Izvor: Politika, 08.Jul.2014, 12:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rat se seli u Donjeck
Remontovano naoružanje, finansijska pomoć iz SAD „teška” 23 miliona dolara i novi ministar vojni doneli poen Kijevu
Ukrajinska armija uspela je u proteklih nekoliko dana da uđe u Slavjansk i Kramatorsk,važna uporišta pobunjenika sa jugoistoka bivše sovjetske republike, prenele su agencije. Ali ovaj vojni „uspeh” ostao je pod senkom činjenice da dva pomenuta grada, u trenutku ulaska snaga pod komandom Kijeva, nisu ni bila branjena. Pridošlu vojsku dočekali su samo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – civili i lokalna milicija.
Istovremeno, pripadnici pobunjeničkih oružanih snaga planskisu se povukli u Donjeck, stvorivši od ovog milionskog grada svoje novo uporište.
Objektivno, uspeh regularnih vojnih snaga Ukrajine prilično je neočekivan, ali ne i neobjašnjiv. Kako potvrđuje američki „Njujork tajms”, ukrajinskoj armiji pristupilo je u poslednje vreme više dobrovoljaca, a vojna tehnika je remontovana, tačnije dopremljena iz bivših sovjetskih republika, sadašnjih članica NATO-a. I ključno, iz SAD je u Kijev stigla finansijska pomoć „teška” 23 miliona dolara.
Mnogi ističu i da je reorganizacija vojnog vrha i postavljanje bivšeg policijskog oficira Valerija Geleteja na funkciju ministra odbrane umnogome unelo novi elan među pripadnike regularne armije.
Ne bi trebalo prenebregnuti ni činjenicu da se ruski predsednik Vladimir Putin, u okviru pokušaja da se u Ukrajini obustavi oružanisukob, odrekao prava koje mu je svojevremeno dao Savet Federacije, a to je da se vojno umeša u ukrajinski sukob.
Olako odricanje šefa ukrajinske države Petra Porošenka od prekida vatre dogovorenog sa Moskvom i državama članicama Evropske unije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, kao i nastavak takozvane antiterorističke akcije zemlju su praktično preko noći uveli u ratno stanje.
Vojni preokret koji se u takvoj situaciji desio sigurno je dodatno osokolio Porošenka, ali pitanje je do koje mere njegovo zadovoljstvo može da ide i da li je pomenuti spreman na eventualnu dugu opsadu Donjecka uz stalne zahteve Moskve i Brisela da se konačno prikloni istinskoj obustavi neprijateljstava. Jer, odugovlačenje rata samo će izazvati novi talas izbeglica. Uz to, nema sumnje da će se pobunjenici, sem odbrane Donjecka, u jednom trenutku odlučiti i na varijantu takozvanog partizanskog ratovanja. A to bi već bila situacija koja se teško kontroliše.
Sa druge strane, ma koliko Zapad pretio Rusiji dodatnim sankcijama, Putin će sigurno biti pod još većim pritiskom domaće javnosti da se suprotstavi američkom uticaju na vladu u Kijevu i, kao što je i obećao, ozbiljnije se prihvati uloge spasioca ruskog življa u susednoj zemlji. Nekakav dogovor u tom smislu sa evropskim zemljama, pre svega sa Nemačkom, pokazao bi pravu političku umešnost ruskog lidera. Kako reče Aleksandar Dugin, po političkom opredeljenju krajnji nacionalista, „još postoji nada da će se Putin umešati u događaje u istočnoj Ukrajini. Inače, sa njim je – gotovo”.
Dok se na ukrajinskom terenu vode ratne igre, i mediji se sve više uključuju. Kao i u nekim drugim nedavnim situacijama, neproverene, pa i lažne informacije plasiraju se jednako elektronskim i štampanim putem.
„Antiruska histerija, podgrevana od strane Bele kuće, usmerena je na to da se sakrije istina sa terena, dok su istovremeno televizijske stanice i štampa prepuni konferencija za štampu Baraka Obame i visokih rukovodilaca NATO-a na kojima se bez ikakvih skrupula iznose lažni podaci”, prenosi španskiportal „Rebelion”.
Kao primer portal navodi izjavu predsednika SAD datu 2. maja tokom konferencije sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel da je vlada u Kijevu „legalno izabrana”, mada se radi o pučističkoj vladi sastavljenoj posle katastrofalnih zbivanja u ukrajinskoj prestonici pre nekoliko meseci i sva rešenja koja je takva vlada donela mogu se smatrati – nezakonitim.
Kako god bilo, nema sumnje da pred Kijevom, Moskvom i Briselom stoje novi mirovni pregovori. Kada će do njih doći i u kojim okolnostima, pada na savest Petru Porošenku. Ne samo zato što je reč o zemlji čiji je on predsednik već i zbog činjenice da se do sada nije pokazao kao pregovarač kojem treba verovati na svaku izgovorenu reč.
Svoj još konkretniji doprinos morala bi da da i Nemačka, kojoj nastavak ukrajinskog sukoba može u krajnjoj računici da donese najviše glavobolje. Odlučnost kancelarke Angele Merkel u tom smislu ne može se dovoditi u sumnju. Pitanje je samo kakvim adutima, osim činjenice da je reč o liderskoj zemlji u okviru EU, Merkelova raspolaže. Jer ona sebi ne može da dozvoli da rešenje koje bi bilo doneto ne zadovolji i Moskvu i Kijev.
Verovatno najporaznije je to što se OEBS u ukrajinskoj priči pokazala kao potpuno jalova. Umesto da se sve što se rešava donosi upravo u njenim okvirima, odluke zavise isključivo od Kijeva, Moskve i Berlina. Za organizaciju koja ima za zadatak da brine o celom kontinentu to je, u najmanju ruku – porazno.
-----------------------------------------------
Slavjansk i Kramatorsk na Krimu
Moskva – Američka TV mreža Si-En-En je u svom izveštaju o povlačenju proruskih snaga iz gradova Slavjansk i Kramatorsk na jugoistoku Ukrajine prikazala mapu na kojoj je te gradove smestila na teritoriju – Krima, odnedavno pripojenog Rusiji, prenosi ruski kanal Raša tudej (RT). U osvrtu na greške američke mreže kad je u pitanju poznavanje geografije, RT podseća i na jedno nedavno istraživanje američkog lista „Vašington post” koje je pokazalo da tek svaki šesti Amerikanac ume da locira Ukrajinu na mapi sveta.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 08.07.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
