Izvor: B92, 09.Apr.2023, 15:07

Rusija i Ukrajina: "Još nismo zaustavili rat” - kako izgleda gerilska borba anarhističkog podzemlja

Opasno je protestovati protiv rata u Rusiji. Borbu protiv ruske agresije u Ukrajini sprovode i gerilske grupe i oni koji deluju samostalno. BBC je razgovarao sa anarhistima koji stoje iza ove podzemne borbe i sa ljudima koji su postali žrtve snaga bezbednosti.

Opasno je protestovati protiv rata u Rusiji.

Borbu protiv ruske agresije u Ukrajini sprovode i gerilske grupe i oni koji deluju samostalno.
>> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
To rade na načine koje ruske vlasti u većini slučajeva karakterišu kao terorizam i sabotažu: uništavaju šine, demontiraju koloseke i podmeću požare kod vojnih odseka.

Snage bezbednosti, pokušavajući da dođu do njih, često ispituju nasumične ljude.

BBC je razgovarao sa anarhistima koji stoje iza ove podzemne borbe i sa ljudima koji su postali žrtve snaga bezbednosti.

Prema BOAK-u, nekoliko dana kasnije dobili su poruku preko bota za povratne informacije, u kojoj je bio video sa rastavljenom šinom i tekstom: "Jeste li ******* [normalni]? Kreteni jedni."

"Tako smo i shvatili da je otkrivena sabotaža", objasnili su iz BOAK-a.

Anarhisti su pisanim putem odgovarali na pitanja BBC-ja koristeći anonimnu imejl adresu.

Jedan od ruskih anarhista, koji održava vezu sa BOAK-om, potvrdio je za BBC da adresa pripada toj organizaciji.

BBC nema fotografiju ili video koji bi potvrdio identitet sagovornika.

Pretpostavljaju da je snimak napravio jedan od mašinovođa. Na snimku se čuje zvuk voza u pokretu.

Na osnovu snimka (postavljen je i na kanalu BOAK-a) zaključili su da je voz krenuo ka vojnoj jedinici.

Da li je to tačno i da li je voz stigao do vojske, anarhisti ne znaju.

Početkom jula 2022. godine, nedelju dana nakon što je organizacija BOAK preuzela odgovornost za diverziju na voznim šinama u blizini Kižača, 35-godišnji stanovnik Moskve Ivan Ivko i njegova 32-godišnja žena Svetlana Orlova otkrili su da su njihovi nalozi na Guglu hakovani.

A nedelju dana kasnije saznali su da je muškarac telefonom snimao vrata njihovog stana.

Ivko i Orlova su anarhisti sa stažom. Oni su postali deo protestnog pokreta levičara od kraja 2000-ih.

Poslednjih nekoliko godina su gledali kako njihovi prijatelji i poznanici iz anarhističke družine napuštaju Rusiju.

Ljudi su napuštali zemlju iz straha od krivičnog gonjenja.

Prvenstveno usled glasina da FSB, glavna ruska obaveštajna služba, traži "moskovsku ćeliju" grupe Mreža.

U Rusiji je ova organizacija priznata kao teroristička i zabranjena je.

Okrivljeni u tom slučaju dobili su duge zatvorske kazne pod optužbom da su planirali terorističke napade, a sami su na sudu rekli da je FSB izmislio organizaciju i tvrdili da su bili mučeni.

A zatim su u svetlu masovnih pretresa počela i pritvaranja anarhista pod sumnjom da su umešani u "Narodnu samoodbranu" (takođe je priznata kao teroristička organizacija i zabranjena u Rusiji).

Muke jednog Rusa da pobegne od regrutacije:

Poslednjih godina, par je voleo da se bavi streljaštvom i vodili su treninge za ersoft (sport sličan pejntbolu) za anarhiste.

Kod kuće su držali puške za ersoft i civilno oružje, za šta su supružnici imali sva dokumenta i dozvole, ali ipak radije nisu pričali o njihovom hobiju.

U neslavnom slučaju "Mreža", u kome je optužene takođe povezivala ljubav prema ersoftu, islednici su koristili snimke njihovih treninga u šumi kao dokaz da su se optuženi pripremali za terorističke napade.

