Izvor: Deutsche Welle, 16.Feb.2017, 09:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pisac na frontu
Među separatistima na istoku Ukrajine nalaze se i neka poznata lica. Odnedavno se na njihovoj strani bori i jedan od najpoznatijih ruskih književnika Zahar Prilepin. I to ne samo rečima – već i oružjem.
Zahar Prilepin ima problem na Fejsbuku. Njegov profil je na toj društvenoj mreži bio blokiran 30 dana. Njegovi prijatelji od vikenda dele >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << poruke tog književnika koji se sada neskriveno bori na strani proruskih separatista na istoku Ukrajine. Tajnu o njegovom vojnom angažmanu obelodanio je bulevarski list blizak Kremlju Komsomolskaja pravda. List je objavio tekst pod naslovom „Poznati književnik formira u Donbasu svoj bataljon" koji je brzo odjeknuo u javnosti i dospeo i na državnu televiziju. Na snimcima je Prilepin u maskirnoj odeći zajedno sa naoružanim muškarcima u jednoj dvorani. On je ispričao da se u Donjecku bori od oktobra 2016. godine kao zamenik komandanta bataljona.
Prilepin (41) je jedan od najpoznatijih i najuticajnijih književnika Rusije. On važi kao glas cele jedne generacije. Nagrađivan je, a u inostranstvu veoma cenjen. „Da bi se razumela današnja Rusija, mora se razumeti Prilepin", pisao je 2011. godine američki časopis Njuzvik koji ga je uz to uporedio sa Hemingvejem.
Od kritičara do pristalice Putina
Za one koji poznaju Prilepina njegov odlazak na front ne predstavlja veliko iznenađenje. Rođen je 1975. godine. Otac mu je bio profesor istorije, a majka medicinska sestre. Odrastao je u ruskoj provinciji. Prilepin pripada generaciji koja je doživela Sovjetski Savez i koja je, nakon njegovog raspada, izgubila orijentaciju. Devedesetih godina studirao je filologiju na Univerzitetu Njižnji Novgorod i borio se kao oficir u specijalnoj jedinici policije u oba čečenska rata. Istovremeno, angažovao se i politički u zabranjenoj Nacionalno-boljševičkoj stranci Rusije.
Ta iskustva obradio je u svojim romanima – uz Francusku, najveći broj njegovih romana preveden je u Srbiji. Njegovo najpoznatije delo napisano 2006. godine zove se „Sanjka". Objavljeno je i u Nemačkoj, a izvođeno je i u pozorištima. Onaj ko želi da razume dešavanja u istočnoj Ukrajini, trebalo bi da pročita tu knjigu, kaže za DW prevodilac Prilepinovih dela na nemački Erih Klajn. „Neke stvari tu postaju jasne."
Prilepin je bio strastveni nacionalista i kritičar Putina. Više puta je uhapšen zbog učestvovanja u političkim protestnim akcijama. Nakon aneksije Krima radikalno je promenio svoj odnos prema predsedniku. Prilepin hvali Putina i nastupio je i u dvosatnom dokumentarnom filmu „Krim – povratak domovini" koji je u martu 2015. godine prikazan na državnoj televiziji. Ukrajina za Prilepina nije zaista nezavisna država, već odmetnuta provincija koja ponovo mora biti osvojena. „Naš cilj je Kijev", rekao je on u intervjuu za Komsomolskaju pravdu.
Pomoć Donbasu
Nakon aneksije Krima Prilepin je podržao i separatiste na istoku Ukrajine, u Donbasu. Do sada je to radio verbalno – brojnim člancima, knjigama i televizijskim emisijama, a također je slao i humanitarnu pomoć u Donjeck i bio savetnik rukovodstva samoproglašene „Donjecke narodne republike". A onda je reči zamenio oružjem.
Zahar Prilepin
On je najpoznatiji Rus koji se kao borac priključio separatistima na istoku Ukrajine. I drugi ruski književnici, muzičari i umetnici redovno su odlazili u Donjeck i tamo nastupali. Ipak, niko do sada nije postao borac. Jedini koji se slikao, bio je glumac Mihail Porečenkov – i to kako u blizini Donjecka puca iz mitraljeza po ukrajinskim linijama. Ali on nije učestvovao u borbama.
Kremlj, odakle se stalno negira da se pruža pomoć separatistima na istoku Ukrajine, na Prilepinov angažman reagovao je – licemerno pristojno. „Činjenica je da se tamo nalaze ruski građani, isto kao i građani drugih država", rekao je Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina.
Književnik sa oružjem kao tradicijom
Vest o tome da se Prilepin bori u Donbasu stiže u trenutku kada su se ponovo rasplamsale borbe između separatista i ukrajinske vojske. Takođe, vest je došla nakon iscrpnog izveštavanja ruskih medija o smrti poznatog komandanta separatista Mihaila Tolstiha, sa nadimkom Givi. Prema izveštajima iz Donjecka, njegova kancelarija napadnuta je bacačima plamena. Separatisti za to okrivljuju ukrajinsku vojsku, ali Kijev odbacuje odgovornost. Givi deli sudbinu brojnih poznatih separatista koji nisu ubijeni u borbama, već u pozadini.
