Izvor: RTS, 14.Jan.2009, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (14. 01. 2009.)
Pres: Sve skuplje zbog kursa!; Blic: Teški testovi za ulazak u „Fijat”; Novosti: Otac ključni svedok; Politika: Mesić: Bez Hrvata Slovenci bi bili bez mora
Dnevne novine danas prenose izveštaje o obrtu u rusko-ukrajinskom gasnom sporu, a pišu i o predstojećim poskupljenjima, testovima za ulazak u "Fijat", šta čeka Eugena Slavika i šta planira njegov advokatski tim, odnosu Hrvatske mi Slovenije, ... >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Sve skuplje zbog kursa!
Skok evra već je počeo da utiče na cene uvoznih proizvoda u mnogim srpskim trgovinama. Elektronika i kućni aparati su poskupeli, a do kraja januara Srbiju će zahvatiti talas poskupljenja u okviru kojeg će cene velikog broja proizvoda da se povećaju za pet do 10 odsto.
Poskupljenje mesa počeće već krajem ove nedelje i nove cene će biti veće oko 10 odsto, u zavisnosti od kategorije. Posle korekcije cenovnika kilogram svinjskog buta, umesto dosadašnjih 450 do 480 dinara, koštaće od 480 do 510.
Direktor prodaje Mesne industrije „Agrimes" Spomenka Ivetić objašnjava za Pres da će juneće meso poskupeti zbog slabljenja dinara u odnosu na evro, a svinjsko zbog nestašice, kao i zbog uzgajivača svinja koji su zbog skoka evra podigli cene žive vage.
U decembru je cena žive mere bila 115 dinara po kilogramu, a sada je od 140 do 145 dinara. Do kraja nedelje svoje cenovnike korigovaće i Mesna industrija „Big bul", najavio je za Pres komercijalni direktor Dragan Gutić.
Pored mesara, svoje cene povisiće za sedam do osam odsto i kompanija „Centroproizvod", koja u svom asortimanu ima začine, supe, soseve, konzervisano voće...
Iako su se potrošači nadali pojeftinjenu hleba, do toga neće doći, već će cena osnovne životne namirnice, prema rečima predsednika Unije privatnih pekara Zorana Pralice, ostati nepromenjena.
Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima, kompanije iz ovog sektora su obradovale potrošače. Tako će „Dukat" sveže mleko i jogurt mlekare „Somboled" od sutra biti jeftiniji za 10 odsto. I kompanija „Imlek" sutra će za pet do osam odsto sniziti cene jogurta, kiselog mleka i pavlake. Tako će veleprodajna cena „moja kravica" jogurta u čaši iznositi 11,4 dinara, a kiselog mleka 13,10 dinara.
Cenovnici tehničke robe „otežali" su odmah posle Nove godine. Direktor marketinga kompanije „Veg elektronik" Tijana Katalinić rekla je za Press da su proizvodi dobavljača poput „Sonija", „Panasonika" i „Virpula" poskupeli odmah posle novogodišnjih praznika.
Teški testovi za ulazak u „Fijat"
Prva grupa od 126 radnika „Zastava automobila" juče je radila test za prelazak u novu kompaniju „Fijat automobili Srbija". Testiranje, koje je započelo u 8.30 sati, obavljeno je pod obezbeđenjem i u posebnim prostorijama, i trajalo je tri sata. Juče su agencije SHL iz Italije i HRSD iz Beograda donele takozvane bele testove, namenjene menadžerima, inženjerima i ostalim stručnjacima koji ne rade u proizvodnji. Rezultati, od kojih će zavisiti sudbina svakog pojedinca, biće poznati već danas.
Do polovine marta „Fijat" će proveriti sposobnosti i znanja svakog od 3.100 radnika „Zastave". Radnici koji rade u proizvodnji će polagati „plave" testove, u kojima će akcenat biti na psihomotorici i znanju rada na mašinama.
