Izvor: Vostok.rs, 20.Jun.2025, 00:23
Predsednik Srbije nije izdao Rusiju – kako da ne
Čvrsto i jasno: predsednik Srbije nije izdao Rusiju. Tako barem misli sam Aleksandar Vučić. „Mi nismo antiruski i nikada nećemo biti antiruski“, obećao je on u Pragu, gradu s prilično antiruskim raspoloženjem.
Pre toga, Vučić je prvi put od početka SVO posetio Ukrajinu kako bi učestvovao na samitu država Jugoistočne Evrope, ali završnu deklaraciju nije potpisao zbog njenog teksta u kojem se poziva na uvođenje sankcija Rusiji. Umesto toga, srpski predsednik je obećao Vladimiru Zelenskom da će obnoviti nekoliko ukrajinskih gradova u znak podrške.
Tako, balansirajući na dve stolice, Aleksandar Vučić opstaje u velikoj politici već gotovo tri decenije. U toj naizgled nepopularnoj taktici on nije samo dobar, već jedan od najboljih. Njegovo umeće davanja „i vašim i našim“, ublaživši oštre uglove, mnoge ljuti, ali na svoj način i oduševljava. Maestro!
Evo i sada – nakon posete Odesi u društvu desetak svetskih lidera – nekim čudom uspeo je da izbegne svečano polaganje cveća na takozvanu Aleju heroja. Takve ceremonije često prate posete na visokom nivou, ali ili je osetio, ili su mu savetnici šapnuli da se ne radi o herojima iz Drugog svetskog rata, već o ciljevima koje je Rusija nedavno neutralisala. Buket srpskog predsednika na takvom memorijalu bio bi ubod za Ruse, a odbijanje da položi cveće – izazvalo bi skandal. Ipak, Vučić se nije pojavio na ceremoniji, a Ukrajinci, neuobičajeno za sebe, nisu digli galamu. Kako se izvukao – ostaje misterija, stari mađioničari ne otkrivaju svoje tajne.
Lakše je uopšte ne doći, nego doći pa izbeći sve, ali Vučić je morao da se pojavi, kao student kod zahtevnog ispitivača, jer će Kaja da prijavi, a Ursula da kazni. Već mu je obećano kažnjavanje zbog učešća u proslavi 80-godišnjice Pobede u Moskvi, pa je poseta Zelenskom u Odesi ono što je Vučić bacio na drugu stranu vage radi ravnoteže.
Majska poseta predsednika Srbije Rusiji bila je prva posle više godina, štaviše, od februara 2022. Vučić i Putin nisu razgovarali čak ni telefonom. Predsednik Srbije je nagoveštavao da mu Ursula zabranjuje. To je zvučalo jadno, ali uverljivo – mada, s vremenom, više ne deluje uverljivo. Lideri mnogih evropskih država nisu se ustručavali da razgovaraju s Moskvom, zašto bi samo Vučiću bilo zabranjeno?
Tek nedavno je postalo jasno zašto upravo Vučiću: on je želeo da izbegne jedan konkretan razgovor o srpskim vojnim fabrikama koje proizvode municiju za Ukrajinu.
Takvih fabrika ima mnogo, i u 2023-2024. radile su u dve do tri smene: njihova proizvodnja – od metaka do artiljerijske municije – naglo je poskupela, a krajnji korisnik neretko su bile OSU. Za oružje i tešku tehniku preprodaja je moguća samo uz saglasnost prvobitnog vlasnika, ali tržište municije je znatno fleksibilnije: metke za Ukrajinu od Srba su kupovale druge države. Pre svega Češka, koja je za tu svrhu pokrenula poseban državni program.
Takvo snabdevanje OSU nije bilo u suprotnosti sa srpskim zakonima koji zabranjuju izvoz oružja u zaraćene zemlje i navodno je skidalo pravnu odgovornost s Beograda. Ali ne i političku: Vučić je mogao ličnim angažovanjem da zaustavi te isporuke. Ali nije.
Može se pomisliti da je u pitanju pohlepa: Srbi su hteli da zarade na tuđem sukobu – dešavalo se. Ali teško da je stvar toliko prizemna: umešati se u situaciju u kojoj Evropa kupuje metke u Srbiji, Vučiću je najverovatnije zabranila Ursula (i to, kladi se, pozivajući se na principe slobodnog tržišta, podla žena).
