Izvor: Politika, 29.Dec.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podgrevanje hladnog rata
Prošlonedeljna odluka Vrhovne rade Ukrajine da se ova zemlja odrekne neutralnosti i priključi zapadnim vojnim strukturama, samo je još jedna potvrda da je „podgrevanje hladnog rata” uveliko u toku. Malo kome je jasno ka čemu će sve to dovesti. Možda upravo stoga ovaj proces u duše analitičara međunarodnih zbivanja unosi ozbiljnu dozu uznemirenosti.
Nekoliko je uzroka za pomenuto „podgrevanje”, jer, istini za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << volju, hladni rat nikada nije ni okončan. Svet se menja mnogo brže nego što su to mogli da pretpostave globalni planeri. Upravo iz te nemogućnosti da se unapred predvide i protivnikovi i sopstveni potezi – kod pomenutih izaziva strah. I svi pokušaji da se pažnja javnosti preusmeri na neka druga dešavanja slabo „drže vodu”.
I dok se prethodna faza ovog specifičnog vojevanja uglavnom vodila na relaciji Vašington–Moskva i bila debelo zaogrnuta ideološkim razlikama, ova nova daleko je pragmatičnija i u osnovi ima, pre svega, ekonomsku moć. A Evropa, zahvaćena ekonomskim problemima iz kojih se izlaz još teško nazire, postala je ponovo najzgodniji teren za rusko-američko ogledanje.
Posle propasti Sovjetskog Saveza, SAD su postale svetski monopolista sposoban da zahvaljujući svojoj moći izdaje naređenja na globalnom nivou. Međutim, onoga trenutka (na prelomu između 1999. i 2000. godine) kada je prvi ruski predsednik Boris Jeljcin vlast u najvećoj zemlji sveta predao u ruke Vladimiru Putinu, stvari su po SAD krenule loše.NamereVašingtona da ostanu na vrhu piramide globalne moći polako počinju da se razvejavaju. Pokretanje raznih ratova, pre svega na Bliskom istoku, dakle daleko od sopstvene teritorije, nije dalo prave rezultate. Setimo se samo odgovora Al Kaide i rušenja tornjeva Svetskog trgovinskog centra u Njujorku 11. septembra 2001. A Bliski istok je i dalje u plamenu...
Krenula je i nova trka u naoružavanju. Ubrzano se vojnim saveznicima prodaju, ili poklanjaju, zalihe zastarele borbene tehnike ne bi li se napravio prostor za nove, daleko sofisticiranije modele.
Kako je za „Moskou tajms” napisao analitičar Petar Romanov: „Ignorisanje hladnog rata neće učiniti da on i nestane. Jer kako god da pogledate, situacija se svakim danom samo pogoršava. A malo je onih koji to uzimaju za ozbiljno.”
Ipak, prema autoru, nezaobilazno pitanje jeste: „Šta će se desiti kada ljudi na Zapadu shvate da je ugrožen njihov kompletan život. Kuća, deca, automobil, pa čak i – lični zubar?” Kakav će to šok biti za njih i kako će reagovati? Da li će za novonastale probleme optužiti sopstvene lidere ili one sa druge strane. Jedno je sigurno: za istinsku i pragmatičnu reakciju vremena je sve manje.
Naravno, još nije došlo pravo vreme obračuna. Ukrajinska odluka da se pridruži NATO-u i dalje je samo pusta želja pojedinaca u Kijevu. O tome će, prema rečima predsednika Petra Porošenka, ipak odlučivati ukrajinski narod – na referendumu. Istovremeno, u centrali alijanse u Briselu tvrde da o mogućnosti prijema u svoje redove bivše sovjetske republike, u kojoj se vodi građanski rat i čije granice, faktički, i nisu definisane, i ne razmišljaju. I da još zadugo neće.
Naravno, ukoliko im ne stigne naredba iz Vašingtona.
A prema rečima Zbignjeva Bžežinskog, savetnika nekolicine američkih predsednika, članstvo Ukrajine u NATO-u neće doneti ništa dobro. Samo će dodatno zaoštriti odnose sa Moskvom.
„A ograničeni sukob više bi odgovarao Rusiji nego nama, pošto bi doprineo potpunom krahu ukrajinske ekonomije i demokratskog sistema”, jasan je Bžežinski.
Kako podseća Romanov, bivši američki general i predsednik Dvajt Ajzenhauer, za razliku od jastrebova u svojoj administraciji, lično je osetio sve strahote pravog rata.
„Ne možete da vodite takav rat. Jednostavno, nemate dovoljno buldožera da uklone sve mrtve sa ulica”, rekao je jednom prilikom u polušali.
Prema šefu ruske diplomatije Sergeju Lavrovu, osnovni cilj sadašnjeg sukoba jeste pokušaj da se osiromašenjem običnih građana kod istih stvori saznanje da državno rukovodstvo ne radi svoj posao kako treba i da su promene na vrhu – neophodne.
„Javno se kaže da je cilj sankcija da nanesu neprihvatljivu štetu ruskoj privredi, da narod oseti kako loše živi pod ovim režimom”, rekao je Lavrov u intervjuu za dnevnik „Komersant”. On tvrdi da je vašingtonska administracija (što je potvrdio i američki potpredsednik Džozef Bajden) prosto naterala evropske prestonice da se pridruže ekonomskim sankcijama protiv Rusije.
Sada ceh plaćaju svi. Najmanje Amerikanci, smatra Lavrov.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 29.12.2014.
