Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Sep.2014, 13:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija očekuje skore pregovore o DNR i LNR
Rusija očekuje da će pregovori o statusu samoproglašenih Donjecke i Luganske Narodne Republike (DNR, LNR) početi brzo, izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, dodajući i da se prekid vatre na istoku Ukrajine generalno poštuje, iako ima incidenata.
"Što se tiče razgovora o statusu jugoistoka zemlje, u Protokolu iz Minska predviđeni su koraci u tom pravcu. Nadamo se da će takvi razgovori početi >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << brzo", rekao je ministar inostranih poslova Rusije, dodajući da je format razgovora "očigledan - to su vlasti Ukrajine i lideri LNR i DNR, koji su potpisnici Protokola iz Minska od 5. septembra".
"Te odredbe umnogome su okvirne, i po dogovoru učesnika tog procesa one će biti konkretizovane", kazao je Lavrov.
Prema njegovim rečima, Moskva se nada da će narednih dana režim prekida vatre biti učvršćen, preneo je Itar-Tas.
"Prekid vatre generalno se poštuje, mada ima incidenata i strane optužuju jedna drugu", rekao je Lavrov i dodao da je Rusija, kao i ustanici u Ukrajini, ozbiljno zabrinuta zbog jučerašnjih informacija da je izvršena koncentracija teškog naoružanja ukrajinskih snaga u oblasti Debaljceva, 70-ak kilometara udaljenog od Donjecka.
"Prema svim naznakama, moguće je zaključiti da se priprema neka udarna formacija", kazao je on, dodajući da je ta zabrinutost izražena kijevskim vlastima, koje su saopštile da "ne postoje planovi za rušenje primirja".
"Pratićemo najpažljivije situaciju. Nismo zainteresovani da bilo ko ili bilo šta ometa sprovođenje dogovora iz Minska", dodao je Lavrov.
Šef ruske diplomatije, kako je prenela RIA Novosti, rekao je i da će Moskva insistirati da Kijev ispuni obećanje o sprovođenju ustavne reforme.
U Minsku je potpisan protokol posle konsultacija o potezima usmerenim na sprovođenje mirovnog plana ukrajinskog predsednika Petra Porošenka i inicijativa ruskog predsednika Vladimira Putina, koji između ostalog predviđa da Ukrajina prizna specijalan status za Donjecku i Lugansku oblast i da održi prevremene lokalne izbore u skladu sa Zakonom o specijalnom statusu.
Proruske snage oslobodile 648 zarobljenika
Proruske snage oslobodile su do sada 648 zarobljenika u okviru sporazuma o prekidu vatre dogovorenog između ukrajinskih snaga bezbednosti i proruskih snaga na istoku Ukrajine, izjavio je portparol ukrajinske vojske Andrij Lisenko.
On je dodao da ukrajinska strana radi na obezbeđivanju oslobađanja još oko 500 zarobljenika, ne precizravši koliko će zarobljenika osloboditi ukrajinska vlada, preneo je Rojters.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko izjavio je juče da su proruske snage zarobile skoro 1.200 ljudi tokom konflikta.
Lisinenko je rekao i da je od početka primirja poginulo pret pripadnika ukrajinskih snaga, a da je 33 povređeno.
Nešto ranije danas zvaničnik ukrajinskog Ministarstva odbrane Vitalij Andronati izjavio je da su od početka prekida vatre između ukrajinskih snaga i proruskih snaga na istoku Ukrajine, poginula četiri pripadnika ukrajinskih snaga, a da ih je povređeno 29.
Članice NATO (ne)šalju oružje i savetnike u Ukrajinu
Ukrajinski predsednik Petro Porošenko izjavio je da se Kijev sa određenim brojem zemalja članica NATO dogovorio o direktnom snabdevanju oružja Ukrajini.
"Sa nizom NATO zemalja postignut je dogovor o direktnom dopremanju modernog naoružanja koji će nam pomoći da se zaštitimo i pobedimo", prenela je sinoć agencija Ria Novosti, pozivajući se na saopštenje predsednika Ukrajine.
Pomoćnik ukrajinskog predsednika Jurij Lucenko je objavio na Fejsbuku da će Ukrajina dobiti vojne savetnike i naoružanje iz SAD, Francuske, Italije, Poljske i Norveške "u skladu sa dogovorom koji je postignut na samitu NATO" u Velsu.
Ministarstva odbrane četiri od navedenih zemalja, SAD, Italije, Poljske i Norveške, ubrzo su, međutim, demantovala Lucenkove tvrdnje, podsetila je agencija Rojters.
Zvaničnici NATO su prethodno objavili kako Alijansa neće slati oružje u Ukrajinu, koja nije njihova članica, ali i da pojedinačne zemlje članice NATO mogu to da čine ukoliko žele. Američki zvaničnici ističu da Ukrajini nisu nudili nikakvo "smrtonosno oružje", a isto tvrdi i predstavnik italijanskog ministarstva odbrane, navodeći kako njegova zemlja planira da Ukrajini pošalje opremu kao što su prsluci otporni na metke i šlemovi.
