Izvor: B92, 02.Sep.2014, 17:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Raseljeni: Šta ako i ovde dođe rat
Zbog sukoba u Ukrajini više od pola miliona ljudi je izbeglo i raseljeno iz svojih domova.Neki su utočište našli u Marijupolju, kome se približavaju borbe.
Tu su došli iz Luganska i Donjecka, a sada strahuju da li će opet morati nekud da idu, jer se borbe priližavaju ovom gradu na Azovskom moru. Reporterka B92 Aleksandra Godfroa razgovarala je s nekima od njih.
Raseljeni u Marijupolju se pitaju – >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kuda će ako rat i ovde dođe?
"Tamo je užas, pucaju, ljudi ginu i ranjenih je mnogo, a bolnice ne rade, sami se snalaze", priča nam jedna devojka.
Zbog sukoba u Ukrajini više od pola miliona ljudi napustilo je svoje domove, a najmanje 260.000 ljudi je raseljeno po Ukrajini, saopštio je Visoki komesarijat za izbeglice UN u Ženevi.
Prema novim podacima, 260.000 ljudi zatražilo je azil ili status izbeglica u Rusiji, kako tvrde ruske službe. Prethodna procena UNHCR od 20. avgusta pokazivale su da je 190.000 ljudi bilo izmešteno u Ukrajini, a da je 197.400 njih izbeglo u Rusiju.
UNHCR navodi da je broj raseljenih ipak veći, jer su se mnogi od njih smestili kod porodica ili prijatelja i nisu se prijavili nadležnim službama kao izbegla lica.
"Ako se kriza ne zaustavi odmah, imaće ne samo razarajuće humanitarne posledice, već i potencijal da destabilizuje čitav region", upozorio je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutereš i dodao: "Posle lekcija sa Balkana, teško je poverovati da sukob tih razmera može da se razvije na evropskom kontinentu."
Anja je uspela da spakuje stvari za ćerku i iz Donjecka pobegne pre tri dana kod drugarice u Marijupolj. Sada se kao raseljeno lice bori da bi dobila pomoć. Mnogi su sklonište od rata potražili kod rođaka i prijatelja, ali im je pomoć svima potrebna – u lekovima, novcu, a najčešće u hrani.
"Ja sam pre tri meseca pobegla kod ćerke, ali ona ne radi, fabrike ne rade, posla nema. Morala sam da molimza pomoć, jer niko ne zna kada će se sve završiti. Da se vraćam ne mogu, mnogo se puca, nepodnošljivo je", priča nam baka raseljena iz Snježnog.
Raseljeni se ne zadržavaju u prijemnom centru, gde socijalni radnici zapisuju šta je kome potrebno u datom trenutku. Najveći problem je da se svima obezbedi krov nad glavom. Građani su u prvo vreme davali svoje stanove ili vikendice, ali sada je sve puno.
"U ovom trenutku ljude smeštamo u bolnice, u prepravljene prostorije koje je dala skupština grada. Imamo 16 mesta u gradu za raseljene, ali to nije dovoljno. Radimo na osposobljavanju još četiri da mogu da prime oko 600 do 700 ljudi“, kaže zamenica gradonačelnika Tatjana Lomakina.
Centar sarađuje i s verskim organizacijama te je pet porodica smešteno i u dom za siročad baprističke crkve Dobri samarićanin. Smešteni na ovom mestu imaju tri obroka dnevno iz zajedničke kuhinje, deca su im 1. septembra pošla u školu. Tu su i Vitalij i Nataša i njihovo troje dece – pobegli su iz Donejcka pre dva meseca. Njih kao i sve ostale brine šta će biti dalje jer sa vojskom pobunjenika na 40 kilometara i ukrajinskom vojskom koja se povlači, Marijupolj može biti sledeće mesto iz koga treba bežati.
"Mi smo vernici, te se uzdamo u Boga i njemu smo poverili svoje živote, ali se mnogo brinemo. Posebno kada gledamo vesti i vidimo kako ljudi ginu. Bojimo se."
U gradskoj administraciji uveravaju da u slučaju napada na grad postoji plan ministarstva za vanredne situacije.
"Nude se besplatne karte za Kijev i druge delove Ukrajine gde je mirno. Tamo se daje besplatno stanovanje, pomaže se da se nađe posao, da deca krenu u školu. U ovom trentku u Ukrajini ima više od 24 hiljade mesta da se tamo sklone ljudi iz ratnih zona. Mariupolj nije ni bio predviđen za smeštaj raseljenih jer se nalazi u zoni vojnih dejstava, ali je ljudima blizu domova iz kojih su pobegli i čini im se da će sve brzo da se završi te mnogi ne žele da idu odavde."
