Izvor: Politika, 15.Mar.2015, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rumunska nervoza zbog Ukrajine
U Bukureštu se napumpava ratna psihoza, pri čemu novi predsednik Klaus Johanis slučajno ili ne zaboravlja šta je bilo pre – Krim ili Kosovo
Od našeg dopisnika
Bukurešt – Komandant američkih trupa u Evropi, general Ben Hodžs, izjavio je u Berlinu da „Moskva pokušava da pod svoju kontrolu stavi ušće Dunava (u Crno more), što bi joj pružilo snažnu poziciju u odnosu na privredu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << evropskog jugoistoka”. Širenje ove informacije nije bilo ni završeno, a u Bukureštu se munjevito oglasio donedavni rumunski predsednik Trajan Basesku svojom tvrdnjom da on već dve godine to isto govori i da je vreme da Rumuni shvate da bezbednosna situacija s Ukrajinom nije „dečja igra” i da se nad samom Rumunijom nadvila velika opasnost. Po njegovom mišljenju, „od Putina se može svašta očekivati” i „njegova meta je ušće Dunava”. „Rusija može ponovo da izbije na granicu sa Rumunijom.”
Ova izjava je bila kap potrebna da ovdašnji mediji počnu još aktivnije da raspaljuju nervozu u rumunskom društvu, kome ionako ne cvetaju socijalno-ekonomske ruže.
Pre neki dan je u Bukureštu sazvana sednica Vrhovnog saveta odbrane zemlje, prva kojoj je predsedavao novi šef države, domaći Nemac Klaus Johanis. Rumunski predsednik je potvrdio da njegova zemlja podržava Ukrajinu u njenom „sukobu sa Rusijom” i da ostaje potpuno dosledna u sprovođenju obaveza preuzetih u okviru svojih strateških partnerstava”, a u prvom redu sa SAD.
Iako je poznato da nije mnogo govorljiv, u poruci Rumunima predsednik Johanis je našao za shodno da na svom sajtu napiše da je „Rumunija na svega oko 300 kilometara udaljena od Krima, mesta gde je prošle godine počelo menjanje granica utvrđenih posle Drugog svetskog rata”.
Tumačeći ovu Johanisovu izjavu, politički analitičari su se odmah zapitali da li je on zaboravio šta se najpre desilo sa nezakonitim oduzimanjem Kosova Srbiji ili s nekim drugim ciljem namerno zatvara oči, smatrajući da je Kosovo nešto drugo, menjajući tako dosadašnji rumunski stav u pogledu sudbine srpske pokrajine. Kao što je poznato, Rumunija je jedna od pet evropskih zemalja koje dosada nisu priznale proglašenje nezavisnosti Kosova.
Zadati politički ton u Rumuniji u vezi sa zbivanjima na ukrajinskom jugoistoku odrazio je ovdašnji televizijski kanal Realitatea, koji iz dana u dan ponavlja da je „Rumunija suočena sa ruskom ekspanzijom”.
Naravno, odgovor Bukurešta na „ukrajinski proces”, kojim se bave glavne evropske prestonice, ne ograničava se samo na „jake” političke izjave. Iza njih se povlače i praktični potezi. Navešćemo neke od njih.
Predsedniku Johanisu je pošlo za rukom da u Palati Kotročenj okupi lidere svih parlamentarnih stranaka i da ih navede da sklope „nacionalni pakt” vezan za vojno poglavlje državnog budžeta. Taj pakt obavezuje sve stranke, bez obzira na to da li se nalaze na vlasti, da najzad dovedu do toga da vojni budžet obavezno bude na visini od dva odsto bruto nacionalnog proizvoda. Tako je Rumunija među prvima odgovorila na američki zahtev da članice NATO-a povećaju svoj doprinos finansiranju naoružavanja alijanse.
U okviru NATO-a Rumunija je na sebe revnosno preuzela da na svojoj teritoriji osnuje dva specijalna štaba NATO trupa, da ostvari kibernetičku zaštitu zaštitu Ukrajine, tako da ona faktički već učestvuje u vojnim zbivanjima na ukrajinskom prostoru. Neki ovde tvrde da to ima veze sa činjenicom da su ovdašnji televizijski emiteri iz svojih programa izbacili poznati ruski kanal 24 časa, kojim su ovamo dolazile ruske verzije događaja. Sada su sve dostupne informacije o Ukrajini ograničene na ono što Kijev pošalje u svet.
Milan Petrović
objavljeno: 15.03.2015.
Pogledaj vesti o: Moskva
