Izvor: VOA, 24.Apr.2023, 13:36
Rusija tvrdi da je odbila ukrajinski napad pomorskim dronovima na Krim
KIJEV - Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u ponedeljak da su tri ukrajinske pomorske bespilotne letelice bezuspešno pokušale preko noći da napadnu rusku crnomorsku flotu u Sevastopolju, na anektiranom poluostrvu Ukrajine, prenela je agencija TASS, javlja Rojters. Sva tri drona su uništena i nije bilo žrtava, saopštilo je ministarstvo. "Naša flota sada odbija napad površinskih dronova...", napisao je prethodno guverner Mihail Razvožajev preko aplikacije za razmenu poruka Telegram. "Sve službe grada su u pripravnosti". Sevastopolj je, zajedno sa ostatkom poluostrva Krim, pripojen Rusiji 2014. godine, ali je međunarodno priznat kao deo Ukrajine. Iz Ukrajine nije bilo reakcije na ove informacije. Kijev gotovo nikada javno ne preuzima odgovornost za napade u Rusiji i na teritoriji Ukrajine pod ruskom kontrolom. EU nakon zastoja najavljuje kupovinu municije za Ukrajinu Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj izrazio je u ponedeljak uverenje da će blok u roku od nekoliko dana finalizirati plan za kupovinu municije za Ukrajinu nakon što je Kijev izrazio frustraciju zbog prepirki među državama članicama EU. "Da, još uvek postoje neka neslaganja. Ali siguran sam da će svi razumeti da smo u situaciji krajnje hitnje", rekao je Borel novinarima kada je stigao na sastanak ministara spoljnih poslova EU u Luksemburgu. "Siguran sam da ćemo u narednim danima postići (sporazum)", rekao je on. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izrazio je frustraciju u tvitu prošle nedelje da značajan sporazum zaključen prošlog meseca da zemlje EU zajedno kupuju artiljerijske granate za Kijev još uvek nije sproveden zbog neslaganja oko toga koliki deo posla mora da ostane u Evropi. "Za Ukrajinu se cena nečinjenja meri ljudskim životima", upozorio je on u četvrtak. Očekivalo se da će Kuleba svoj slučaj izneti direktno ministrima spoljnih poslova EU na sastanku u ponedeljak, obraćajući im se putem video linka o stanju rata koji je pokrenula ruska invazija prošle godine. Artiljerijske granate, posebno one od 155 mm, postali su kritični za sukob dok ukrajinske i ruske snage vode intenzivan rat na iscrpljivanje. Zvaničnici kažu da Kijev troši više municije nego što njegovi saveznici trenutno mogu da proizvedu. Zajednički plan nabavke deo je višestrukog dogovora EU da se Ukrajini dostavi milion artiljerijskih granata ili projektila u roku od 12 meseci i da se poveća proizvodnja municije u Evropi, koji su prošlog meseca odobrili ministri spoljnih poslova. I Rusija i Ukrajina tvrde da imaju uspeha u Bahmutu Rusija i Ukrajina su u nedelju razmenile tvrdnje o uspesima oko grada Bahmuta, za koji se vode borbe. Moskva je saopštila da su njene snage zauzele još dva naselja u zapadnom delu skoro uništenog grada, ali nije ponudila detalje. Rusija, koja je izvršila invaziju na Ukrajinu pre 14 meseci, vidi zauzimanje Bahmuta kao put ka daljem napredovanju u istočnoj Ukrajini. Međutim, ukrajinski general-pukovnik Oleksandr Sirski je preko aplikacije za razmenu poruka Telegram objavio slike sebe i svojih trupa na liniji fronta i rekao: "Pogađali smo neprijatelja, često neočekivano za njega, i nastavljamo da držimo strateške linije". Ni Asošiejted pres, ni Rojters nisu mogli da provere izveštaje sa ratišta. Prošlog meseca, zamenica ukrajinskog premijera Irina Vereščuk rekla da Bahmut, koji je pre rata imao više od 70.000 žitelja, sada ima manje od 4.000 preostalih civila, uključujući 38 dece, preneo je Rojters. Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) saopštio je da oni koji su ostali žive u podzemnim skloništima pod teškim granatiranjem. Kasno u subotu, Institut za proučavanje rata saopštio je da se čini da geolocirani snimci koje su objavili prokremljovski vojni blogeri pokazuju da se Ukrajina priprema za dugo očekivanu prolećnu kontraofanzivu protiv ruskih trupa. Taj istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu rekao je da su prokremljovski blogeri nagovestili da su ukrajinske trupe uspostavile položaje severno od grada Oleški u oblasti Herson na jugu Ukrajine. Analitičari kažu da bi glavni cilj moguće ukrajinske kontraofanzive bio probijanje kopnenog koridora između Rusije i anektiranog poluostrva Krim, što bi zahtevalo prelazak reke Dnjepar na jugu zemlje, preneo je AP. Vladimir Saldo, šef regiona Herson koga je postavio Kremlj, rekao je u postu na Telegramu da ruske snage "potpuno kontrolišu" tu oblast i spekuliše da slike na koje se poziva ISV možda prikazuju ukrajinske diverzantske jedinice koje su "uspele da naprave selfije" preko Dnjepra pre nego što su bili primorani da se vrate. AP je potvrdio postove blogera, ali nije odmah bilo moguće nezavisno proveriti podatke koje su podelili. Takođe u nedelju, Rusija je saopštila da pojačava svoju vojnu kampanju regrutovanja pokušavajući da privuče ruski muški ponos, pozivajući "prave muškarce" da se bore u njenoj invaziji na Ukrajinu, navelo je britansko ministarstvo odbrane u svom obaveštajnom ažuriranju objavljenom na Tviteru. Oglasi za novu kampanju na bilbordima, TV-u i sajtovima društvenih medija takođe obećavaju finansijsku nagradu za prijavu u rusku vojsku, ali je "malo verovatno" da će Rusija ispuniti svoj cilj od 400.000 dobrovoljaca, saopštilo je britansko ministarstvo. Komentar kineskog diplomate o Krimu Saveznici su u nedelju izrazili zaprepašćenje nakon što je kineski ambasador u Parizu Lu Šaje doveo u pitanje suverenitet bivših sovjetskih zemalja, poput Ukrajine, u intervjuu u petak. Kineski ambasador je na francuskoj televiziji rekao da je Krim istorijski bio deo Rusije i da ga je Ukrajini ponudio bivši sovjetski lider Nikita Hruščov 1991. godine. "Ove zemlje bivšeg SSSR-a nemaju stvarni status u međunarodnom pravu jer ne postoji međunarodni sporazum da materijalizuju svoj suvereni status", dodao je Šej. Kasanije, u ponedeljak, kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da poštuje status bivših sovjetskih država članica kao suverenih nacija. Međutim, tome je prethodio odgovor Francuske u nedelju izjavom koja je izrazila "punu solidarnost" sa svim pogođenim zemljama saveznicima, za koje je rekla da su stekle nezavisnost "posle decenija ugnjetavanja". Reagovao je bio i šef diplomatije EU Žozep Borelj. "Neprihvatljive primedbe kineskog ambasadora u Francuskoj kojima se dovodi u pitanje suverenitet zemalja koje su postale nezavisne raspadom Sovjetskog Saveza 1991. godine", tvitovao je on. "EU može samo da pretpostavi da ove deklaracije ne predstavljaju zvaničnu politiku Kine". Visoki zvaničnik ukrajinskog predsednika takođe se osporavao komentarom kineskog diplomate. "Čudno je čuti apsurdnu verziju ’istorije Krima‘ od predstavnika zemlje koja je skrupulozna u svojoj hiljadugodišnjoj istoriji", napisao je na Tviteru Mihail Podoljak, viši pomoćnik ukrajinskog predsednika. Baltičke države - Estonija, Letonija i Litvanij - takođe su negativno reagovale na komentar, navodi agencija Rojters. U izveštaju su korišćene neke informacije agecnija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
.jpg)
