Izvor: Deutsche Welle, 24.Feb.2022, 21:29
Rat u Ukrajini: „Nova gvozdena zavesa“
U Evropi je rat. Rusija s više strana napada susednu Ukrajinu. Nemački kancelar Olaf Šolc ocenjuje da je to „Putinov rat“. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski traži dodatnu pomoć.
Pregled najvažnijih informacija:
„Čujemo zvuk nove gvozdene zavese“, kaže ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. On je još jednom zatražio podršku od Evrope. „Ako vi, evropski lideri, danas ne pomognete Ukrajini, sutra će vam rat pokucati na vrata.“
>> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle <<
Ruske trupe postepeno napreduju u Černigovskoj oblasti, koja se nalazi na glavnom putu koji povezuje Kijev i Belorusiju. Ukrajinska vojska pretrpela je gubitke, ali je i mnogo ruskih aviona i oklopnih vozila uništeno.
Ruska vojna vozila napreduju u Ukrajini
Putin upozorava na „ratnu mašineriju“ NATO
Šef ruske države Vladimir Putin odobrio je u četvrtak uveče vojnu operaciju u Donbasu na istoku Ukrajine. On je optužio NATO za ratno huškanje i govorio o „genocidu“ u Ukrajini. Njegove snage napale su Ukrajinu sa tri strane. Rusija nema za cilj da okupira Ukrajinu, rekao je Putin i dodao da odgovornost za krvoproliće snosi „režim“ u Kijevu.
Istovremeno, šef Kremlja je upozorio Zapad da bi svaki pokušaj mešanja doveo do posledica koje „još nisu viđene“. Ta pretnja od nuklearne sile čuo je čitav svet.
Ruski vazdušni i raketni napadi pogodili su i privatne kuće, poput u blizini glavnog grada Kijeva
Sveobuhvatni napad
Državna granica Ukrajine našla se na udaru i iz Belorusije i iz Rusije i sa anektiranog poluostrva Krim. Rusko vazduhoplovstvo bombardovalo je ciljeve širom zemlje. Prema ukrajinskim podacima, nekoliko sati nakon početka ofanzive, ruske trupe napredovale su u regionu glavnog grada Kijeva.
Prema ukrajinskim izvorima, do sada je ubijeno više od 40 vojnika i najmanje deset civila.
Odakle Rusija napada Ukrajinu
„Rat velikih razmera“
Ruska vojska tvrdi da je uništila veliki broj vojnih ciljeva u masovnom napadu na Ukrajinu. Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, uništena su 74 objekta ukrajinske vojne infrastrukture, uključujući i jedanaest vojnih aerodroma. Pored toga, oboreni su i ukrajinski vojni helikopter i četiri drona.
Ukrajinsko Ministarstvo unutrašnjih poslova javlja da su vojni komandni centri u Kijevu i Harkov napadnuti raketama. Dopisnici prenose da su se ruske trupe iskrcale u istočnoj ukrajinskoj luci Mariupolj, kao i u Odesi na Crnom moru. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba ocenjuje da je reč o „ratu velikih razmera“ protiv njegove zemlje.
Sporna nuklearna ruševina u Černobilju
Ruski vojnici zauzeli su oštećenu nuklearnu elektranu u Černobilju. Prema rečima ukrajinskog premijera Denisa Šmihala, Rusija kontroliše tzv. Zabranjenu zonu i sve objekte. Nuklearna elektrana obezbeđena sarkofagom je ogromno skladište nuklearnog otpada. Nejasno je u kakvom je stanju objekat, preneo je pomoćnik ukrajinskog predsednika: „Ovo predstavlja jednu od najozbiljnijih pretnji za Evropu danas.“
Pad aviona kod Kijeva
Ukrajinski vojni avion srušio se na oko 50 kilometara od Kijeva. I dalje se proverava „koliko je ljudi poginulo“, rekli su iz Hitne pomoći.
Neposredno pre toga, ukrajinski graničari preneli su da ruske trupe napreduju u region glavnog grada i da raketiraju ukrajinske položaje. Navodi se da je pod vatrom i aerodrom u tom regionu.
Prekinuti diplomatski odnosi
Kao odgovor na rusku invaziju, Ukrajina je prekinula diplomatske odnose sa susednom Rusijom. To je izjavio predsednik Zelenski u Kijevu. On je takođe pozvao Ruse da protestuju protiv rata. Predsednik je takođe apelovao na ljude da šire samo tačne informacije.
Zelenski uzaludno zvao Putina
Nekoliko sati uoči napada, Zelenski je uzalud pokušao da razgovara sa Putinom. „Danas sam preuzeo inicijativu za telefonski razgovor sa predsednikom Ruske Federacije. Rezultat: tišina“, rekao je Zelenski u obraćanju naciji u četvrtak uveče.
S obzirom na pogoršanje situacije, Ukrajina je već u sredu proglasila vanredno stanje širom zemlje. Između ostalog, ta mera daje vlastima dalekosežnija ovlašćenja.
Nekoliko sati pre toga, U Ukrajini je naređena mobilizacija oko 250.000 rezervista starosti između 18 i 60 godina. Ukrajina ima oko 200.000 vojnika, plus rezervisti. Ruska vojska je daleko veća, sa oko milion aktivnih vojnika, a poslednjih godina je modernizovana i unapređena.
