su se uklapale vesti da se spaljuju sinagoge, da se sprovodi antisemitska politika. To me navodi da povučem paralelu s onim što se desilo u Jugoslaviji. Sećam se kako su sovjetski mediji pedesetih godina prošlog veka pisali za Josipa Broza Tita da je koljač i fašista.
O Banderi kao saradniku nacista govore istorijske činjenice.
To je sve propaganda, rekao sam vam. Vidite, i sam sam bio prisutan nekoliko dana među hiljadama ljudi koji su dan i noć stajali na ulicama. Tu su bili Ukrajinci, Rusi, Jevreji, prva žrtva je bila jermenska. Svi su oni bili siti Janukovičeve koruptivne oligarhije, bandi koje su eksploatisale i pljačkale ukrajinski narod.
Verujete li u nemačko-francusku mirovnu inicijativu?
Za sada verujem, bolje išta nego ništa.
Šta bi bilo bolje?
Bilo bi bolje Putina naterati da se povuče s ukrajinske teritorije i da se ponovo uspostavi ukrajinsko-ruska granica na dužini od 500 kilometara, kroz koju trenutno prolazi oružje. Mislim da vreme ide u prilog onima koji su za demokratiju, Ukrajincima. Dobar mir je mnogo bolji nego loš rat.
Smatrate li da bi SAD trebalo otvoreno da se umešaju i da više ne deluju na posredan način?
Ne mislim da bi SAD trebalo direktno da se umešaju, ali mislim da će uskoro videti ruske podmornice u blizini svojih obala.
Da li vam je dovoljna sadašnja pomoć SAD?
SAD podržavaju Ukrajinu, treniraju Ukrajince, a politička pomoć je značajna pomoć.
Plašite li se da će Ukrajina biti iskorišćena u hladnom ratu između SAD i Rusije?
Ukrajinu niko ne koristi, mi se sami borimo za sebe.
-------------------------------------------
Rusija ne bi smela da koristi veto a ko je agresor
Na konferenciji u Beogradu izneli ste tezu da bi trebalo izmeniti pravila u međunarodnim organizacijama, naročito u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, u smislu ograničavanja prava na veto.
U trenutnoj situaciji suočeni smo s problemom da ne možemo da razrešimo problem u Savetu bezbednosti zato što zemlja koja je agresor ima pravo veta. Tako da mislim da bi trebalo da se promeni pravilo, da zemlja koja ima pravo veta, u slučaju da je agresor, ne bi imala pravo da ga koristi.
Pod uslovom da se svi slože da je Rusija agresor, da li je moguće promeniti to pravilo?
Naravno da je moguće, sistem bi trebalo da se promeni kako bi međunarodna zajednica bila bezbednija. Sistem UN stvoren je na Jalti i tada je svet bio bipolaran, a sada se mnogo promenio, pojavile su se nove države. Imamo mnogo novih afričkih, azijskih i zemalja na drugim kontinentima. Pošto sam ekspert za međunarodno pravo, moram da podsetim da se posle raspada SSSR-a pojavilo 15 sukcesora. Uopšte nije u skladu s međunarodnim pravom to što je Rusija, bez ikakve rasprave, zadržala pravo stalne članice. Smatram da bi neke države u Južnoj Americi, Aziji, zašto ne i Africi, trebalo da budu stalne članice SB. Povelja UN pisana je u postratnom periodu, kada su Nemačka i Japan smatrani agresorima, a današnji svet izgleda mnogo drugačije.
Slažete li se onda da je u slučaju otcepljenja Kosova od Srbije prekršeno međunarodno pravo ako je ono pogaženo u slučaju Ukrajine?
Ne postoji ništa zajedničko s Ukrajinom, Kosovom ili Bosnom i Hercegovinom. Ne postoje nikakve nacionalne niti religijske paralele.
Takođe smatrate da bi NATO trebalo da se usmeri na kolektivnu odbranu.
To je jedini instrument koji može da spreči treći svetski rat. Zato što UN u ovom, ali ne samo u ovom slučaju, nije u stanju da reši situaciju, OEBS je nastao kao propagandno sredstvo i veoma je slaba organizacija.
Šta bi konkretno trebalo da uradi NATO?
Pitajte NATO.
Biljana Mitrinović
objavljeno: 24.03.2015.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
