Izvor: Večernje novosti, 09.Jun.2014, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od bolesti srca umre jedan grad!
OD ishemijskih bolesti srca, među kojima je infarkt najsmrtonosnija, u Srbiji sada umire 11 odsto obolelih manje nego deceniju ranije. To je rezultat primene takozvane trombolitičke terapije, kojom se kupuje vreme dok pacijent ne stigne u bolnicu, kao i širenja mreže angio-sala, do kojih sada iz mnogih krajeva može da se dođe dok još ima vremena za spas. I dalje smo, međutim, po mortalitetu od bolesti srca i krvnih sudova u evropskom vrhu, odmah iza Rusije i Ukrajine. Od 47 pacijenata, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << koliko ih dnevno doživi srčani udar, 15 umre, a sve kardiovaskularne bolesti zajedno godišnje odnesu 54.972 života i uzrok su svake druge smrti! Lekari tvrde da točak sudbine može značajnije, i brže, da se pomera u korist života. Naučno je dokazano da dve trećine prevremenih smrti od nezaraznih bolesti, pa i od kardiovaskularnih, može da se spreči: trećina jačanjem zdravstvene službe, a trećina prevencijom i zdravim načinom života. Podaci Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, međutim, pokazuju da je u Srbiji svaki treći odrasli stanovnik pušač, 23 odsto je gojazno, a potrošnja soli, koja povećava rizik od najmasovnijeg kardiovaskularnog oboljenja - hipertenzije, dvostruko premašuje preporučene vrednosti. Da bi se to promenilo, mora da se jača svest stanovništva o faktorima rizika koji dovode do bolesti. Zato se i u Srbiji trenutno sprovodi kampanja „Doživi život“, koja se realizuje pod okriljem globalne kampanje „25 do 25“. Nju su inicirale Svetska federacija za srce i Svetska zdravstvena organizacija, na osnovu Političke deklaracije Ujedinjenih nacija, sa ciljem da se do 2025. godine stopa obolevanja i umiranja od kardiovaskularnih bolesti smanji za 25 odsto. - Na dobrom smo putu, bar kada je u pitanju jačanje zdravstvene službe, da se sa neslavnog trećeg mesta u Evropi po smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti, pomerimo naniže - kaže za „Novosti“ profesor dr Milan Nedeljković, pomoćnik direktora Kliničkog centra Srbije i predsednik Radne grupe za interventnu kardiologiju. - Ove godine je otvorena angio-sala u Zaječaru, pre godinu i po u Leskovcu. Sada u 13 centara, od kojih je šest u Beogradu, a sedam u unutrašnjosti - Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Užicu, Valjevu, Zaječaru i Leskovcu - imamo ukupno 22 angio-sale. Da bi ta mreža bila kompletna, potrebne su nam sale u Subotici i Vranju. Njih, međutim, ako ima mogućnosti, treba otvarati u svim centrima, pogotovo ako do najbliže sale ima više od 100 kilometara. Jer, od toga da li će pacijent na vreme stići na kateterizaciju, da mu snimimo krvni sud, proširimo suženje i stavimo stent, zavisi da li će preživeti i kolika će oštećenja srca biti.ŠEST MILIONA UDARA Kao najteži oblik ishemijske bolesti srca, akutni koronarni sindrom (AKS) jedan je od najčešćih uzroka urgentnog prijema u bolnicu i iznenadne smrti u razvijenim delovima sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), prosečno godišnje u svetu od akutnog infarkta miokarda oboli šest miliona ljudi, a više od 25 odsto njih umre. U Srbiji je za godinu dana, prema podacima Instituta „Dr Milan Jovanović Batut“, registrovan 22.981 slučaj AKS. Na 100.000 stanovnika evidentira se 291,4 slučaja AKS, koji je za 80,8 od 100.000 stanovnika - fatalan. Čim oseti bol u grudima, pacijent treba da zove lekara. Profesor Nedeljković kaže da bi prema evropskim standardima hitna pomoć trebalo da dođe za osam minuta, a od pojave bola do kateterizacije arterije ne bi trebalo da prođe više od 90 do najviše 120 minuta. Kada se proceni da pacijent za dva sata ne može da stigne u angio-salu, treba dati trombolitičku terapiju da bi se hemijski razbio tromb i smanjilo oštećenje srčanog mišića, a onda u roku od 24 sata uraditi kateterizaciju. Profesor dr Aleksandar N. Nešković, iz Udruženja koronarnih jedinica Srbije, smatra da su nizak nivo osvešćenosti o faktorima rizika i samoj bolesti, nezdrave životne navike, kao i nizak ekonomski standard društva među glavnim uzocima koji su Srbiju svrstali u grupu zemalja gde je najveći broj hospitalizacija vezan za bolesti srca i krvnih sudova: - Oboleli od akutnog infarkta miokarda koji dobiju odgovarajuću terapiju u okviru prvog „zlatnog sata“ posle napada imaju znatno manja oštećenja srca i znatno veće izglede za preživljavanje - rekao je prof. Nešković. - Uprkos tome, polovina takvih pacijenata u Srbiji ili ne dođe u bolnicu ili kasni. Zato, primećuje profesor dr Nedeljković, nije dovoljno samo da se otvaraju nove angio-sale, nego bi trebalo da se edukuju i pacijenti i lekari u domovima zdravlja: prvi da više vode računa o svom zdravlju, drugi da pravovremeno prepoznaju problem i upute pacijenta na dalju dijagnostiku i intervenciju dok još može da se rešava kao „hladan“ slučaj, pre nego što nastupi infarkt, koji je kod nas za svakog trećeg pacijenta fatalan.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
Nastavak na Večernje novosti...
