Izvor: B92, 29.Feb.2024, 15:48
Očajnu Ukrajinu koja vapi za oružjem spasiće Bosna?
Koliki doprinos odbrani Ukrajine može da pruži namenska industrija BiH, postavlja pitanje Dojče vele.
Evropa proizvodi oko 650.000 komada municije velikog kalibra godišnje, a fabrika "Pretis" iz Vogošće bi mogla oko 100.000.
Ukrajinskoj vojsci nedostaje municija, prvenstveno ona velikog kalibra. O tome se razgovaralo i na Samitu za Ukrajinu u Tirani, na kojem, pored zvaničnika EU i predsednika Ukrajine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Volodimira Zelenskog, učestvuju i lideri zapadnobalkanskih država.
Zbog kašnjenja američke pomoći usled protivljenja republikanaca u Kongresu, ali i nemogućnosti evropskih saveznika da odmah obezbede dovoljne količine municije za Ukrajinu, sada su u fokusu "partnerske države" koje bi mogle učestvovati u snabdevanju Ukrajine municijom, ukazuje za DW direktor Međunarodnog instituta za bliskoistočne i balkanske studije sa sedištem u Ljubljani Zijad Bećirović i napominje: "Takav aranžman bio bi i od velike ekonomske koristi za BiH".
Iz nevladinog sektora podsećaju da BiH "ima visoke ocene" Evropske komisije kada je u pitanju usklađenost sa spoljnom politikom EU, ali da to narušavaju "politički gestovi" Milorada Dodika. Direktor "Spoljnopolitičke inicijative BiH" Haris Ćutahija smatra da je "opasno" to što Dodik u svakom trenutku, pod izgovorom "vojne neutralnosti", može da blokira napore da se BiH pozicionira kao partner Zapada u podršci Kijevu. Kako navodi sagovornik DW, to ugrožava evropski put BiH i otvara "realne šanse za ozbiljne sankcije Republici Srpskoj".
Bosanskohercegovački politikolog Jasmin Mujanović smatra da bi BiH upravo izvozom municije Kijevu mogla da "promeni tok rata u Ukrajini". Kako bi se prevazišle blokade srpskih predstavnika u nadležnim institucijama, Mujanović kaže da bi granate proizvedene u BiH mogle da kupuju vlade država NATO "preko postojećih izvoznih ugovora" i da ih šalju u Ukrajinu, čime bi se "zaobišla" zabrana izvoza iz 2015. godine.
Mujanović je o tome pisao na platformi Iks, navodeći da bi bosanskohercegovačka municija bila „od velike koristi“ Ukrajini. To bi, smatra taj politikolog, pomoglo i strateškim interesima NATO u suprotstavljanju ruskoj agresiji. "U Ukrajini je ugrožena bezbednost kompletne evroatlantske zajednice (...) Sredstva za pobedu postoje, u ovom slučaju u BiH. Samo nam treba volja za delovanje", zaključio je Mujanović.
"Ministar za spoljnu trgovinu je već dugi niz godina iz RS i zbog toga nismo mogli da izvozimo u Ukrajinu protivoklopnu municiju za tenkove T-72 kalibra 125 mm", kaže za DW Berko Zečević, jedan od vrhunskih bosanskohercegovačkih stručnjaka za municiju.
"Prvi put radimo taj zakon, da bismo tu oblast uredili na nivou RS, a ne da bude u nadležnosti BiH, jer oblast namenske industrije nije propisana Dejtonskim mirovnim sporazumom", kaže ministar privrede i preduzetništva RS Vojin Mitrović.
Odluka Vlade RS mogla bi da pokrene slične procese i u Federaciji BiH, iako se u tom entitetu na jednostrani akt Vlade RS gleda s podozrenjem – smatraju da se radi o uzurpaciji državnih nadležnosti. "Iako će to još biti predmet rasprava, sasvim je moguće da u narednom periodu dođe do svojevrsnog paralelizma, pa da i Vlada Federacije BiH preduzme slične mere", kaže Berko Zečević.
"Municija kalibra 155 mm je standardna zapadna municija, dok je minobacačka municija 120 mm standardna i za Istok i za Zapad", objašnjava Zečević. Fabrika "Pretis" sada proizvodi 50.000 do 70.000 komada artiljerijskih projektila godišnje. "Ali, uz bolju organizaciju, veća finansijska ulaganja u opremu od 30 miliona do 50 miliona evra, kao i uključivanje dodatnih kapaciteta koji se već nalaze u BiH, možda bi taj broj mogao da bude i 100.000 komada godišnje", kaže sagovornik DW.
Namenska industrija BiH, u međuvremenu, ruši rekorde. Vrednost izvoza u 2023. godini premašila je 241 milion maraka. Najviše oružja i municije BiH je izvezla u Sjedinjene Američke Države, ukupne vrednosti od oko 68,4 miliona maraka. Među značajnijim državama uvoznicama bosanskohercegovačkog oružja i vojne opreme su Bugarska, Irak, Turska, Saudijska Arabija, Malezija, ali i susedi – Srbija, Hrvatska i Crna Gora.
Sledećih dvadeset do trideset godina sigurno će biti u znaku "novih hladnih ratova", kako u Evropi, tako i u ostalim delovima sveta. "Ne bi trebalo propustiti priliku da se uspostavi ozbiljna kooperacija sa svetskim proizvođačima municije", kaže Zečević i zaključuje da bi, uz odgovarajući odnos vlasti, pred vojnom industrijom BiH mogao da bude "perspektivan period".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