Nakon ispitivanja u Petrovki, Ivko i Orlova su na ulazna vrata postavili video špijunku sa senzorom pokreta, koja pravi video zapis, snima "goste" koji stoje na vratima i šalje snimke na telefon vlasnika.

Tako su supružnici uspeli da otkriju da ih prate 2022. godine.

Ivko je dobio video koji je načinila "pametna" špijunka, a na njemu se vidi nepoznata osoba koja telefonom snima njihova vrata.

Uprkos represijama protiv anarhista i stalnim odlascima prijatelja, Ivko i Orlova nisu planirali da napuste Rusiju.

Nikada nisu bili u inostranstvu, nisu imali čak ni pasoše za putovanje u inostranstvo. Ali ovoga puta nisu čekali. Zbog toga što su se brinuli da ih prate, odlučili su da ne uzimaju telefone.

Ivko je svoj telefon bacio u smeće u blizini kuće, Orlova ga je ostavila u stanu.

Brzo su spakovali stvari, i u noći 16. jula krenuli za Belorusiju, gde su ilegalno prešli granicu sa Evropskom unijom.

Bratu Ivana Ivka i njegovim roditelji, koji žive u Moskvi u blizini, par je ostavio poruku: "Primorani smo da odemo. Javićemo se čim budemo mogli. P.S. Ne verujte pandurima."

Kako se ispostavilo, tada je policija već tragala za Ivkom i Orlovom zbog sumnje da su uključeni u rad BOAK-a.

Nakon odlaska supružnika, snage bezbednosti su počele da prate Petra, 33-godišnjeg mlađeg brata Ivana Ivka.

Sam Petar je programer i bavi se izradom video igara, daleko je od aktivizma i čak ni ne voli ersoft, za razliku od Ivana.

U početku je brat primetio "da ga intenzivno prate", a u avgustu mesecu su ga policajci priveli na ulici i odveli ga u policijsku stanicu "Butirski".

Sud ga je uhapsio na tri dana prema članu o sitnom huliganizmu, ali je nakon sastanka vraćen u policiju i zatim su počeli da se raspituju za starijeg brata - detaljnu priču Petra Ivka o tome je objavio "OVD-Info" (to je projekat za zaštitu ljudskih prava u Rusiji, a radnici angažovani na projektu se smatraju "stranim agentima").

Prema njegovim rečima, policiju je zanimalo gde mu je stariji brat i kako je napustio Rusiju bez dokumenata (kako se ispostavilo, policija je znala da Ivko i Orlova nemaju pasoše).

Nakon toga policija je "počela da tvrdi da je moj brat terorista i da se nedavno desio nekakav teroristički napad, za koji navodno znam pouzdano, što znači da sam i ja saučesnik terorista i da sam i ja sam terorista".

Policija je u nekom trenutku napisala na papiru fraze koje je Petar trebalo da kaže bratu preko telefona.

"Onda smo pozvali mog brata, on se javio, počeo sam da čitam šta je policija napisala: "Zdravo. Ja sam u policiji. Govorim bez pritiska. Svi znaju za vas. Treba da dođeš. Biće bolje i za mene, i za tatu, i za mamu i za ženu."

"Brat je prekinuo vezu", prepričao je Petar razgovor sa bratom za "OVD-Info".

"Shvatili smo da je priveden i da je progovorio pod pritiskom. Osećali smo nekakvu bespomoćnost, da se dešava nekakva glupost i ne možemo ništa da uradimo. Sediš i shvataš da si na bezbednom, a tamo, mnogo kilometara dalje, verovatno ti muče brata", prenosi utiske o tom razgovoru sa Petrom, Ivan Ivko.

Petar je, prema njegovim rečima, tada bio zaista mučen.

Policajci su mu zamotali ruke selotejpom, stavili mu čep u usta, koji mu je, takođe selotejpom, bio zalepljen za lice, pričvrstili žice za palčeve i počeli da puštaju struju kroz njih, a pritom ga i tukli.

Dok su ga mučili, policija je pitala Petra gde mu je stariji brat.

Tog dana, Ivka su konačno odveli u ćeliju, a ujutru je odvedeni u specijalni pritvor, gde je odslužio tri dana pritvora koja su mu određena.

U stanu Ivka i Orlove, u pretresu, zaplenjeno je mnogo oružja za ersoft i oko 7.000 komada municije, a prema njihovim rečima, za sve to su imali dozvolu i snage bezbednosti nisu našle ništa protivzakonito u njihovom stanu.

