Izvor: Politika, 26.Jul.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički rat u Ukrajini
Riskantna Porošenkova igra: Kriza u Ukrajini dobila je još jednu dimenziju – političku. U vreme dok na istoku zemlje besni rat – s mnogobrojnim žrtvama i velikim razaranjima – u Kijevu je pala vlada. Koalicija na čijem čelu je bio premijer Arsenij Jacenjuk beznadežno se raspala.
To praktično znači da će već najesen Ukrajinci morati na prevremene parlamentarne izbore. A ovakav rasplet „garantuje” veoma nestabilnu političku situaciju u zemlji do glasanja za novi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sastav Vrhovne rade (parlamenta) koje bi, prema nekim procenama, moglo da bude zakazano za 26. oktobar.
Politički rat u Ukrajini nije buknuo slučajno. Moglo bi se reći da je tinjao od februara meseca kada je formirana koaliciona vlada na čelu s Arsenijem Jacenjukom. Najsnažnija snaga u parlamentu, partija Otadžbina bivše predsednice Julije Timošenko, morala je tada da sklopi politički brak sa strankama različitih, bolje rečeno nesrodnih, političkih boja. I posle nepunih pet meseci usledio je „razvod”.
Ukrajinsku političku sliku dodatno su zakomplikovali predsednički izbori na kojima je pobedio politički novajlija, bogataš Petar Porošenko, porazivši, između ostalog, i Juliju Timošenko. Novi predsednik države, bez velikih političkih ovlašćenja i čvrstog uporišta u parlamentu, odlučio se na riskantnu igru. Počeo je da buši koaliciju, procenjujući da bi na vanrednim parlamentarnim izborima njegova stranka „Solidarnost” – zasad postoji samo na papiru – mogla da dobije znatnu podršku birača.
I veoma brzo je je uspeo. Dve stranke, „Udar” bokserskog šampiona i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička i nacionalistička partija „Sloboda” istupile su iz vladajuće koalicije. Premijer Arsenij Jacenjuk, iz političkog tabora Julije Timošenko, morao je da podnese ostavku.
Zanimljivo je da se parlamentarna većina raspala tokom rasprave o budžetu za finansiranje rata na istoku zemlje.
Sasvim razumljivo, Ukrajinu rat protiv separatista na istoku papreno košta. Nezvanične procene kažu da Kijev mesečno troši najmanje 130 miliona evra za ratovanje i postavlja se ozbiljno pitanje odakle namaći potreban novac. Posebno ako se ima u vidu da se ratovanju na istoku Ukrajine ne vidi kraj.
Porošenkova riskantna igra dobro je počela za šefa države. Prema slovu Ustava sada teče rok od 30 dana da bude formirana neka nova vlada. Ukoliko do toga ne dođe raspisuju se parlamentarni izbori.
Situacija u Ukrajini danas je, međutim, toliko napeta i komplikovana da niko, pa ni predsednik Porošenko, ne može da računa na sigurne glasove ukrajinskih birača. Posebno ako rat potraje, odnosi na Rusijom postanu još neprijatniji, pomoć NATO-a, EU i SAD ostane na niskom nivou...
Nepredvidivi Bliski istok: To još nije viđeno, Izrael ratuje a veći deo arapskog sveta odobrava njegov vojnu akciju u pojasu Gaze. I to onaj deo arapskog sveta čiji glas se najviše sluša. Egipat, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati iskazuju razumevanje za najnoviji izraelski udar na Hamas.
Stara izreka „Neprijatelj mog prijatelja je i moj neprijatelj” tako je na Bliskom istoku dobila novu formu – neprijatelj mog neprijatelja je i moj neprijatelj.
Iza ovog bliskoistočnog obrta krije se naravno interes – tačnije zajednički neprijatelj. U ovom slučaju to je Hamas, ekstremistička organizacija za koju se tvrdi da je zapravo produžena ruka Muslimanske braće. A njih žele da eliminišu i Izrael i pomenute tri arapske države.
Ova strateška promena najbolje se uočava na primeru Egipta. Pre osam godina, 2005. tadašnji premijer Arijel Šaron odlučio je da se, posle 38 godina okupacije, Izrael povuče iz pojasa Gaza. Vlast je tamo osvojio Hamas. I za Izrael su tada počeli ozbiljni problemi. Hamas je krenuo da raketama gađaIzrael zbog čega je Tel Aviv pokretao ozbiljne vojne akcije protiv ove ekstremističke organizacije. Prvi rat, 2008. godine okončan je posle mirovnog posredovanja tadašnjeg predsednika Egipta Hosnija Mubaraka.
Drugi rat buknuo je 2012. kada je na vlasti u Egiptu bio pripadnik Muslimanske braće Muhamad Mursi. Već tada su hamasovci jedva pristali na prekid sukoba, najviše zbog obećanja da će popustiti gotovo hermetička izolovanost pojasa Gaze.
Sadašnji predsednik Egipta, feldmaršal Sisi, izabran na ovu funkciju početkom juna, ima međutim, drugačiji pogled na Hamas i Gazu. Još u martu Hamasu je zabranjena svaka aktivnost u Egiptu, Kairo je potpuno zatvorio granicu prema Gazi a povodom najnovije akcije Izraela otvoreno je stao na stranu Tel Aviva.
Slično priča je i sa Saudijskom Arabijom. Tel Aviv i Rijad trenutno povezuju najmanje tri važne činjenice: sukob sa Iranom, borba protiv Muslimanske braće (Hamasa) i strah od islamskog ekstremizma i Al Kaide. Između dve države, povodom ova tri pitanja postoji gotovo apsolutno razumevanje.
I tako je bliskoistočna priča dobila nove dimenzije. Stara savezništva više ne važe a nova, doskora nezamisliva stupaju na scenu.
Žarko Rakić
objavljeno: 27.07.2014
