Izvor: Vostok.rs, 15.Avg.2014, 13:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preteći Rusiji, Ukrajina kažnjava samu sebe
13.08.2014. -
Kijevske vlasti nameravaju da uvedu sankcije protiv Rusije u cilju reakcije na „očigledne i potencijalne pretnje po nacionalne interese i bezbednost Ukrajine“. U opasnosti se našao tranzit ruskog gasa u Evropu. I to može da postane ključni faktor koji će navesti EU da podrži projekat Južni tok.
Prema nacrtu zakona o sankcijama >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << koji je razradila ukrajinska vlada, Kijev namerava da se odluči na dati korak kako bi „hitno i efikasno reagovao na očigledne i potencijalne pretnje po nacionalne interese i bezbednost Ukrajine“. Kao jedna od ovakvih mera za brzo reagovanje razmatra se prekid tranzita ruskog gasa preko urkajinske teritorije za evropske potrošače. Nacrt zakona koji je Vrhovna rada usvojila u prvom krugu predviđa između ostalog ograničavanje, delimično ili potpuno prekidanje tranzita resursa preko teritorije Ukrajine. Kako priznaje Kijev, prekid tranzita ruskog gasa može da košta Ukrajinu do 7 milijardi dolara godišnje. Ali aktuelne vlasti zemlje to ne zbunjuje.
Zato je Brisel počeo da poziva na uzbunu. Tamo dobro znaju da upravo korz Ukrajinu vodi otprilike polovina isporuka ruskog gasa u Evropu. Na slični način dobija plavo gorivo 15 zemalja članica EU (više od polovine sastava ove organizacije), pri tome neke zemlje, između ostalog Bugarska, vezane su za dati mehanizam praktično u potpunosti. Evropska komisija je već upozorila da svi mogući problemi koji mogu da se pojave u EU, odmah će biti predstavljeni preko odgovarajućih kanala ukrajinskoj vladi.
Računica ukrajinske strane krajnje je razumljiva. Kijev je rešio da rizikuje gubitkom milijardi kako bi rešio trenutni zadatak – napunio skladišta gasa za narednu zimu. Odgovarajući sporazum sa Gaspromom ne dozvoljava da se to uradi onako kako hoće Kijev – na račun oduzimanja tranzitnog gasa ili njegovog masovnog reversa nazad iz Evrope. Zato je NAK Naftogaz Ukrajine razradio shemu pri kojoj će delatnost Gasproma na ukrajinskoj teritoriji biti zabranjena, i punktovi prijema ruskog gasa za EU će biti prebačeni sa zapadne na istočnu granicu Ukrajine. To bi omogućilo Ukrajini da koristi ruske izvozne tokove. Jer postojeći sporazum omogućava Kijevu samo da organizuje fizički revers po drugostepenim cevovodima, koji je u julu već dvostruko smanjen. Pored toga, Ukrajina može da pokuša da se bavi „virtualnim reversom“, otkupljujući od evropskih zemalja određene obime gasa, posle čega će ih uzimati iz tranzita. Ipak slična praksa neće rešiti energetske probleme Ukrajine, podvukao je za Glas Rusije šef ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantin Simonov. On je napomenuo na široko reklamiran 2012. godine sporazum između ukrajinskog Naftogaza i nemačke kompanije RWE Supply&Trading GmbH (RWEST) o mogućnostima kupovine ruskog gasa od strane Ukrajine preko ove nemačke firme:
- Posredstvom sličnih poslova Ukrajina neće rešiti ni jedan sopstveni problem vezan za dobijanje energenata. Kao prvo, ona ne dobija gas alternativan ruskom. Kao drugo, ona ne dobija jeftin gas. I kao treće, ona ne dobija gas u obimu neophodnom za zemlju.
Nastala situacija može da natera rukovodstvo EU da pokuša konačno da se oslobodi jogunastih ukrajinskih tranzitera i da odobri izgradnju ruskog gasovoda Južni tok, zaobilazeći teritoriju Ukrajine. Jer razvoj situacije čini još sumnjivijim stavove Trećeg energetskog paketa EU. Dati paket praktično zabranjuje ruskoj strani da napuni već postojeće cevovode, istakao je za Glas Rusije predsednik Saveza naftnih i gasnih industrijalaca Rusije Genadij Šmalj:
- Već postojeći gasovodi koji se odvajaju od Severnog toka na teritoriji Nemačke potpadaju pod zahteve Trećeg energetskog paketa. To znači da oni mogu da se koriste samo na 50%. Druga polovina kapaciteta rezervisana je za sve druge isporučioce koji jednostavno ne postoje.
Komentarišući nastalu situaciju, generalni direktor austrijske naftne kompanije OMV Gerhard Rojs je izrazio uverenje da konfrontacija Rusije i Zapada neće otkazati planiranu izgradnju gasovoda Južni tok. Gasovod je projekat dug 50 godina, zato treba gledati na stvari realistično – izjavio je on i naveo aritmetički primer: Četiri gasovoda su bolja nego tri, pet bolja nego četiri. to je pragmatična tačka gleditša. Nažalost, slični pragmatizam i dalje je tuđ Kijevu i njegovim istomišljenicima u Briselu.
Petar Iskenderov,
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti/Iliya Pitalev