"Pa, voleli smo da pucamo. Za jedan trening potrebno je otprilike oko 200 metaka po osobi", objasnio je Ivko broj metaka koji su pronađeni kod njih.

Prema rečima Ivko, pre prismotre i prinudnog odlaska iz Rusije u julu, on i njegova supruga su znali za BOAK i "sa interesovanjem su pratili njihov rad ali bez registrovanja na njihov kanal, da ne bi privukli pažnju na sebe".

"Podržavamo borbu protiv diktature", kaže par. I odbijaju da odgovaraju na dalja pitanja o njihovoj umešanosti u akcije.

BBC nije mogao samostalno da proveri da li su Ivko i Orlova bili umešani u aktivnosti BOAK-a i oštećenja šina.

Šta su tačno uradili krajem juna, kada je BOAK demontirao šinu na pruzi, Ivko i Orlova se "ne sećaju".

U to vreme su lečili mačku Šuru od bolesti štitaste žlezde, i kažu da su jedan od tih dana bili u veterinarskoj ambulanti.

Supružnici odatle nisu mogli da pokažu ni račun ni fotografije.

Prema rečima Ivka, sada ih je teško pronaći.

"Posle pretresa sve je ispreturano", kaže on i priseća se da je još uvek bio zauzet podešavanjem traumatskog ersoft pištolja marke Glok TK717T.

Kako je izgledao dolazak Rusa u Beograd posle najvljene mobilizacije:

Pre nekoliko godina pojavila se "militantna organizacija anarhokomunista".

Osnovali su je "ljudi koji su imali velikog iskustva u aktivizmu i anarhizmu", rekli su navodni članovi BOAK-a u prepisci sa BBC-jem.

Članovi organizacije deluju prvenstveno u Rusiji i zemljama bivšeg SSSR-a, kažu anarhisti, ne precizirajući gde.

Odbili su da daju tačan broj učesnika BOAK-a. Prema njihovim rečima, reč je o desetak ljudi.

Osim toga, anarhisti aktivno razgovaraju sa pristalicama i drugim "partizanskim" grupama u regionima, pokušavajući da razmene iskustva.

Pre ruske invazije na Ukrajinu, anarhisti iz BOAK-a su se, prema njihovim rečima, uglavnom bavili organizacionim pitanjima, povećavajući broj učesnika i propagirajući ideje preko Telegram kanala "Borac anarhista".

Kao cilju su postavili "revolucionarne promene u Rusiji" i "reorganizaciju života ljudi prema idealima anarhokomunizma".

Za razliku od varijanti političke strukture izgrađene na osnovu odnosa dominacije i podređenosti, anarhija pretpostavlja odsustvo države, odnosno poziva na slobodan i odgovoran život, smatraju u BOAK-u.

Prefiks "komunizam" u nazivu precizira oblike u kojima može postojati anarhističko društvo sa stvaranjem saveta koji ujedinjuju ljude u mestu njihovog stanovanja i omogućavaju donošenje kolektivnih odluka.

Članovi organizacije BOAK su do februara 2022. godine održavali neke akcije, ali koje tačno, gde i kada, anarhisti ne preciziraju.

Nisu javno preuzeli odgovornost za njih, da ne bi izazvali pojačano zanimanje vlasti, i pokušali su da iskoriste to što su slabo poznati "za povećanje snage".

Početkom februara, u pozadini rusko-beloruskih vojnih vežbi u blizini ukrajinske granice, BOAK je odlučio da deluje.

Članovi organizacije održali su onlajn organizacioni sastanak i dogovorili se da u slučaju rata "pređu u partizanske akcije u ime organizacije".

"Mi kao anarhisti, zgroženi smo ratom protiv bratskog ukrajinskog naroda", tvrde anonimusi iz organizacije BOAK.

Do januara 2023. godine preuzeli su odgovornost za četiri "akcije".

BOAK pažljivo planira sve akcije.

Prvo biraju "šta je efikasnije da se napadne".

"O čemu će se više pričati i šta će izazvati veću podršku među ljudima. A to znači da motiviše i druge ljude da učine isto", pišu oni.

Anarhisti kažu da više vole da ne organizuju akcije sami, već da deluju kao tim od najmanje četvoro ljudi.

