Izvor: Politika, 28.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravo na izgradnju sopstvene domovine
U dvadeset godina nezavisnosti demonstrirali smo volju, hrabrost i spremnost za promene, kaže ukrajinski diplomata
Pre dvadeset godina, tačnije 24. avgusta 2011, odlukom Vrhovne Rade, Ukrajina je proglasila nezavisnost. Na referendumu u decembru iste godine odluku narodnih poslanika podržalo je više od 90 procenata stanovništva. Tako je počela gradnja nezavisne Ukrajine.
„Za ovo vreme prošli smo komplikovan put. Mnogo je urađeno, još više tek treba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da bude realizovano. Ali, možda po prvi put u novijoj istoriji, Ukrajinci su dobili mogućnost da mirno, bez konflikta, počnu izgradnju sopstvene domovine”, govori za „Politiku” ukrajinski ambasador u Srbiji, gospodin Viktor Nedopas.
„Bez obzira na krize i socijalne probleme, naša država je pošla putem rasta, i. Ubeđen sam da smo prvih godina položili ispit istorije.
Po sticanju nezavisnosti Ukrajina je počela da traži svoje novo mesto u međunarodnoj zajednici. To je neminovno dovelo i do udaljavanja od bivše sovjetske matice Rusije. Gde je, po Vama, granica kada to udaljavanje počinje da gubi pravi smisao, i donosi više štete nego koristi?
Ukrajine je jasno stavila do znanja da joj je namera razvijanje konstruktivni odnosa sa svim strateškim partnerima, među kojima značajno mesto zauzima i Rusija. Jedno od najvećih dostignuća u ukrajinsko-ruskom političkom dijalogu je značajno povećanje bilateralne robne razmene, koja je u prvom kvartalu ove godine bila 12,27 milijardi dolara, što je 1,7 puta više nego tokom istog perioda prošle godine. To ukazuje da naredne godine možemo da očekujemo povećanje u ovoj oblasti za 50 milijardi dolara.
Strateški karakter ukrajinsko-ruskog partnerstva stalno se potvrđuje i na političkom planu, u pragmatičnom pristupu ekonomskoj saradnji, kao i kroz spremnost na kulturno-humanitarnu saradnju. U najbližoj perspektivi, bitan elemenat naše saradnje bi trebalo da bude potpisivanje Deklaracije o sadržaju ukrajinsko-ruskogstrateškog partnerstva.
Sve pomenuto svedoči da Ukrajina nema nameru da sprovodi politiku udaljavanja od bilo koje zemlje, nego teži ka izgradnji odnosa na principima uzajamnog uvažavanja i nacionalnog pragmatizma.
Prema pisanju „Komsomolske pravde Ukrajine”,u Vašoj zemlji se, u sferi takozvane „sive ekonomije“, obrće čak 10 do 17 procenata ukupnog finansijskog prometa. To je problem sa kojim se sreće većina država u tranziciji.
Dobili smo status zemlje sa tržišnom ekonomijom. Ipak, to ne znači i automatski ulazak u „svetlu tržišnu budućnost” i rešavanje svih problema nacionalne privrede. Jedan od destabilizirajućih faktora je, takozvani, „sivi sektor”. Da bi on bio likvidiran država mora što pre da obezbedi uslove za razvoj preduzetništva (posebno malog i srednjeg biznisa) i ukine ograničenja za njegov rad. Značajno je formiranje povoljnih uslova za legalnu ekonomsku delatnost kao i maksimalno uzimanje u obzir interesa svih subjekata ukrajinske privrede.
U Zakonu „O osnovama nacionalne bezbednosti Ukrajine” predviđeno je ukidanje „sive ekonomije” kroz reformu poreskog sistema, renoviranje finansijsko-kreditne sfere i sprečavanje odliva kapitala u inostranstvo, smanjenje vanbankarske cirkulacije novca.
Sledeća etapa te borbe trebalo bi da bude sudska i administrativno-teritorijalna reforma kao i reforma sistema lokalne samouprave. Ove mere će unaprediti nacionalno zakonodavstvo i povećati savest i moral u odnosima između subjekata ekonomije.
Koncept društva i države koji su kroz „Narandžastu revoluciju” građanima Ukrajine ponudili bivši predsednik Viktor Juščenko i premijerka Julija Timošenko nije doživeo svoju potvrdu. Šta je po Vama uzrok tome?
Po mom mišljenju, ovo pitanje je danas čak i složenije, i ne odnosi se samo na posledice „Narandžaste revolucije”. Ukrajina, kao i većina zemalja, polaže ispit u spremnosti da stvori model razvoja koji bi odgovarao njenim sopstvenim mogućnostima i ambicijama.
