Izvor: RTS, 16.Mar.2014, 08:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Referendum na Krimu

Stanovnici Krima na referendumu odlučuju da li će se prisajediniti Rusiji. Međunarodni posmatrači kažu da referendum na Krimu protiče regularno i da je izlaznost velika. Kijev i Zapad neće prihvatiti rezultate glasanja.

15.56 - Nekoliko osoba povređeno u Donjecku, kada su proruski demonstranti upali u zgradu službi bezbednosti zahtevajući da se odmah oslobode učesnici protesta uhapšeni prošle sedmice, javlja Bi-Bi-Si. 

14.15 - Do 13 sati po srednjoevropskom >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << vremenu, na referendumu glasalo 54 odsto građana s pravom glasa, saopštila referendumska komisija, a prenosi agencija Ukrinform.

13.50 - Zvaničnici Ministarstava odbrane Ukrajine i Rusije dogovorili se o primirju na Krimu, koje će trajati do 21. marta, rekao vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Igor Tenjuh, prenosi Rojters.

12.10 - Međunarodni posmatrači kažu da referendum na Krimu protiče regularno i da je izlaznost velika. Mateuš Piskorski, šef posmatračke misije OEBS-a, kaže da krimski Tatari veoma aktivno učestvuju na referendumu.

11.45 - Zvanični sajt Krimskog referenduma oboren zbog hakerskog napada iz SAD, javlja Itartas.

10.45 - Zajednica Tatara poručila da krimski Tatari treba da imaju pravo na samoopredeljenje na tom crnomorskom poluostrvu u sastavu Ukrajine, javlja Ukrinform, prenosi Tanjug.

9.15 - Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referendum Mihail Mališev saopštio je da je zabeležana visoka izlaznost birača na referendum o sudbini Krima.  

Krim danas odlučuje o budućem statusu - hoće li ostati ukrajinska republika sa većom autonomijom ili će se pripojiti Rusiji.

Šef posmatračke misije OEBS-a Mateuš Piskorski ističe da je međunarodni posmatrači koji nadgledaju referendum, zasad nisu uočili nikakve neregularnosti.

Piskorski ističe da se registruje velika izlaznost i da su "krimski Tatari veoma aktivni učesnici referenduma", prenosi Itartas.

I posmatrač iz Španije, poslanik katalonskog parlamenta Enrike Raveljo, ističe veliku izlaznost i podvlači kako se "referendum odvija slobodno, bez ikakvih pritisaka".

Raveljo je takođe primetio kako na Krimu postoji "mnogo veća sloboda" nego u njegovoj Kataloniji.

On podseća da Katalonija namerava da sličan referendum održi u novembru, što podržava 80 odsto katalonskog stanovništva, ali da vlada Španije upozorava da neće dozvoliti održavanje tog referenduma.

"Možda Katalonci neće moći da glasaju tako slobodno kao vi danas", ističe Raveljo.

Inače, do 13 sati po srednjoevropskom vremenu, na referendumu je glasalo 54 odsto građana s pravom glasa, saopštila referendumska komisija, a prenosi agencija Ukrinform.

Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referendum Mihail Mališev saopštio je da građani Krima, od otvaranja biračkih mesta glasaju vrlo aktivno i da je registrovana visoka izlaznost birača, prenele su ruske agencije.

"Ljudi masovno dolaze na biračka mesta od ranog jutra, to se nije dešavalo od vremena Sovjetskog Saveza", rekao je Mališev, prenosi Itar-Tas.

Agencija izveštava da je među prvima glasao predsednika vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov, koji je ocenio da će se glasanje završiti dobro.

"Samo napred! Sve treba da se dobro završi, nema sumnje", rekao je on, nazivajući referendum istorijskimm momentom koji prati izuzetno raspoloženje među žiteljima.

Pritom je izrazio uverenje da poslediće referendum neće izazvati nikakvu krizu i da će sve biti "mirno i dobro".

RIA Novosti prenele su izjavu predsednika gradske izborne komisije Sevastopolja, Valerija Medvedeva, da se u tom gradu sa specijalnim statusom u kom je stacionirana ruska Crnomorska flota, takođe aktivno glasa, da su formirani redovi ispred nekih biračkih mesta, kao i da bi do polovine dana mogla da glasa većina od 306 hiljada upisanih birača na 192 biračka mesta.

Referendum se održava u krajnje napetoj atmosferi, jer zapad referendum smatra nezakonitim i preti sankcijama Moskvi, za koju je glasanje potpuno legitimno.

Na glasačkim listićima su dva referendumska pitanja: "Da li ste za to da se Krim pridruži Ruskoj Federaciji kao subjekat Ruske Federacije" i "Da li ste za to da se na snagu vrati Ustav Krima iz 1992. godine i za status Krima u sastavu Ukrajine".

Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.

Referendum na Krimu prati 30 posmatrača iz Evropskog instituta za praćenje demokratije i izbora, čije je sedište u Briselu.

Reč je o predstavnicima Poljske, Austrije, Francuske, Nemačke, Belgije, Bugarske, Mađarske, Grčke, Italije i Letonije, uključujući poslanike Evropskog parlamenta, članove nacionalnih parlamenata evropskih zemalja, vodeće evropske stručnjake za međunarodno pravo i poznate aktiviste za ljudska prava.

Krim je autonomiju u okviru Ukrajine dobio 1992. godine.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na RTS...