"Jedan je dispečer, jedan stražar, jedan je izvršilac, ali u idealnom slučaju, postavite nekoliko stražara kako biste blokirali moguće pravce približavanja neprijatelja.

"A bolje je imati nekoliko izvršilaca kako bi se povećala efikasnost akcije", navode.

U organizaciji uveravaju da prilikom planiranja akcija nastoje da unapred predvide sve rizike, "da ne strada niko od umešanih i ko nije odgovoran za zločine nad narodom".

"Ako vidimo da je verovatnoća za tako nešto velika, mi menjamo planove", kažu.

Prema rečima anarhista, kada su pripremali akcije na železnici, unapred su se pobrinuli da putnički vozovi ne voze prugama koje su planirali da demontiraju.

"Sigurni smo 1.000 odsto u ovo.

"Prethodno smo izviđali objekte koristeći Vikimapiju, napadnute železnice su pojedinačni koloseci koji vode do vojnih objekata", ističu.

BBC nema ni potvrdu ni opovrgavanje ove informacije.

Ko su Rusi koji su pobegli u Gruziju:

"Glavna mera naše bezbednosti je filtriranje informacija o nama samima. Stalna samokontrola šta i kome pričate", navodi se u prepisci organizacije BOAK.

Osnovno pravilo kojeg se pridržavaju anarhisti je da ne koriste lična sredstva komunikacije za gerilske aktivnosti.

Svaki učesnik mora da ima poseban telefon, zasebnu mejl adresu, koja se koristi samo preko anonimnog pretraživača Tor.

Nikada ne uključuju "radne" telefone kod kuće ili u blizini, "samo na različitim mobilnim mrežama i sa zakašnjenjem", dodaju anarhisti.

Kažu da ništa u vezi sa aktivnostima BOKA ne čuvaju na ličnim računarima.

Anarhisti traže sve informacije za svoje akcije koristeći Tor ili VPN (program koji izmešta IP adresu uređaja, odnosno lokaciju).

Tokom izviđanja i akcija, anarhisti koriste jednokratnu odeću i skrivaju lica.

Za svaki takav pohod smišljaju alibi, u slučaju da se nađu na nadzornim kamerama, kao i za rodbinu i kolege.

"Gerilac ne bi trebalo da privlači pažnju. Po izgledu, on treba da vodi apsolutno običan život "jednostavnog čoveka", smatra organizacija.

Ivan Ivko i Svetlana Orlova su bile prve osobe za koje je poznato da su ruske snage bezbednosti osumnjičile da imaju veze sa BOAK-om.

Kasnije su počele pretrese u drugim regionima, u nekim slučajevima među ljudima koji su bili veoma daleko od anarhizma.

Tako su krajem novembra 2022. godine službenici FSB došli do 44-godišnjeg stanovnika Angarska, Sergeja Serdečkina.

Zvonili su na vrata više od sat i po, nakon čega im je on otvorio, a oni su mu pokazali rešenje za pretres stana, koje je izdao lokalni sudija.

U nalogu je navedeno da je svrha inspekcije bila da se proveri Serdečkin za "umešanost u aktivnosti ekstremističke zajednice BOAK".

U ovom trenutku ruske vlasti zvanično nisu priznale BOAK kao ekstremističku organizaciju.

Među predmetima pretresa bilo je navedeno oružje, oprema, zabranjene supstance i ekstremistički simboli, rekao je Serdečkin za BBC (on nije fotografisao sam dokument).

"Bio sam veoma iznenađen", priznao je.

Činjenica je da Serdečkin nije anarhista i nikada nije bio.

Da li su ruski vojnici poginuli uzalud:

Dvadeset i tri godine za partizane sa železnice

BOAK nisu jedini koji sabotažu na železnici smatraju delotvornom metodom borbe.

Sabotaža saobraćaja vozova počela je u Belorusiji 2020. godine.

Na taj način su lokalni "partizani" pokušali da ekonomski oslabe režim Aleksandra Lukašenka.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Belorusije je u oktobru 2020. godine saopštilo da je od početka godine u zemlji zabeleženo 57 slučajeva stranog tela na šinama.

Posle 24. februara, u Belorusiji, sa čije teritorije je, između ostalog, ruska vojska izvršila invaziju na Ukrajinu, ponovo je počela sabotaža na železničkim šinama.

