Izvor: B92, 26.Avg.2012, 15:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poskupljenje hrane vodi u pobune
Beograd -- Finansijski lideri upozoravaju vlade širom sveta da se pripreme za daleko veće cene hrane. Jedna od mera zaštite može biti zabrana izvoza žitarica.
Dugotrajne suše koje su desetkovale prinose kukuruza i soje u Sjedinjenim Državama, kao i useve u zemljama najvećim izvoznicima žitarica, Rusiji, Ukrajini, Kazahstanu, uspevaju da "navodne" samo - cene hrane, pišu Novosti.
Globalni finansijski lideri, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stoga, već savetuju vladama da se "naoružaju" odgovarajućim merama protiv većih računa za hranu narednih meseci, jer bi, u suprotnom, mogli da se suoče ne samo sa siromaštvom u tanjiru, već i pobunama gladnih stomaka na ulicama širom sveta.
Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) globalne cene hrane porasle su samo tokom jednog meseca, jula, za šest procenata. Iako Međunarodni monetarni fond i Svetska banka smiruju situaciju tvrdnjama da nema znakova krize od pre pet godina, kada su cene hrane dostigle rekordne iznose, i podstakle snažne socijalne proteste, nagoveštaji sa sušom poharanih polja ne ulivaju mnogo nade da ona za nekoliko meseci neće zakucati na svačija vrata.
"Svet ima dovoljno hrane, ali mi, naravno, ne možemo da predvidimo vremenske prilike, i ako se nešto ekstremno dogodi mogli bismo ponovo da se nađemo u nezavidnoj situaciji", upozorava direktor odseka za poljoprivredni razvoj Svetske banke Jirgen Vegel, preporučujući da se zemlje pripreme na vreme.
Pre pet godina sticaj negativnih okolnosti - visoke cene nafte, veće korišćenje biogoriva, loše vremenske prilike, povećanje cena žitarica i restriktivna izvozna politika - podigli su cene hrane, što je podstaklo proteste u nizu zemalja, uključujući Egipat, Kamerun i Haiti. Ove godine, rast cena žitarica odvija se u nešto drugačijim okolnostima, ali podjednako nestabilnim vremenima, kada se svetska ekonomija usporava, evro zona prolazi kroz najtežu krizu, a nezaposlenost raste gotovo svuda.
Iako Svetska banka procenjuje da više cene hrane neće da utiču na dalje usporavanje svetske ekonomije, ostaje činjenica da će posledice da osete potrošači, posebno u siromašnijim i zemljama u razvoju. Realno manja primanja, uz više cene hrane, mogle bi da budu opasan okidač socijalnih nemira. Upravo stoga, ekonomisti vodećih finansijskih organizacija savetuju poljoprivrednicima da pokušaju da unaprede prinose, a vladama da razviju sistem socijalne sigurnosti kako bi se najsiromašniji zaštitili od gladi kada cene naglo skoče.
U Americi, zemlji koja je u proizvodnji hrane ono što je Saudijska Arabija u produkciji nafte, najgora suša koja je pogodila srednji zapad podigla je cenu kukuruza u julu za skoro 23 procenta, a odmah zatim su poskupele i žitarice za oko 19 odsto. Iako je to još ispod rekordnih cena zabeleženih prošle godine, analitičari ukazuju na uzlazni trend, podsećajući da je upravo poskupljenje hrane podstaklo pobunu na Bliskom istoku i severu Afrike, poznatu kao "arapsko proleće".
Više cene hrane znače više uvozne račune za najsiromašnije zemlje, koje same ne proizvode dovoljno prehrambenih proizvoda, a jak dolar samo produbljuje krizu. Dobrotvorna organizacija "Oksfam" primećuje da porast cena hrane može da uvede milione ljudi u glad, čime će se samo pridružiti milijardi stanovnika u svetu koji već pate od neuhranjenosti.
Više cene hrane osetiće, naravno, i stanovnici bogatijeg dela sveta, SAD i zapadne Evrope, gde će i srednja klasa, uzdrmana ekonomskom krizom, morati da pravi teške izbore. Ali, i teški izbori su daleko bolji od onoga sa čime se suočavaju porodice u zemljama koje uvoze hranu, kao što su Angola, Egipat ili Tunis. Uostalom, neke od ovih zemalja već su iskusile kako reaguju ljudi praznih stomaka.
