Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Dec.2014, 16:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
O šteti moramo da razgovaramo sa Rusima
Predsednik Srbijagasa Dušan Bajatović poručio je da će nakon stopiranja izgradnje Južnog toga Srbija svakako imati ogromnu štetu, a pre svega zbog nepostojanja energetske sigurnosti. "Šta ako se dese novi problemi u Ukrajini? Da li će to poskupeti cenu gasa? Kako će se on ditribuirati? Da li ćemo moći da pravimo gasne centrale, da li ćemo moći rehabilitovati hemsijku industriju...? Dakle, štete za Srbiju jesu velike i mi o tome moramo da razgovaramo sa našim ruskim partnerima", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kazao je Bajatović u emisiji "Politbiro" Radio-televizije Vojvodine.
On smatra da ipak nije realno da dođe do promene kursa u spoljnoj politici, odnosno da Srbija zbog ovog slučaja uvede sankcije Rusiji, jer, kako je naveo, to nije naš interes. Ukazao je i da Srbija još nije članica EU i da nema obavezu koju imaju punopravne članice, te da ne vidi razlog zašto bi Srbija odustala od privredne saradnje sa Rusijom, koja se ne zasniva samo na projektu gasovoda.
Bajatović je kazao da prilikom pregovora srpskih vasti sa Rusijom oko ovog gasovoda nisu bile predviđene zaštitne klauzule koje su inače standardne za takve ugovore.
Da je takvih klauzula bilo, kako je ocenio, Srbija bi mogla da računa na stotine miliona ili čak milijardu evra obeštećenja.
"Pitanje je ko je radio ugovor, kao i kod, na primer raskidne klauzule kod ugovora o NIS-u, koja je predviđena samo u domenu socijalnog programa, pristutnosti na tržišu i koičine prerade. A niko nije rekao šta se dešava ako ruski partner izađe", ukazao je on.
Ipak, smatra da se ne može utvrđivati krivična odgovornost za eventualne propuste naših predstavnika prilikom dogovaranja Energetskog sporazuma, ukazaujući da je taj sporazum usvojila Skupština Srbije.
"Nisam uveren da u tom pogledu postoji pravni osnov da se tu nekom sudi i da se traži krivična odgovornost", smatra Bajatović, koji je i potpredsednik SPS-a.
Napomenuo je i da je u projektu gasovod rizik Srbije sveden na 30 miliona evra, dok je sve ostalo trebalo da plati Rusija, te da je do sad Srbija uložila 20 miliona. Međutim, kak je naveo, prava šteta je što je sad ugrožena energetska sigurnost Srbije.
Direktor Srbijagasa i dalje je uveren da će projekat Južni tok biti realizovan, kako navodi, bilo u obliku koj je isprojektovan ili nešto izmenjenom a u skladu sa pravilima koja se dogovore.
Prema njegovim rečima, cela priča o Južnom toku i pritiscima oko tog projekta, u kojima su, kako je naveo, učestvovali i Amerakinaci i Rusi i Evropa, "zapravo je priča kako podeliti političku i ekonomsku moć koju sa sobom donosi taj gasovod".
Dodao je da je aktuelnim dešavanjima najviše je oštećena istočna Evropa, ali i da nema dileme da su količine gasa koje je trebalo da donese Južni tok Evropi potrebne.
"Ovo je samo početak nove rasprave da li će se i na koji način podeliti politička i ekonomska moć koju sa sobom nosi isporuka gasa iz tog pravca ", zaključio je on.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
