Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 27.Okt.2014, 11:43   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prozapadne stranke pobedile na izborima

Prozapadne ukrajinske snage, posle ubedljive pobede na izborima na kojima su zajedno osvojile oko 70 odsto glasova, danas su počele maratonske konsultacije za formiranje koalicije.

Preliminarni zvanični rezultati objavljeni noćas potvrđuju prednost pet lista koje se zalažu za približavanje Evropskoj uniji, neke od kojih se smatraju nacionalističkim, ali i to da šef države Petro Porošenko neće moći da >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << vlada sam i da će morati da prihvati kompromise.

Te partije su zajedno osvojile oko 70 odsto glasova što predstavlja prozapadni talas bez presedana od kada je zemlja postala nezavisna 1991. godine. Kao još jedan znak da je zemlja želela da okrene leđa svojoj sovjetskoj prošlosti je i taj što Komunistička partija nije prešla cenzus za ulazak u parlament.

Ruska štampa jutros je skeptična oko pobede prozapadnih stranaka i ističe da prisustvo šest različitih stranaka u novom sastavu parlamenta neće doprineti harmonizaciji političkog života u zemlji.

Ovi prevremeni izbori potvrđuju radikalnu obnovu vlasti u Ukrajini koja je za manje od godinu dana videla svrgavanje bivšeg proruskog predsednika Viktora Janukoviča, pripajanje Krima Rusiji i na istoku zemlje buđenje separatista, što je preraslo u oružani sukob, navodi agencija Frans pres.

Ta kriza je takođe dovela do najvećeg suprostavljanja Zapada i Rusije od hladnog rata, pošto Zapad optužuje Rusiju da vojno pomaže pobunjenike na istoku Ukrajine.

Predsednik Petro Porošenko izjavio je da su Ukrajinci na izborima "neopozivo" podržali približavanje Evropi, ali je i istakao svoj plan za istok gde je u sukobima između proruskih pobunjenika i ukrajinskih snaga poginulo više od 3.700 ljudi, prema proceni UN.

Uvođenje prekida vatre 5. septembra, dogovorenog uz prisustvo Rusije, nije dovelo do potpunog prekida borbi, a deo stanovništva je kritikovao kao kapitulaciju prema pobunjenicima.

Ankete objavljene po izlasku sa glasanja kao i prvi delimični rezultatu ukazuju da glasači nisu želeli da daju svu vlast predsedniku Porošenku, izabranom u maju u prvom krugu.

Na osnovu prebrojanih 27 odsto glasova, Porošenkov blok je osvojio 21,6 odsto, isto koliko i Narodni front premijera Arsenija Jacenjuka.

Sledi Samopomoć sa 10,6 odsto glasova, sastavljen od mladih aktivista i boraca koji su se vratili s fronta.

U parlament će ući i Radikalna partija nacionaliste Oleha Ljaška (7,5 odsto glasova), kao i nacionalistička stranke Sloboda i Otadžbine bivše premijerke Julije Timošenko, koja ima 5,8 odsto glasova.

Bivši saveznici svrgnutog proruskog predsednika Janukoviča održali su se u okviru Opozicionog bloka sa 9,6 odsto glasova. Međutim Komunistička partija, koju je Porošenko osudio kao "petu kolonu".

Moskve, osvojila je 3,8 odsto i nije dostigla prag od pet odsto za ulazak u Parlament.

Ruski dnevnik Izvestija konstatuje da ni jedna od šest stranaka koje treba prema prelimiinarnim rezultatima da uđe u ukrajinski parlament "neće imati polovinu mesta" što je, kako navodi neophodno za harmonično glasanje.

"Ta raznolikost stranaka će skoro sigurno komplikovati donošenje odluka i usvajanje važnih zakona, i parlament će biti još manje kontrolisan nego ranije", piše Izvestija.

Rosiska gazeta piše da u ovakvim uslovima "Porošenko mora da se bori da formira koaliciju", dok ruski list Komersant ukazuje na to da je izlaznost od 52 odsto slaba za Ukrajinu.

Tačan sastav parlamenta (Vrhovne rade) biće poznat tek kasnije zbog kompleksnog načina dodeljvanja mesta.

Glasanje nije bilo održano u regionima Donjecka i Luganska na istoku zemlje gde se vode borbe s proruskim separatistima.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...