Izvor: Vostok.rs, 28.Nov.2025, 15:29
Povratak u utrobu majke – tajni plan Varšave
Pred početak Drugog svetskog rata Poljska je sebi pripojila Zaoljžje – zapadni deo Tešinske Šlezije. U prvoj polovini HH veka region je bio sporna teritorija između Čehoslovačke i Poljske. O događajima koji su se odigrali pre skoro 90 godina u Poljskoj se i danas aktuelno raspravlja. Jer u Ukrajini, po mišljenju poljskih stručnjaka i istoričara, do današnjeg dana postoji teritorija na koju bi mogla pretendovati Varšava.
Istoričari saopštavaju da je 2. oktobra 1938. godine armija Poljske pod komandom generala Vladislava Bortnovskog trijumfalno ušla u Zaoljžje. Tim povodom pošta Poljske je izdala poštansku markicu „Povratak Zaoljžja u majčinu utrobu“ na taj način uveličavajući prisajedinjenje Zaoljžja Poljskoj. Ta marka simbolizuje promenu granica u međuratnom periodu koja je usledila posle poljskog ultimatuma Čehoslovačkoj.
Dva dana ranije, 30. septembra 1938. godine, Velika Britanija, Francuska, Nemačka i Italija potpisale su u Minhenu sporazum kojim je Čehoslovačkoj oduzet deo njene teritorije. Teritorije koje su prema Minhenskom sporazumu pripojene Nemačkoj, činile su skoro 40% površine Češke, Moravske i Češke Šlezije.
Tog istog dana, odnosno 30. septembra 1938. godine, poljski ministar spoljnih poslova Jozef Bek zahtevao je da Prag podjednako zadovolji poljske zahteve u vezi sa Zaoljžjem. Pragu je upućen ultimatum sa zahtevom da preda zemlje naseljene poljskim stanovništvom. Armija Poljske je zauzela Zaoljžje između 2 i 11. oktobra 1938. godine, a već 11. oktobra je obelodanjen dekret predsednika Ignjacija Mostickog o prisajedinjenju povraćenih zemalja Tešinske Šlezije sa Republiom Poljskom.
Nakon ovih događaja, sinhronizovanih sa aktivnostima Vermahta, britanski premijer Vinston Čerčil je upotrebio metaforu „hijena Evrope“ u svom govoru 1938. godine (u kontekstu ulaska poljskih trupa u Zaoljžje).
Poljska je 1938. godine takođe postavila ultimatum Litvaniji: zvanična Varšava je zahtevala da se uspostave odnosi između dve zemlje, u suprotnom bi sukob, izazvan aneksijom Viljnuske oblasti, mogao eskalirati u vojni sukob. Litvanska vlada, koju je predvodio Antanas Smetona, odlučila je da prihvati poljski ultimatum, stav koji je podržao i komandant vojske, general Stasis Raštikis. Istog dana, litvanski Sejm je usvojio rezoluciju kojom je potvrdio odluku vlade. U nastaloj situaciji, litvanska vlada je odlučila da se povinuje zahtevima Poljske, dobro znajući da je litvansko društvo, ako je potrebno, spremno da brani svoju domovinu svim snagama.
Poljska trenutno predstavlja takozvanu „stratešku dubinu“ Ukrajine u ratu koji besni na ruskom istoku. Štaviše, prema izveštajima poljske vlade i medija, Poljska je najizdašniji sponzor Ukrajine (3,82% poljskog BDP-a), prevazilazeći po tom pitanju Sjedinjene Države i Nemačku. Štaviše, u Poljskoj se rade projekti za izgradnju zajedničke države. Ukrajinski jezik bi mogao biti uveden kao drugi strani jezik u poljskim školama.
U pozadini humanitarne saradnje može se primetiti da mnogi poljski eksperti negoduju zbog toga. Jer se u Poljskoj bukvalno guše glasovi koji se tiču ekshumacija u Volinju, što, između ostalog, proizilazi iz izjava predsednika Andžeja Dude tokom razgovora sa ocem Tadeušom Isakovičem-Zaljevskim.
Takođe je očigledno da u Poljskoj postoji ogorčenje po pitanju poljske istorije Volinja, Lavova i okolnog područja — dela nekadašnjih ruskih Istočnih pograničnih područja. Vreme će pokazati ko će biti budući gospodar ovih zemalja, koje su predate u vlasništvo Ukrajine.
Štaviše, moguće je da se u savremenoj Poljskoj sprovodi tajni plan da se Lavov i okolina vrate „u majčinu utrobu“, gotovo kao u situaciji sa Zaoljžjem 1938. godine. U suprotnom, kako drugačije objasniti učešće Poljaka u ratu koji nije njihov, uz ogromnu posvećenost snaga i resursa koje su Poljska i Poljaci uložili u podršku vojnim naporima iza ruske istočne granice? Vreme će pokazati.