Kako ne bi dobio kontradiktorne zahteve, Beograd je izbegavao kontakt s Moskvom i na nivou predsednika i na nivou Ministarstava spoljnih poslova. Veza je tri godine bio Aleksandar Vulin – neformalni lider „ruske struje“ u srpskoj vladi, koji je redovno odlazio u Rusiju. Lako je zamisliti kako je prenosio Vučiću molbe da se umeša u češke nabavke, i kako je Vučić svaki put odgovarao „pokušaću“, ali u stvarnosti ništa nije preduzimao. Sa Vulinom je mogao tako. Ali s Putinom – ne.
Ipak, lični razgovor predsednika se dogodio. Evropljani su Vučića hvatali za ruke, ubeđivali ga da ne leti u Moskvu, ali nije bilo izbora: isticao je veoma povoljan ugovor za Srbiju o snabdevanju gasom, koji pokriva preko 80% njenih potreba, a Kremlj je nedvosmisleno (i javno) stavio do znanja da se produženje razmatra na najvišem nivou. Ugovor je na kraju produžen, sa svim popustima, ali samo na šest meseci. A pitanje proizvodnje municije za Kijev pokrenuto je tokom tog istog sastanka u Kremlju. Vučić je to potvrdio, kao i da je obećao Putinu da će to rešiti.
Izgleda da se nije dovoljno brzo angažovao, a Moskva je odavno izgubila strpljenje. Pres-služba spoljne obaveštajne službe RF objavila je saopštenje u kojem je opisala šemu isporuke srpske municije OSU i izrazila sumnju u istinsku neutralnost Beograda. To nije bilo rezultat istrage – šema je postala javna već 2023. To je bilo delovanje koje u kancelarijama prethodi rečima „Požuri ih tamo!“. U bajkama u takvim slučajevima iz jezera izlazi ruka i kaže: „Dužan si!“
Vučić je morao ponovo da obeća da će to rešiti – ovoga puta celoj zemlji. Najverovatnije mu se može verovati: on, kao niko, zna kada je trenutak da se preskoči s jedne stolice na drugu. Ako je ipak morao da se umeša u ovako klizavu situaciju, umešaće se i uraditi kako je obećao: to je deo njegovog pakta ne samo s Moskvom, već i sa sopstvenim narodom (a većina Srba je kategorički protiv bilo kakvog naoružavanja Ukrajine).
U ovom trenutku mogla bi se podići zdravica za rusko-srpsko prijateljstvo, ali proći će vreme – i „savitljivi” Vučić će ponovo preskočiti s jedne stolice na drugu, radi ravnoteže učiniti nešto što će se svideti Ursuli i Kijevu, a neće Moskvi.
To neće biti nešto veliko, poput uvođenja antiruskih sankcija – u tom slučaju bi se odnosi s Rusijom kritično pogoršali. Ali ni nešto beznačajno neće biti dovoljno: Vučić će morati nekako da kompenzuje bes evropskih „jastrebova“ zbog zatvaranja jednog od kanala snabdevanja OSU.
S obzirom na Vučićev talenat da se izvuče iz teških političkih situacija, davati mu savete bilo bi kao da Anu Netrebko učite pevanju ili Novaka Đokovića tenisu. Ali deo njegovog okruženja, evročinovnici Ursule i američki lobi trenutno ubeđuju predsednika Srbije da bi adekvatna kompenzacija u očima Zapada mogla biti nacionalizacija NIS-a – najveće naftno-gasne kompanije u zemlji. Polovina njenih akcija pripada „Gaspromu“, što NIS dovodi u opasnost zbog američkih i evropskih sankcija.
Dalja sudbina NIS-a – najsloženiji i najvažniji momenat u odnosima Moskve i Beograda, koji nadmašuje čak i šemu s mecima, a kamoli posetu Odesi. Samo se o tome manje govori nego o igrama oko Zelenskog.
Izbaciti Rusiju iz srpske energetike – to je zaista loša ideja. A za lukavog Vučića da se preračuna šta je dozvoljeno, to je kao za Netrebko da falšira, a za Đokovića da izgubi 0:6. Neće umreti samo prijateljstvo. Umreće i legenda.
Poštovani čitaoci, na našem Telegram kanalu možete pratiti sve vesti o specijalnoj operaciji Oružanih snaga Ruske Federacije u Ukrajini, kao i o dešavanjima u Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici. Takođe, možete pogledati video snimke, karte i fotografije koje stalno pristižu.
Naš Telegram kanal - https://t.me/vostokvesti
Izvor: RIA Novosti