Među prvima je sa testiranja izašao Dragan Rajković, diplomirani inženjer mašinstva i magistar organizacionih nauka. On je za „Blic" izjavio da „testovi nisu laki" i da je trebalo dati malo više vremena da se oni reše.
- Testiranje je proteklo u četiri dela. Prvo smo imali 30 minuta da rešimo „verbalno numerički test" od 40 pitanja. Trebalo je na osnovu podataka iz tabele proceniti rentabilnost pojedinih fabrika, zatim da konvertujemo određenu svotu japanskih jena u evre i u dolare. Tu se tražilo praktično znanje, ali gotovo niko nije uspeo da reši više od dve trećine zadataka, što je dobar rezultat - kaže Rajković.
U drugom delu testiranja za rad u „Fijatu" se proveravala inteligencija - u nizovima figura raznih geometrijskih oblika je na prazna mesta trebalo postaviti pravu. I tu je bilo 40 zadataka, a vreme ograničeno na 25 minuta.
- U trećoj fazi su proveravali znanje mehanike. Opet 40 zadataka, koturovi, tegovi... Trebalo je odrediti smer kretanja zupčanika, gde će i kako dase pomeraju poluge. Za nas koji smo završili mašinski ili neki drugi tehnički fakultet to je bilo lakše nego onima koji su diplomirali na drugim fakultetima - priča Rajković.
Inženjer Zoran Petrović je nakon testiranja izjavio da je u „Zastavi" zaposlen 13 godina, ali i da „nije iznenađen" jer je sličan test polagao i kada je 1995. godine konkurisao za posao u fabrici automobila.
- Najteže je bilo u drugom delu testa jer je za test inteligencije potrebna jaka koncentracija, a mi smo bili u ledenim prostorijama bez grejanja, tako da smo cvokotali.
Otac ključni svedok
Branioci dr Eugena Slavika, osumnjičenog da je za operaciju dečaka obolelog od karcinoma tražio 500 evra, u utorak su Krivičnom vanraspravnom veću beogradskog Okružnog suda podneli žalbu na rešenje istražnog sudije o određivanju pritvora.
Vera Đurović Bojović, jedan od advokata osumnjičenog lekara, kazala je da očekuje da će veće o njihovoj žalbi odlučiti najkasnije do četvrtka. U daljem toku istrage, koja je povedena prošlog petka, biće saslušan dečakov otac Žarko Milošević, koji je ceo slučaj prijavio policiji, kao i još jedan svedok. Međutim, njihovo ispitivanje neće biti zakazano sve dok u sud ne stignu transkripti snimljenog razgovora između oca i lekara, pošto je Žarko bio ozvučen.
- Posle saslušanja svedoka dr Slavik bi trebalo da bude pušten iz pritvora, pošto mu je i određen da ne bi uticao na svedoke - kaže Vera Đurović Bojović.
Osumnjičeni je u zatvorskoj bolnici zbog problema sa visokim krvnim pritiskom. Odmah po saslušanju, a na zahtev istražnog sudije, upućen je na pregled jer se nije osećao dobro prilikom davanja odbrane. Tako je kardiolog konstatovao da postoji opasnost od infarkta, zbog čega mu je prepisana terapija.
Po otkrivanju celog slučaja, MUP Srbije se javilo još dvadesetak osoba, koje tvrde da im je dr Slavik tražio novac za lečenje.
Ali, pošto su u pitanju slučajevi stari i po nekoliko godina, svi oni upućeni su da beogradskom Okružnom javnom tužilaštvu podnesu krivične prijave.
Sa druge strane, advokat Vera Đurović Bojović iznosi da im se svakodnevno javljaju bivši doktorovi pacijenti, da se raspitaju kako mogu da pomognu. Prema njenim rečima, ti ljudi tvrde da im je dr Slavik pomogao kad su bili bolesni, da im nije tražio nikakav novac, a neki čak ističu i da im je devedesetih godina kupovao lekove.
Iako se u MUP javljaju građani koji prijavljuju da im je dr Slavik tražio novac za lečenje, nijedna takva prijava poslednjih dana nije stigla u Ministarstvo zdravlja.