Rusija guši antiratne proteste
Ruske vlasti zapretile su da će kazniti one koji žele da demonstriraju protiv invazije Ukrajine. Svi koji budu učestvovali na skupovima ou ovoj „napetoj spoljnopolitičkoj situaciji“, biće krivično gonjeni, navode u MUP-u i javnom tužilaštvu. Policijske snage večeras su nasilno razbile antiratne demonstracije u Moskvi i Sankt Peterburgu. Uhapšene su stotine ljudi.
Ruski opozicioni pokret u proteskle dve godine znatno je oslabljen. Ključni lideri su zatvoreni ili prognani. Opozicionarka Marina Litvinovič takođe je u policijskom pritvoru. „Uhapšena sam na putu kući“, napisala je na Telegramu. Ona je ranije pozvala svoje sunarodnike da protestuju protiv agresorskog rata. Na taj i slične pozive odazvali su se ljudi u 44 ruska grada.
NATO aktivirao planove odbrane
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg opisao je rusku invaziju na Ukrajinu kao „brutalni čin rata“. „Ovo je namerna, hladnokrvna i dugo planirana invazija“, izjavio je on u Briselu. „Sada imamo rat u Evropi u obimu i na način za koji smo mislili da je prošlost.“ Više od 100 borbenih aviona stavljeno je u stanje visoke pripravnosti. NATO će preduzeti dodatne mere u cilju odvraćanja. „Moramo da reagujemo novom odlučnošću i još jačim jedinstvom“, rekao je Stoltenberg.
NATO je već aktivirao svoje odbrambene planove. U hitnim slučajevima, Snage za reagovanje NATO (NRF) mogu biti raspoređene da zaštite zemlje-članice. To uključuje do 40.000 vojnika. Pa ipak, Stoltenberg je jasno stavio do znanja da NATO neće podržati Ukrajinu sopstvenim snagama: „Mi nemamo NATO-trupe u Ukrajini, a nemamo ni planove da ich šaljemo u Ukrajinu.“
Kancelar Šolc: „Ovo je Putinov rat“
U obraćanju preko televizije, nemački kancelar Olaf Šolc potvrdio je da će, u slučaju ruskog napada, Nemačka podržati sve NATO-partnere. On je ocenio da je ovo užasan dan za Ukrajinu i mračan za Evropu. Mora se obezbediti da se sukob ne proširi na druge evropske zemlje. „Putin ne treba da potcenjuje rešenost NATO da brani sve svoje članice“, rekao je Šolc. To se odnosi na baltičke države, kao i na Poljsku, Slovačku i Rumuniju.
„Putin neće pobediti“, rekao je kancelara. „On se jedini, a ne ruski narod, odlučio za ovaj rat. On je jedini odgovoran za to. Ovaj rat je Putinov rat.“ Nemačka i njeni saveznici su „odlučni i deluju kao jedno. To je snaga nas kao slobodnih demokratija“, rekao je Šolc.
Berbok: Nemačka je zapanjena, ali ne i bespomoćna
Ministarka spoljnih poslova nemačke Analena Berbok izjavila je u Berlinu da međunarodna zajednica neće zaboraviti „ovaj dan srama“. Ukrajina nije učinila ništa da isprovocira ovaj napad. Nemačka jeste zapanjena, ali ne i bespomoćna, rekla je Berbok i najavila paket „najmasovnijih sankcija“.
Ovaj rat u našoj neposrednoj blizini imaće posledice i za nas u Nemačkoj“, rekla je ministarka spoljnih poslova. „Nismo mi izabrali ovu situaciju. Mi možemo, ali ne želimo da je izbegnemo.“ Ona je ponovo zatražila od nemačkih državljana u Ukrajini da što pre napuste zemlju. „Ako ne možete bezbedno da napustite zemlju, ostanite za sada na bezbednom mestu.“
Bivša ministarka odbrane je „ljuta“
Anegret Kramp-Karenbauer (CD), koja je do prošlog decembra bila ministarka odbrane u kabinetu kancelarke Angele Merkel, oštro se izrazila o nemačkoj bezbednosnoj politici u poslednjih nekoliko godina. „Tako sam ljuta na nas, jer smo istorijski zakazali“, napisala je političarka CDU na Tviteru. Posle sukoba u Gruziji, Krimu i u Donbasu nije pripremljeno ništa što bi „zaista odvratilo“ predsednika Rusije Vladimira Putina.
Sankcije i protiv bivšeg kancelara Šredera?
Poslanik u Evropskom parlamentu i bivši kopredsedavajući nemačkih Zelenih Rajnhard Bitikofer založio se za uvođenje sankcija Gerhardu Šrederu i drugim osobama od poverenja ruskog predsednika Vladimira Putina. Šefovi država i vlada EU trebalo bi da preispitaju da li se sankcije „mogu uvesti i bivšim vodećim evropskim političarima koji danas kao lobisti podržavaju Putinovu neprijateljsku politiku“, rekao je Bitikofer u Briselu.
Pored bivšeg nemačkog kancelara i bivšeg lidera SPD Šredera, Bitikofer je naveo i imena bivšeg francuskog premijera Fransoa Fijona i bivše ministarke spoljnih poslova Austrije Karin Knajsl.
Prethodne informacije o Ukrajini možete pročitati OVDE.
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.
