Izvor: Politika, 04.Mar.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pukotine u zapadnoj alijansi povodom Ukrajine
Da li će Krim podeliti Zapad? Ovo pitanje se otvara posle najnovijih reakcija glavnih aktera u zapadnoj alijansi, SAD i Nemačke, a povodom akcija Rusije na Krimu i prema Ukrajini.
SAD su se opredelile za tvrd nastup direktnim pretnjama Rusiji da će pokrenuti sve raspoložive političke i druge mehanizme (otkazivanje G-8 i dr.) i uvesti čitav niz ekonomskih sankcija (finansijski mehanizmi, zamrzavanje dobara, izolovanje ruskog tržišta…). Bar prema dostupnim informacijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nema nastojanja da se stvari rešavaju dijalogom, uz analizu stvarnih okolnosti i njihovih posledica. Na ovakav zaključak upućuju i informacije iz medija o telefonskom razgovoru predsednika Obame i Putina. SAD ovim potvrđuju da je rasplet u Kijevu koji je doveo do formiranja novih vlasti za njih prihvatljiv i u suštini glavni poželjni pravac konačnog rešenja, kao i da je nova ekipa s premijerom Jacenjukom na čelu – „pravi izbor“.
Ovim se potvrđuju i „preporuke“ oko političkih ličnosti u nedavno presretnutom i objavljenom razgovoru pomoćnika državnog sekretaraSAD Viktorije Nuland i ambasadora SAD u Kijevu, kada je upravo Jacenjuk pomenut kao prvi kandidat za budućeg lidera Ukrajine. Imajući sve ovo u vidu, stav SAD povodom događaja na Krimu i akcija Rusije logičan je i ukazuje i na strateški interes Amerike da se uticaj i oporavak Rusije kao globalnog faktora na određen način kontroliše i direktno suzbija – u ovom slučaju preko uspostavljanja vlasti u Ukrajini koja nije na liniji ruskih interesa.
Nasuprot tome, Nemačka je reagovala drugačije. Iskazana je saglasnost kancelarke Merkel i predsednika Putina, prema saopštenju nemačke vlade, da se u rešavanje krize uključi OEBS, uz formiranje kontakt grupe, kao već oprobanog mehanizma. Ovde je reč o politički i strateški racionalnom pristupu, imajući u vidu razmere krize i moguće posledice za interese Nemačke, ali i Evropu u celini. Ovakav pristup Berlina ukazuje i na njegove specifične interese prema Rusiji kao značajnom tržištu i glavnom snabdevaču energentima, posebno u uslovima ekonomske krize i krize evrozone. Pošto sličnu interesnu stratešku situaciju imaju i neke druge članice Evropske unije, a Nemačka je u ovom trenutku svakako njen lider, predstoji određeno odmeravanje u okvirima EU, što će dodatno uticati na generalni stav zapadne alijanse prema ovim događajima. Kada je u pitanju EU, ne treba zaboraviti da je pod njenim okriljem i uz potpise ministarstava inostranih poslova Nemačke, Francuske i Poljske sa Janukovičem postignut sporazum o modalitetima rešenja krize koji je odmah sutradan kijevski Majdan grubo opovrgao i doveo na vlast sadašnju garnituru koja, kako se vidi, odgovara SAD. Dakle i ovde se pokazuje da ima pukotina u alijansi koje u određenoj meri ilustruju i komentari iz presretnutog razgovora Viktorije Nuland i ambasadora SAD u Ukrajini.
Posebnu pažnju zaslužuje i dogovor Merkelova–Putin o istražnoj komisiji. Sama ideja ukazuje da postoje određene rezerve u vezi sa karakteromdogađaja u Ukrajiniproteklih dana i nedelja, kao i potreba da se na osnovu stvarnih saznanja gradi strategija i definišu mehanizmi izlaska iz krize. Ukoliko se ovaj deo dogovora i ostvari, otvoriće se i pitanje mogućih korekcija sadašnjeg političkog raspleta koji se, bar kad je reč o novim vlastima u Kijevu, ali i SAD, smatra konačnim.
Dalje postavljanje glavnih aktera prema krizi i stavovi zapadne alijanse su veoma važni. Ako SAD ostanu tvrdo na svojim pozicijama, posebno u ekonomskoj sferi, a sporazum Merkelova–Putin, uz odgovarajuću saglasnost EU, počne da se primenjuje, to bi potvrdilo da u odnosu na Rusiju među zapadnim saveznicima postoje pukotine. Istovremeno bi bio potvrđen značaj specifičnih interesa pojedinih aktera na globalnoj sceni kakve su Nemačka i Rusija, uz dostignut stepen multipolarnosti u globalnim međunarodnim odnosima.
Diplomata u penziji
Dr Zoran Milivojević
objavljeno: 04.03.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