- Posle poziva pacijentima da prijave svaki pokušaj korupcije i objavljivanja telefona na koji to mogu da učine nije povećan broj prijava pacijenata - kaže dr Ivana Mišić, pomoćnik ministra zdravlja.
- Pacijenti nam se ovih dana, kao i ranije, uglavnom obraćaju sa pitanjima kako da što pre stignu na pregled ili operaciju.
Prema prijavama koje mi dobijamo pacijente više "bole" liste čekanja na određene procedure u zdravstvu, nego korupcija. Prijava zbog korupcije gotovo da i nema. Ne znamo zašto je to tako, možda i zbog toga što mi tu možemo da budemo samo "posrednici" između pacijenata i istražnih organa.
Ministarstvu zdravlja tokom prošle godine nijedan pacijent pod imenom i prezimenom nije prijavio traženje mita u zdravstvu. Godinu ranije bilo je nekoliko prijava, i tako su se pred istražnim organima našla tri-četiri slučaja iznuđivanja mita.
Mesić: Bez Hrvata Slovenci bi bili bez mora
„Da hrvatski partizani nisu oslobodili Istru i Trst, Slovenija bi danas gledala more sa udaljenosti od 20 kilometara", kazao je hrvatski predsednik Stjepan Mesić sinoć na predavanju održanom na zagrebačkom fakultetu političkih nauka i dodao da „Slovenija za svoj izlaz na more može da zahvali hrvatskim partizanskim jedinicama u Drugom svetskom ratu koje su vodile strašne borbe u Istri sve do Trsta i osvojile Trst".
Slovenačka državna televizija je Mesićeve reči prenela pod naslovom „Mesić: Bez nas bi Slovenci bili bez mora", uz primedbu da on ovih dana daje još sličnih izjava, poput one da „Slovenija maltretira Hrvatsku" jer ju je svojim vetom 19. decembra 2008. blokirala u naporu da otvori 10, a zatvori pet pregovaračkih poglavlja, zbog čega je šansa da Hrvatska ove godine zaključi pretpristupne pregovore - ravna nuli.
„Prvi put ću javno reći: ne treba da se opterećujemo Slovencima. Ne treba da gubimo vreme na pitanja koja ne možemo da rešimo. Očito neke snage u Sloveniji misle da je Hrvatska ranjiva jer joj je strateški cilj ulazak u EU, pa je treba stisnuti da bi popustila i pristala na nešto na šta nikada ne bi. E, dragi susedi Slovenci, neće biti tako", upozorio je Mesić Ljubljanu preko „Slobodne Dalmacije".
Zvanična Ljubljana u Mesićevim rečima vidi odgovor na inicijativu slovenačkog kolege Danila Tirka koji kao rešenje spora oko demarkacije nudi „postupak mirenja". Tirk, i sam profesor međunarodnog prava, smatra da stručnjaci iz Hrvatske ne bi smeli da se oslanjaju samo na Međunarodni sud u Hagu ili arbitražu, jer „postoje i druge mogućnosti". On u „postupku mirenja" vidi prednost jer omogućava fleksibilnost, a zainteresovanim stranama priliku da učestvuju u celom procesu koji na kraju može da dovede do rešenja koje „nikome neće dati utisak da je gubitnik".
Hrvatska televizija je Tirkovu inicijativu prevela drugačije - da se slovenački predsednik zalaže za „posredovanje" u rešavanju graničnog spora sa Hrvatskom. Mesić opominje da je Slovenija isti spor oko međe koji ima sa Hrvatskom danas imala i kada je sama ulazila u EU, pa otuda Slovenija nije problem Hrvatske već EU.
Slovenački mediji Mesićeve izjave osuđuju kao „neslane", dok premijer Borut Pahor izražava „duboko razočarenje" jer je Sanader ponovo odbio njegov predlog o dvostranom susretu ukoliko sastanku ne prisustvuju i čelnici Evropske komisije.
