Izvor: Deutsche Welle, 07.Mar.2022, 01:00

Rat u Ukrajini: Ko sve radi na deeskalaciji?

Ukrajina i Rusija se spremaju za treću rundu direktnih pregovora. Istovremeno na deeskalaciji rade i političari više zemalja, pre svega - Izraela, Nemačke, Francuske i Turske. SAD vrše pritisak na Kinu.

Ukrajina i Rusija su se spremaju za treću rundu direktnih pregovora - obe strane su najavile da mogla da se održi ovog ponedeljka (7.marta). Vreme i mesto za sada nisu poznati.

Do sada su održane dve runde razgovora u beloruskoj pograničnoj oblasti. Na >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << drugoj rundi je dogovoreno primirje za oblasti Mariupolj i Volnovah kako bi se civili evakuisali humanitarnim koridorima. Međutim, evakuacija je bila najavljena dva puta i oba puta je propala - a Rusija i Ukrajina se za to uzajamno optužuju.

naš DOSIJE: Rat u Ukrajini

Šef ukrajinske pregovaračke misije sa Rusijom David Arahamija je u međuvremenu odbacio suštinske zahteve druge strane kao „neprihvatljive". U intervjuu za američku televiziju Fox News, koji je objavljen u nedelju uveče on o pregovorima kaže:

„Ne bih rekao da brzo napredujemo, jer svakodnevno strada mnogo ljudi, posebno civili. Iskren da budem, teško je, ali ipak napredujemo. Na kraju krajeva, dve delegacije saslušaju jedna drugu i aktivno razgovaraju o različitim stvarima."

Arahamija je nastavio: „Jedini delovi gde je sporazum gotovo nemoguć su Krim i takozvane republike, za koje Rusija insistira da ih priznamo kao nezavisne. To u ukrajinskom društvu nije prihvatljivo".

Direktni pregovori Rusije i Ukrajine

Rusija hoće da Krim, ukrajinsko crnomorsko poluostrvo anektirano 2014. bude priznat kao deo Rusije, a da se istočne ukrajinske separatističke oblasti Donjeck i Lugansk priznaju kao suverene države. Osim toga, Kremlj hoće potpunu „demilitarizaciju" Ukrajine.

Francuska: Makron traži rešenje za nuklearke

Prema rečima francuskog predsednika Emanuela Makrona, ruski predsednik Vladimir Putin je odlučan da ostvari svoje ciljeve u ratu u Ukrajini. Putin je u telefonskom razgovoru uverio francuskog predsednika da će pobediti „ili pregovorima ili ratom“, saopštila je Jelisejska palata. Razgovor je trajao sat i 45 minuta, a inicirao ga je Makron.

​​​​Emanuel Makron

Putin je uverio Makrona da „njegova namera nije da vrši napade na nuklearne elektrane“ i da Rusija namerava da se pridržava standarda Međunarodne agencije za atomsku energiju, saopštila je Jelisejska kuća. Makron je pak u telefonskom razgovoru izrazio „ozbiljnu zabrinutost“ za bezbednost ukrajinskih nuklearnih objekata, navodi se u saopštenju. „Neophodno je da se preduzmu konkretne mere da se na ovo reaguje.

Kako je saopšteno iz Jelisejske palate, Putin je uveravao Makrona da Rusija ne želi da ugrozi civile u Ukrajini. „Odgovornost leži na Ukrajincima da puste stanovništvo da ode iz gradova“, rekao je Putin. Makron je u telefonskom pozivu pozvao na poštovanje međunarodnog humanitarnog prava, zaštitu civilnog stanovništva i njihovo snabdevanje humanitarnim zalihama.

Francuski predsednik  je na telefonskoj vezi sa Ukrajinskim predsednikom Zelenskim - a u utorak uveče u Parizu sastaće se sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, najavljeno je iz Vašingtona.

