Izvor: B92, 03.Feb.2015, 13:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Ponekad potreban pritisak za mir"

Šef Minhenske konferencije o sigurnosti i specijalni izaslanik OEBS za Ukrajinu Volfgang Išinger pozdravio je razmišljanja SAD o isporuci oružja vladi u Kijevu.

On je u izjavi televiziji ZDF rekao da je ponekad potreban pritisak, da bi se mir postigao.

Išinger, nekadašnji predstavnik Evropske unije za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije, ocenio je da ukrajinski konflikt najverovatnije ulazi u novu fazu i da će se, ako se Ukrajini ne pomogne, posledice toga >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << osećati, zbog čega je američka razmišljanja o isporuci oružja ocenio odgovarajućim.

Sama nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je, međutim, da Nemačka neće snabdevati Ukrajinu oružjem i dodala da Berlin podržava pregovore i diplomatsko rešenje konflikta ukrajinskih i proruskih snaga na istoku Ukrajine.

I nemačka Socijaldemokratska partija (SPD) oštro je kritikovala navodne američke planove o isporuci oružja Kijevu u borbi protiv proruskih snaga, ocenjujući da bi jedan takav korak samo doprineo eskalaciji sukoba.

"Isporuka americkog oružja Ukrajini bi bila jedan opasan korak, koji bi brzo mogao da podstakne dalju eskalaciju", rekao je portparol Poslanickog kluba SPD u Bundestag Nils Anen povodom medijskih izveštaja o tome da Amerika više ne iskljucuje mogucnost isporuke svog oružja vladi u Kijevu u borbi protiv proruskih snaga na istoku Ukrajine.

Da li ce ta tema biti na dnevnom redu prilikom posete Merkelove Americi ovog vikenda, otvoreno je pitanje, navode mediji.

Merkelova ove nedelje, povodom priprema za samit G7 koji ce se održati u junu u bavarskom dvorcu Elmau, putuje u Ameriku i Kanadu, gde ce razgovatati sa americkim predsednikom Barakom Obamom i kanadskim premijerom Stivenom Harperom, pre svega, o borbi protiv terorizma, ukrajinskoj krizi i zaštiti klime, najavija je Kancelarska služba.

Kada je, međutim reč o Išingeru, on je prošlog leta odbacio ideju o priznanju "ruske aneksije Krima", ali i eventualne zahteve da se Krim vrati Ukrajini ocenio kao nerealne i rekao da je potrebno raditi na stabilizaciji Ukrajine.

"To bi, naravno, bila objava bankrota EU i Zapada", rekao je Išinger za nemački radio "Dojče vele", povodom predloga socijaldemokrate Matijasa Placeka, šefa nemačko-ruskog foruma, da EU prizna realnost da Krim pripada sada Rusiji, koji je kasnije, doduše, ovaj socijaldemokrata sam relativizovao.

Ukrajina u bližoj budućnosti skoro i nema šanse da bi mogla da postane članica NATO.

"Mislim da tu nedostaju mnoge pretpostavke (za članstvo)", rekao je Išinger za nemački RBB i dodao da Ukrajina, između ostalog, mora najpre moći da sama sebe može da štiti.

Naglašavajući da NATO želi da primi i one zemlje koju mogu da daju doprinos za sigurnost NATO oblasti, Išinger je naglasio da NATO nije humanitarna organizacija.

"Pristup NATO ja vidim kao jedan potpuno dugorocnci cilj", rekao je tada Išinger, specijalni pregovarač OEBS-a za Ukrajinu za koga se kaže da pripada najboljim, koje nemačka diplomatija ima da ponudi.

Išinger, čovek iz Baden-Virtemberga, nemački, švajcarski i američki student, stekao je ime 1995. godine, kada je zajedno sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom stvarao Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Išinger važi za čoveka sa najboljim kontaktima i političara koji se dobro razume u krize. Za njega se kaže da je diplomata koji zna i da govori i da sluša, da zna da ne razočara ni novinare ni diplomate i da, kao pregovarač, spada u red onih koji ne čekaju da mu strane u sukobu "serviraju" rešenje.

Analitički razum i dobro poznavanje američke, ali i ruske politike obezbedilo je Išingeru da zauzme vodeće pozicije i decenijama bude jedan od onih, koji su oblikovali nemačku spoljnu politiku.

Predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Havijer Solana imenovao je 2007. godine Išingera za predstavnika EU za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije.

Tu je Išinger pokazao i šta može i šta ne može i ispred pregovaračke "trojke" predlagao "model dve Nemačke" za odnose Beograda i Prištine, a kasnije govorio da je SRJ bila bombaradovana i zbog griže savesti međunarodne zajednice koja nije ništa učinila da spreči krvoproliće u Bosni, da NATO bombardovanje nije bila greška, da Srbija treba da prihvati bolnu realnost da od 1999. godine nema političku kontrolu nad Kosovom.

On je, kao državni sekretar u MIP, učestvovao u vreme rata na Kosovu 1999. godine u nastojanjima nemačke vlade, koju je tada vodio Gerhard Šreder, da podstakne Rusiju na zajedničku poziciju sa sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja (G-8).

Ne samo da je učestvovao u formulisanju i oblikovanju nemačke politike prema Balkanu, već i u oblikovanju odnosa između NATO i Rusije, kažu poznavaoci ovog nemačkog političara.

Nastavak na B92...