Izvor: RuskaRec.ru, 29.Avg.2017, 14:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Običan život u neobičnom vremenu: Umetničko viđenje sovjetske svakodnevice
Piroške, 2015. / Zoya Cherkassky-NnadiZoja Čerkaski-Nadi je napustila Kijev sa 15 godina i preselila se u Izrael. Beše to 1991, godinu dana nakon raspada SSSR. U novoj domovini je postala slikarka i izgradila svoj prepoznatljiv stil. Njene su slike možda „naivne“ ali dubokog smisla. Kolekcija uspomena iz njenog sovjetskog detinjstvu se može naći na internetu i prikazuje običan život Sovjeta uoči samog kraha države.
1. Prvog maja su se proslavljali >> Pročitaj celu vest na sajtu RuskaRec.ru << svi ekonomski i socijalni uspesi i borba za prava radničke klase. Bio je to veoma važan datum u SSSR, a i danas je ruski državni praznik.
1. maj, 2016. / Zoya Cherkassky-Nnadi
2. Učenici u Sovjetskom Savezu su nosili iste uniforme. Dečaci teget odela, devojčice braon suknje nešto iznad kolena i crne kecelje. Kao pioniri su nosili i crvene marame. Dežurni učenici su mogli da se prepoznaju po crvenoj traci na rukavu i zadržavali su se posle časova da raspreme u učionicama.
Dežurstvo, 2016. / Zoya Cherkassky-Nnadi
3. 80-ih godina gradovi su bili pretrpani podjednakim zgradama visokim od 8 do 15 spratova. Dvorišta su bila standardna: malo dečije igralište, klupe ispred samog ulaza koje su uvek zauzimale bake. Te bake nisu mogle da budu neupućene u to kod kojih su suseda došli gosti, ko je kupio nov nameštaj, i čija je mačka upravo ukrala kobasicu. Kako su samo te babuške mogle sve da znaju? To je prava zagonetka, ali sigurno možemo reći da se radi o najvećim obaveštajcima svih vremena.
A gde joj je suknja? 2016. / Zoya Cherkassky-Nnadi
4. Rusi ne hodaju po zidovima ali imaju tepih na skoro svakom zidu. Tepisi su se proslavili 60-ih, kada su milioni dobili stanove u takozvanim zgradama hruščovkama (po Nikiti Hruščovu). Zidovi su bili tanani i hladni. A tepisi su koristili i kao zvučna izolacija. Pored toga, bili su izuzetno zgodni kao pozadina za fotografisanje.
Tepih, 2016. / Zoya Cherkassky-Nnadi
5. Kasnih 60-ih sovjetski radnici su dobijali zemlju van grada, obično 6 ari, i mnogi su se hvalili da su postali vlasnici fazende. Tako je država rešila problem ne samo ishrane, već i slobodnog vremena građana. U postsovjetskim državama se i dalje visoko vrednuje vikend proveden u kući van grada, takozvanoj dači.
Fazenda, 2016. / Zoya Cherkassky-Nnadi
6. Putovanje sovjetskim vozovima, posebno trećerazrednim plackart vagonima za spavanje (bez zatvorenih kupea) je zaista nezaboravan doživljaj. Pored mogućnosti da otvore dušu pred čovekom kojeg vide prvi i poslednji put u životu, Rusi vole da naprave pravi pir. Obrok jednog običnog putnika se sastoji od kuvane piletine i jaja. Svi se bacaju na hranu čim voz krene. I ne zato što ih posebno muči glad, već zbog tradicije.
Na jug, 2016. / Zoya Cherkassky-Nnadi
7. Ručak u menzi je nešto što je pratilo sovjetskog čoveka od obdaništa do penzionisanja. Najpopularije jelo je bilo ćufte uz pire krompir. Zanimljivo je to da su žene ručavale ne skidajući s glave svoje tople zimske kape. Za to su postojala dva razloga: nisu rizikovale da pokvare frizuru, i pokazivale su kakvo krzno mogu sebi da priušte.
Menza, 2017. / Zoya Cherkassky-Nnadi
8. Perestrojka je širom otvorila vrata zapadnoj pop kulturi, te je nagrnula moda, rep muzika, pa i naravno brejkdens. Mladi su nosili izbledele u varikini farmerice, čudne frizure i masivne ukrase.
Brejkdens, 2015. / Zoya Cherkassky-Nnadi
9. Jedna od najobičnijih slika sovjetskog života je praznični sto. Ljudi su se trudili da spreme za goste neobična i ukusna jela od namirnica na koje su mogli samo čudom da nabasaju u polupraznim prodavnicama. Haringa, marinirano povrće, jaja ili riba u želeu... Sve je to moglo da se nađe na svakoj svadbi, pomenu ili rođendanu. U veoma retkim prilikama hrana se služila u kristalnoj posudi dobijenoj nekada davno na poklon.
Pir, 2015. / Zoya Cherkassky-Nnadi
10. Disidenti nisu prihvatali sovjetsku ideologiju ali nisu ni planirali da preuzmu vlast. Oni su samo hteli da svet sazna o kršenju ljudskih prava. Tako se pojavio „samizdat“ i drugi različiti načini prenošenja informacije na Zapad. Noćima su pokušavali da uhvate signal zabranjenih u SSSR stranih radio-stanica. Kako god bilo, vreme disidenata i države je isteklo 1991.
Radio Sloboda, 2015. / Zoya Cherkassky-Nnadi
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
.jpg)