U medijima su ih prozvali "ratom na šinama", oni koji se nisu slagali sa invazijom pokušali su da sabotiraju kretanje vozova kako bi zaustavili slanje vojne opreme i pojačanja za rusku vojsku u Ukrajinu.

Ubrzo nakon početka "rata na železnici" u Belorusiji, anonimne grupe su počele da pozivaju na vršenje sličnih diverzija u Rusiji.

Saznalo se 2. novembra da su u Ufi uhapšena četiri studenta od 17 i 18 godina pod optužbom za sabotažu na železnici.

Pritom, protiv njih je pokrenut postupak prema članu o organizovanju terorističkih napada grupe lica, za koje je zaprećena kazna od 12 do 20 godina zatvora.

Kako navode istražitelji, optuženi su, protiveći se takozvanoj "specijalnoj operaciji" u Ukrajini, najmanje pet puta pokušali da zapale prugu kako bi "destabilizovali rad baškirskih organa vlasti".

Istog dana, bivši ruski predsednik i premijer Dmitrij Medvedev reagovao na Telegram kanalu na pritvaranje studenata.

On je privedene nazvao "monstrumima" i sugerisao da se ruski moratorijum na smrtnu kaznu "može prevazići ako bude potrebno".

Sredinom novembra na društvenim mrežama pojavila se informacija da je u Irkutsku priveden Ilja Podkameni, 18-godišnji radnik lanca brze hrane Sabvej, koji je navodno omotao šine žicom kako bi ometao saobraćaj vozova.

Optužen je na osnovu članova o pripremanju terorističkog akta i o javnim pozivima na ekstremističke aktivnosti.

Prema verziji istrage, na šine je prikačio listove iz sveske sa porukom "ekstremističkog sadržaja".

Sada je Podkameni u kućnom pritvoru.

Početkom decembra sud u Sankt Peterburgu zabranio je Telegram kanal koji je objavljivao uputstva o tome kako samostalno izvršiti određeni tip sabotaže na železnici.

Sud je smatrao da "moralno kvari građane" (sada kanal ima više od deset hiljada pratilaca).

Ko administrira ovaj kanal, BBC nije uspeo da sazna.

Kanal redovno širi vesti o raznim incidentima na ruskim železnicama i objavljuje fotografije vagona koji su iskočili iz šina, povezujući većinu ovih slučajeva sa aktivnostima "partizana".

Krajem oktobra kanal je čak dospeo u jedan od dnevnih izveštaja britanske obaveštajne službe, u kojem se navodi da je grupa preuzela odgovornost za sabotažu na prugama u Brjanskoj oblasti.

Krajem avgusta 2022. godine, kanal je objavio podatke prema kojima je za šest meseci u Rusiji navodno počinjeno više od 300 sabotaža na železnici, zabeleženo je više od 80 iskliznuća teretnih vozova iz šina, a geografija "otpora na železničkim prugama" proširila se na 85 odsto teritorije zemlje.

Kako je to tačno izračunato nije poznato, a teško je proveriti ove brojke.

Ne postoji zvanična statistika o događanjima na železničkim putevima.

Vesti o vagonima koji su iskočili iz šina se redovno pojavljuju u ruskim regionalnim medijima.

Tokom protekle godine to se događalo i teretnim i putničkim vozovima.

Problematično je utvrditi šta je izazvalo takve incidente, da li je to sabotaža ili nešto drugo.

Istovremeno, u poslednje vreme nije zabeležen nijedan veći incident sa vozovima koji prevoze vojnu opremu, iako je ranijih godina zabeleženo iskakanje vagona vozova sa vojnim teretom.

Krajem decembra Putin je potpisao predlog zakon o pooštravanju kazni za sabotažu.

Sada za organizaciji sabotaže, između ostalog, preti i doživotni zatvor. Ranije se na ovaj način kažnjavala samo sabotaža koja je povlačila za sobom smrt osobe.

Pomoć uhapšenima zbog antiratnih "direktnih akcija" pruža "Zona solidarnosti" - mala inicijativa za ljudska prava nastala u proleće 2022. godine, nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Kako su BBC-ju objasnili u "Zoni solidarnosti", odlučili su da se usredsrede na takve zatvorenike "jer se njima niko ne bavi".