Izrael: Beneta brinu Ukrajina, Iran i Sirija

Izraelski premijer Naftali Benet nastavlja svoje posredničke napore punom parom. Nakon što je iznenada u subotu otputovao u Moskvu i tamo tri sata razgovarao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, on je, prema ruskim izvorima, u nedelju ponovo nazvao Putina. Benet je prvi zapadni lider koji je posetio Putina u Moskvi od početka rata.

pročitajte: Izaelski premijer: prvo iznenada u Moskvi pa odatle u Berlin

Prema izraelskim izvorima, Benet je tokom vikenda tri puta razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Takođe je na telefonskoj vezi sa kancelarom Olafom Šolfom s kojim je razgovrao još u subotu uveče u Berlinu gde je doleteo direktno iz Moskve. Benet je rekao da je putovanja i razgovore obavio uz saglasnost svih uključenih.

Olaf Šolc i Naftali Benet u subotu uveče (5.03.) u Berlinu

Portparol nemačke Vlade Štefen Hebeštrajt je rekao da su se Šolc i Benet rekli „da zajednički cilj ostaje da se rat u Ukrajini okonča što je pre moguće i da ostaju u bliskom kontaktu po tom pitanju".

Benet  je takođe na telefonskoj vezi sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom. A za ponedeljak je zakazan sastanak ministara spoljnih poslova SAD Entonija Blinkena i Izraela Jaira Lapida.

O Izraelu se govori kao o posredniku u ukrajinskom sukobu.  Izrael ima dobre odnose sa Rusijom i Ukrajinom. Ne želi da naljuti svog glavnog saveznika, SAD, ali istovremeno zavisi od dobre volje Moskve iz strateških razloga, uključujući i sukobe sa Sirijom i Iranom. Izrael nije članica NATO.

Turska: Erdogan traži primirje i humantirane koridore

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan se više puta nudio da posreduje između Rusije i Ukrajine. U nedelju je, kako je prethodno i najavljeno, telefonom razgovarao sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Erdogan je tom prilikom pozvao Putina na „momentalni i sveobuhvatni prekid vatre" u Ukrajini, navodi kancelarija turskog predsednka. To bi trebalo da omogući „traženje političkog rešenja i reagovanje na humanitarne potrebe". Erdogan je takođe pozvao na „momentalno" otvaranje humanitarnih koridora. „Otvorimo zajedno put miru", pozvao je Erdogan Putina, kako je dalje saopštilo Erdoganova kancelarija.

Erdogan i Putin

Iz Kremlja je posle razgovora dvojica državnika saopšteno da je Putin Erdoganu rekao da je spreman i za dijalog sa stranim partnerima - te da svaki pokušaj da se oduži pregovarački proces neće uspeti.

Takođe je rekao da se operacija (u Ukrajini) odvija po planu, i da se nada da će ukrajinska strana konstruktivnije pristupiti pregovorima i „uzeti u obzir realnost na terenu".

Putin je svom turskom kolegi rekao da bi Moskva zaustavila svoju vojnu operaciju samo ako bi Kijev položio oružje i ispunio ruske zahteve, navodi se u saopštenju Kremlja.

SAD: pritisak na Kinu da se pozicionira protiv Rusije

U međuvremenu, američka vlada vrši pritisak na Kinu da se u ukrajinskom ratu pozicionira protiv Rusije. Kako je saopštio Stejt dipartment u Vašingtonu, američki državni sekretar Entoni Blinken razgovarao je u subotu sa kineskim kolegom Vang Jijem „o namernom, ničim izazvanom i neopravdanom ratu Moskve protiv Ukrajine".

pročitajte: Nemački stručnjak: „Kineski predesednik sada ima ključnu ulogu“

Blinken je u pozivu istakao da „svet gleda koje nacije se zalažu za osnovne principe slobode, samoopredeljenja i suvereniteta. On je naglasio da svet deluje zajedno kako bi odbacio i odgovorio na rusku agresiju i da obezbedi da Moskva plati visoku cenu". Blinken je u nedelju bio u Moldaviji.

Entoni Blinken i predsednica Moldavije Maja Sandu

Na glasanju na Generalnoj skupštini UN prošle srede, 141 država članica glasala je za rezoluciju kojom se osuđuje napad Rusije na Ukrajinu. Pet zemalja je glasalo protiv. Kina je bila među 35 zemalja koje su bile uzdržane.

dr (agencije)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.
Pogledaj vesti o: Turska

Nastavak na Deutsche Welle...

Deutsche Welle: Ko sve radi na deeskalaciji