Izvor: Vostok.rs, 02.Jan.2015, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reči, reči, a gde je delo, Kijev?
02.01.2015. -
Rečitosti Petra Porošenka i Arsenija Jacenjuka može samo da se pozavidi, konstatuju eksperti. Parole iz njihovih usta o načinima za obnovu ukrajinske privrede ne mogu se prebrojati. Ipak političari se ne mere samo po rečima. Dobro bi bilo pokazati se na delu. Sa reči na dela ni predsednik, ni premijer, očigledno nisu u stanju da pređu.
Želja za bogaćenjem na račun države. Između ostalog na račun kredita datih Kijevu. U tome se, smatraju mnogi eksperti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << krije uzrok sporosti u spasavanju ukrajinske ekonomije. I sve izjave onih koji poseduju vlast o bespoštednoj borbi protiv korupcije samo su još jedna zamka. Treba nekako zadovoljiti kreditore kako bi planski, neprimetno, moglo da se deli ukradeno. Govori direktor analitičkog departmana kompanije Alpari Aleksandar Razuvajev.
- Oni su privremeni, zato ih očigledno zanima tekuće stanje, a ne izvođenje ukrajinske ekonomije iz krize. Plan postoji za zapadne kreditore. Narod više nikog ne zanima. Neposredno kijevsku vlast zanima podela novca koji dolazi sa Zapada. Ukrajina teško da ozbiljno vidi EU i SAD. Njima je mnogo važnije da sačuvaju u zemlji nestabilnost, prozapadnu vlast. Pri tome oni koji su stavljeni u Kijevu tobože da rešavaju sudbinu Ukrajine, pre svega misle na bogaćenje.
Zato od doba takozvane revolucije dostojanstva dalje od poziva na ekonomske reforme, na napredak ekonomije i strukturne promene stvar nije otišla. Uz to, kako ističu eksperti, sada ako se nešto radi, onda samo pod izgovorom čišćenja starih naslaga političkog karaktera, govori načelnik odeljenja uprave aktiva KFS-Grup Roman Andrejev:
- Sprovode se nekakve demonstrativne političke akcije, daju se nekakve izjave. Ali što se tiče ekonomije, sada se retorika povodom njenog stanja čuje u Ukrajini sve manje i manje. Najčešće može da se čuje na Zapadu, kada Kijev pokušava da produži stare i otvori nove kredite. Proizvodnja se sada, naravno, nalazi u velikom padu. Stagnaciju u metalurgiji, industriji uglja, takoreći, podržavaju spoljna politička konjuktura i otegnuta kriza. Što se tiče poljoprivrede i hemijske industrije... one rade još više ili manje. Mada tržišta za plasman imaju sve manje.
Perspektiva za ukrajinsku ekonomiju prema mišljenju eksperata: rast u narednih pola godine do godinu ne treba da se očekuje, pre još veći pad. I tek posle 2016. godine može da se pojavi perspektiva rasta. Ali ako bude pozitivnih dogovora sa Evropom i Rusijom, ograđuju se analitičari. Najviše to žele ukrajinski bankari. Pošto ATO i nesloga sa Moskvom udara kao rikošte po finansijskom sistemu zemlje. Narod manje veruje bankama, preduzeća rade sa pola snage, ogroman je spoljni dug države, devalvacija grivne. Sve to ne ide u prilog procvatu bankarskog segmenta. Odatle i nagli pad investicija u ukrajinsku ekonomiju. Kao posledica niz zatvaranja banaka. I ko može da prekine ovaj začarani krug, eksperti se ne usuđuju da nagađaju.
Oleg Obuhov,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/Efrem Lukatsky