Nemoguće pobediti samo vojnim sredstvima
Obučen u vojnu uniformu ukrajinski predsednik Petar Porošenko danas je došao u nenajavljenu posetu lučkom gradu Marijupolju, demonstrirajući solidarnost sa stanovništvom najnovijeg polja borbe u petomesečnom ratovanju.
Porošenko se zarekao da će Marijupolj, jedini veći centar u konfliktnoj zoni na istoku Ukrajine koji još uvek kontrolišu snage Kijeva, ostati deo Ukrajine, prenosi AFP.
"Mislim da ćemo osvojiti rat u Ukrajini...tačnije, osvojićemo mir", rekao je Porošenko, ali je dodao da je nemoguće pobediti u konfliktu samo vojnim sredstvima. "Što više povećavamo pritisak (protiv pobunjenika), to je više ruskih trupa na našoj teritoriji", napominje Porošenko.
On je pozvao OEBS, koji je posredovao u sklapanju primirja sa proruskim snagama, da pošalje posmatrače na "opasne" tačke, na kojima je nasilje buknulo nakon tog dogovora, uključujući i istočni kraj Marijupolja.
Od početka primirja poginula četvorica ukrajinskih vojnika
Od početka prekida vatre između ukrajinskih snaga i proruskih aktivista na istoku Ukrajine, poginula su četiri pripadnika ukrajinskih snaga, izjavio je danas zvaničnik ukrajinskog Ministarstva odbrane Vitalij Andronati.
On je rekao da je od početka prekida vatre, takođe, povređeno 29 ukrajinskih vojnika, javio je Interfaks, a preneo Rojters.
Britanska novinska agencija navodi da se prekid vatre na istoku Ukrajine uglavnom poštuje, ali da se u pojedinim područjima, posebno u Donjecku i Marijupolju mogla čuti saporadična vatra.
Najozbiljnije kršenje sporazuma o prekidu vatre dogodilo se tokom vikenda u Marijupolju gde su proruski aktivisti otvarali artiljerijsku vatru na ukrajinske snage u subotu kasno uveče, kada je poginula jedna žena, a povređene su četiri osobe.
Porošenko ističe da svakog dana ima 10 do 12 slučajeva kršenja primirja, ali da "ukoliko ono dovodi kući ratne zarobljenike i čuva živote civila i vojnika, onda znači da funkcioniše".
Porošenko je rekao novinarima da postoji jednostavan način da se ostvari stabilnost i mir. "Povući strane trupe, zatvoriti granicu i u roku od nedelju dana naći ćemo kompromis... mislim da nas mirovna inicijativa vodi tom rezultatu", napominje Porošenko.
Šemonjak: Ukrajina može da kupi oružje od Poljske
Predsednik Poljske Bronjislav Komorovski ponovo je negirao tvrdnje zvaničnika Ukrajine da će - po dogovoru s prošlonedeljnog samita NATO - dobiti pomoć Poljske u oružju, dok je ministar odbrane Tomaš Šemonjak kazao da Ukrajina može da dobije oružje ako ga kupi, kao i druge zemlje.
Komorovski je sinoć televiziji TVN24 kazao da na samitu NATO 4. i 5. septembra nije bilo odluke da članice naoružaju Ukrajinu. Naglasio je da predsednik Ukrajine Petro Porošenko nije ni pokrenuo tu temu na sastanku s njim.
"Ukrajina može da računa na političku podršku i podršku promenama koje bi trebalo da rezultiraju boljim funkcionisanjem države, uključujuću u to i armiju", kazao je Komorovski.
Ministar Šemonjak je kazao da "od jula više nije na snazi embargo na isporuke oružja Ukrajini i nema nikakvih prepreka da kupuje oružje u Poljskoj ili drugim zemljama".
"Ukoliko Ukrajina izrazi takvu spremnost, naša vojna industrija je sigurno spremna da realizuje takvu narudžbinu. To ipak nije tako jednostavno, zato što se takvi ugovori ne sklapaju za nekoliko dana", kazao je ministar odbrane Poljske.
"Ukrajinci veoma dobro znaju šta proizvodimo i nudimo. Moraju da razmisle šta im je potrebno i za šta imaju para, i sigurno o tome možemo da razgovaramo", rekao je poljski ministar.
Predsednik Komorovski je pohvalio ukrajinskog predsednika Petra Porošenka zbog toga što, kako je kazao televizji TVN24, nije podlegao pritisku zapadnih zemalja koje su htele da se što pre dogovori prekid vatre, već je doneo odluku o kontraofanzivi u želji da proruske separatiste najpre potisne što dalje, ka granici sa Rusijom.
"Ukoliko Ukrajini pođe za rukom da odbrani svoju nezavisnost, rusko društvo će možda takođe pomisliti da je bolje da krene putem saradnje sa Evropom, da je bolje da odabere modernizaciju nego imperijalizam", smatra Komorovski.
Predsednik Poljske je rekao da je "Ukrajina ključ za budućnost Poljske i za budućnost Rusije. Uloga ostalih zemalja jeste to da Rusija uvidi da će za to što radi, platiti cenu i to ne samo u vidu mrtvih vojnika", kazao je Komorovski.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
.jpg)