"Većina organizacija za ljudska prava ne pomaže autorima direktnih akcija iz raznih razloga.

"Najčešći vid akcije je napad na bilo koju zgradu vlade: vojnu kancelariju, zgradu Nacionalne garde i tako dalje", navode.

Najčešće se krivični postupak u početku otvara po članu o huliganizmu ili oštećenju imovine, a zatim se ponovo klasifikuje kao teroristički akt.

"Poznajemo samo nekoliko slučajeva koji su ostavljeni u prvobitnom stanju.

"Nedavno je stanovnik iz Zabajkalske oblasti kažnjen sa 20.000 rubalja jer je zapalio vojnu kancelariju.

"U zgradu je bacio Molotovljev koktel, ali tečnost se nije zapalila, a oštećena je fasada zgrade.

"Njemu je suđeno u skladu sa članom o 'diskreditaciji' ruske vojske, jer je pokušao da zapali vojnu kancelariju, doživljavajući 'negativan stav prema delimičnoj mobilizaciji'", rekli su aktivisti za ljudska prava BBC-ju.

Sada "Zona solidarnosti" (većina njenih zaposlenih i dalje radi u Rusiji) pruža podršku 12 ljudi, uglavnom onih koji su uhapšeni zbog pokušaja paljenja ili uspešnog paljenja vojnih kancelarija i zgrada institucija za sprovođenje zakona.

"Svi su oni ili otvoreno istupili ili istupaju protiv ruske vojne agresije ili su se u svedočenju izjasnili o antiratnim stavovima.

"Na optuženičkoj klupi za radikalne antiratne akcije, po pravilu, su ljudi koji su delovali sami. Još niko nije priznao članstvo u organizaciji BOAK.

"To su ljudi apsolutno različite životne dobi od 20 do 61 godine, različitih interesovanja, iz različitih krajeva zemlje", kažu u "Zoni solidarnosti".

Dodaju da je neko je pre rata bio aktivista, neko nije.

"Njihovi stavovi su takođe potpuno različiti, ali teško da neki od njih može da se nazove 'radikalnim' u uobičajenom smislu te reči.

"Još nismo videli slučaj da su ljudi planirali takve akcije pre početka invazije ruskih trupa u punom obimu na teritoriju Ukrajine", kažu.

Priča moskovski anarhista koji je bio deo pokreta od 1990-ih i tražio je da ostane anoniman:

Anarhisti, nakon što su se ponovo pojavili u Rusiji posle perestrojke, nikada nisu činili jednu organizaciju, pre će biti da su činili mrežu raznih kružoka i inicijativa.

Godine 1991. bile su tri anarhističke barikade u blizini zgrade vlade, 1993. godine anarhisti nisu mogli da podrže nijednu stranu sukoba i stoga su formirali sanitarni odred koji je pomagao žrtvama sa obe strane.

Početkom 2000-ih, kada je problem uličnog fašizma postao akutan, anarhisti su odigrali veliku ulogu u formiranju antifašističkog pokreta.

Poslednjih deset godina, anarhistički pokret u Rusiji doživljava stalni progon i represiju.

Značajan deo represiranih u "slučaju Bolotnaja" (krivično delo o masovnim neredima pokrenutim posle protesta na trgu Bolotnaja 6. maja 2012. godine) bili su anarhisti.

Sa izbijanjem rata u Ukrajini, represije i progoni su se samo pojačali, a anarhistički pokret sada ne predstavlja veliku organizovanu snagu.

Izgubio je mnogo ljudi - neko je odustao, neko napustio ideju, neko otišao.

Sada postoji prilično obimna ruska anarhistička emigracija, postoje anarhističke dijaspore u Finskoj, Gruziji, Jermeniji.

U Rusiji je ostalo vrlo malo aktivnih ljudi.

Sada su skoro sve aktivnosti postale nemoguće, redovno se događaju napadi specijalnih službi ili provladinih aktivista na neke od najnevinijih događaja.

Anarhistički pokret u Rusiji je uvek bio veoma mali, veoma neorganizovan, veoma mlad.

Od 2000. godine, skoro 15 godina postoji "Autonomna akcija" kao najveća anarhistička organizacija.

Ali ipak, ogromna većina anarhista nisu bili članovi nijedne organizacije.

Baka aktivistkinja uhapšena na antiratnom protestu u Rusiji:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...