Moguće je da harizmatični Prilepin želi da pomogne separatistima u njihovoj borbi da osvoje srca ljudi i istovremeno u regrutovanju novih boraca u Rusiji, ocenjuju neki posmatrači. U intervjuu za Komsomolskaju pravdu, Prilepin tvrdi da u Rusiji ljudi u redovim čekaju da odu na istok Ukrajine u borbu.
Posmatrači ukazuju da je Prilepin pre samo nekoliko sedmica predstavio novu knjigu. Roman se zove „Voz" i opisuje sudbine ruskih pisaca iz 19. veka, od Deržavina do Puškina, „koji nisu u ruci držali samo pero, već i oružje". Prilepin samog sebe vidi u toj tradiciji. Međutim još uvek je nejasno koliko dugo će Prilepin izdržati na frontu i koji su njegovi ciljevi.
Granatiranje počinje svake večeri sa zalaskom sunca. Meštani na granici ka samoproglašenoj Narodnoj Republici Donjeck znaju da će ukrajinski vojnici i paravojske svake večeri razmenjivati vatru sa proruskim separatistima. Ovde su ostali uglavnom stariji, ljudi bez volje i sredstava da napuste svoj zavičaj. Ivan Polanski (fotografija) posmatra svoju uništenu kuću u Žovanki nadomak Donjecka.
Stanovnici Žovanke su u takozvanoj sivoj zoni, tankom pojasu koji deli zaraćene strane. U redu čekaju na posetu lekaru. Ovi imaju improvizovane ordinacije, uvek na drugom mestu, i pojavljuju se jednom sedmično. „Svakog dana strahuješ da će ti granata pasti na kuću i nikad ne znaš kada će stvarno udariti“, kaže Ljudmila Studerikova iz ovog mestašca.
Žovanka je nekada imala oko 1.000 stanovnika. Ta brojka je spala na svega 200 od kada je sukob počeo sredinom 2014. godine. Već tri meseca ovde nema struje niti gasa za grejanje. „Ponekad sam toliko uplašena da se sva tresem kada legnem u krevet“, kaže Studerikova. „Muž tada stane pored mene i drži me za ruku.“
Oleksander Voroškov, koordinator u lokalnoj humanitarnoj organizaciji SOS Kramatorsk, kaže da ljudi žive u uništenim kućama sa trošnim krovovima. Da odu u neki gradić malo dalje od fronta ne mogu – tamo su kirije eksplodirale jer je potražnja velika. „Penzije u Kramatorsku su slične onima u Kijevu, ali su plate daleko manje“, kaže Voroškov.
Žene u Žovanki čekaju u redu da dobiju lekove i vitamine. Dobrotvorne organizacije dovde dopremaju hranu i potrepštine. Ljudi teško i mogu da maknu negde, jer ponekad čekanje na kontrolnim punktovima oduzme ceo dan. „Imali smo sve, svež vazduh, prirodu... Bilo je lepo ovde. Sada imamo samo hladnoću“, kaže meštanka Vera Šarovarova.
Vera Anošnja (na fotografiji levo) razgovara sa komšikama u Spartaku, varoši koja je sada na teritoriji pod kontrolom separatista. Anošnja kaže da daje sve od sebe kako bi se prilagodila novim uslovima. „Ako nemaš vode, nađeš je. Ako nema struje, pronađeš rešenje. Samo, nikada ne znaš gde će udariti sledeća bomba.“
Svetlana Zavadenko stoji pred svojim domom u Spartaku. Povređena je kada su se zidovi kuće obrušili nakon što je nekoliko granata eksplodiralo baš u njenom dvorištu. Susedi su morali da je vade iz ruševina. U bolnicu je prebačena sa šest polomljenih rebara i oštećenjima jetre. Puši cigarete marke „Minsk“. Kada je pitamo šta misli o ratu, samo se nasmeje.
Zavadenko se oporavila od povreda i sada živi sama sa nekoliko kućnih ljubimaca. U Spartaku već više od dve godine nema struje, grejanja i vode. Hranu priprema na vatri. Umesto drva za ogrev koristi ivericu koju nalazi u obližnjoj nekadašnjoj fabrici nameštaja. „Prošle zime smo mislili da će rat proći, ali danas smo, da vam iskreno kažem, izgubili nadu.“
Oštećenja od artiljerijske paljbe na obodima Donjecka. Iako su prethodni diplomatski napori da se okonča rat neslavno propali, postoje nade da će uskoro konačno prestati razmena vatre. Nakon oktobarskog samita u Berlinu je ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao da je spreman da okonča sukob i povuče trupe iz regiona.
No čak i kada bi se obe strane iskreno založile za prekid vatre, pitanje je kako bi to bilo sprovedeno na terenu. Najoštrije se tome suprotstavljaju sami borci poput Vladimira Parkamoviča, pukovnika 81. desantno-pešadijske brigade ukrajinske vojske. „Izgubili smo previše vojnika da bismo sada odustali. Ukoliko nam narede prekid borbe, smatraćemo ih izdajnicima.“
Autor: Dijego Kupolo