Nereformisani sistem u zemlji, neefikasnost „prethodne postsovjetske ekonomije”, unutrašnji konflikti i neusaglašena spoljna politika, zajedno sa globalnom krizom, postali su glavni uzrok i krize u Ukrajini. Zato je sadašnje rukovodstvo države usmerilo svoje napore, pre svega, na realizaciju sistema velikih reformi. Ne samo u ekonomskoj, nego i u socijalnoj, kulturnoj, prosvetnoj sferi. Prvi rezultati takvih mera već su vidljivi.
Koliko je želja članica EU da se preterano ne zameraju Rusiji važan faktor koji otežava pridruživanje Vaše zemlje Uniji?
Naš glavni zadatak, kada je reč o evropskim integracijama, je završetak pregovora i potpisivanje Sporazuma o asocijaciji između Ukrajine i EU, formiranje zone slobodne trgovine, i realizacija Akcionog plana za uvođenje bezviznog režima za putovanja ukrajinskih građana u države članice EU, koji je smo dobili na 14. samitu EU–Ukrajina 22. novembra 2010. godine u Briselu.
Tokom poslednje dve godine, jasno smo pokazali da možemo i želimo da budemo koristan i siguran partner, i da će se baš ta činjenica uzimati u obzir u odnosima između EU i naše države.
A što se tiče odnosa između EU i Rusije, oni su odvojen proces.
Kakav odgovor ima Ukrajina na finansijsku krizu koja iz temelja trese i SAD i Evropu?
U Ukrajini je, bez obzira na trenutnu ekonomsku krizu, zabeležen porast BDP-a za 4,2 odsto. Ekonomski oporavak je obezbeđen zahvaljujući nizu reformi i programa modernizacije koji obuhvataju 21 smer delatnosti države.
Ključni elemenat u tom procesu bilo je poboljšanje investicione klime. Sa tim ciljem već je likvidirano 12 hiljada preduzeća koja su bila prepreke razvoju poslovanja. Velika pažnja se posvećuje harmonizaciji politike državnog regulisanja prema evropskim standardima. Naime, trenutno smo u procesu predaje upravnih funkcija iz centra u regione. Reforma zemljišta u Ukrajini, počev od 1. januara 2012, takođe će omogućiti efikasan rad u toj oblasti.
Hteo bih da napomenem da se kao rezultat takvih reformi deficit državnog budžeta smanjio sa 15 odsto do 5 procenata, što se nije dešavalo u savremenoj svetskoj praksi. Tokom prvog polugodišta državni budžet je dobio dodatnih 14 milijardi prihoda, koje će u sledećem polugodištu biti usmerene na razvoj regiona.
Ukrajina je veliki ekonomski partner Srbije. Ipak, stiče se utisak da poslovna saradnja naše dve zemlje nije na istom nivou na kojem je politički dijalog Kijeva i Beograda.
Naprotiv, mislim da je ekonomski pravac naše saradnje u poslednjim godinama najaktivniji. O tome svedoči i povećanje robne razmene, bez obzira na ekonomsku krizu. Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije, a koji se odnose na 2010, Ukrajina je, po obimu, na 17. mestu uvoznika u vašu zemlju. Mogućnosti za saradnju postoje u oblastima poput mašinogradnje, transporta, građevinarstva, farmaceutike, poljoprivrede, turizma, energetike... Produbljavanju međusobne trgovinsko-ekonomske saradnje značajno je doprinelo aktivno učešće biznismena dve zemlje na međunarodnim i nacionalnim izložbama i sajmovima. Ukrajinsko-srpski biznis forum održan u junu na Kopaoniku, takođe je dao novi impuls razvoju naše saradnje.
Predstoje nam: organizacija posete na najvišem nivou, prve u istoriji odnosa dve zemlje, održavanje redovnih sednica Međuvladine ukrajinsko-srpske komisije za trgovinsko-ekonomsku i naučno-tehničku saradnju i zajedničke ukrajinsko-srpske komisije za vojno-tehničku saradnju, kao ipotpisivanje nekoliko važnih bilateralnih dokumenata. Veliki uticaj na naše odnose imalo je potpisivanje, 31. maja ove godine, Sporazuma o bezviznom režimu koji će olakšati kratkotrajna putovanja naših građana u periodu do 30 dana.
Saradnja Ukrajine i Srbije se odvija i u okviru međunarodnih foruma i inicijativa. Naime, 2011. godine Srbija predsedava u Centralnoevropskoj inicijativi, a krajem godine će predsedavanje predati Ukrajini.
Mogu da kažem da nas čekaju veliki i važni zadaci, čija realizacija će imati značajan uticaj na dalji razvoj bilateralnih odnosa između Ukrajine i Srbije.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 28.08.2011.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
