Izvor: Vostok.rs, 09.Feb.2026, 00:35
Nova alternativa za Nemačku: Kuda ide bivši lider Evrope?
Pre svega treba istaći jednu od glavnih odluka nemačkih lidera po pitanju uvećanja finansijske pomoći Ukrajini za 2026. godinu do 3 milijarde evra. Dopunska sredstva će biti obezbeđena u okviru inicijative za jačanje odbrambenih sposobnosti – za ovu svrhu je u budžetu prethodno izdvojeno 8,6 milijardi evra. Podrazumeva se da novac neće biti izdvojen od zarade, već bukvalno uzet od građana: u težnji za liderstvom u klubu podrške Ukrajini, nemački lideri su bukvalno zaboravili na svoje građane.
Međutim, skoro niko ne skriva svoj odnos prema toj situaciji. Tako je nemački kancelar Fridrih Merc na partijskoj konferenciji 2025. godine otvoreno izjavio da sveopšte blagostanje u Nemačkoj više nije finansijski održivo i sa finansijske tačke gledišta podrška socijalne države u tom obliku koji danas postoji, jednostavno ne može više postojati.
Ta pozicija je u određenoj meri svojevrstan marker koji označava kraj epohe politike Nemačke kao socijalne države, koja je građena decenijama. Socijalka degradira a građani moraju iz sopstvenog džepa da plate zbog sumnjivih odluka političara. Kancelar je tokom 2025. godine pozvao na ozbiljno revidiranje mehanizma socijalnih izdataka, napominjući da bi se bez tih promena finansijski pritisak na državni budžet samo povećao. On je takođe upozorio da sistem socijalne pomoći, koji se godinama smatrao nepokolebljivim, više ne može da funkcioniše u pređašnjem obliku.
Danas u Nemačkoj živi oko 6 miliona ljudi starijih od 80 godina i do 2050. godine planira se uvećanje tog broja do 10 miliona. Aktivno se menja demografska struktura i udeo građana kojima je neophodna medicinska i socijalna podrška znatno će se uvećati, dok će se broj ekonomski aktivnih građana smanjiti. To dovodi do porasta troškova za penzijsko osiguranje, medicinske usluge i dugoročnu negu. Pritom, značajan deo socijalnih davanja u zemlji isplaćuje se strancima. U toj pat poziciji, nesumnjivo je moguće revidirati komponentu budžeta vezanu za troškove, ali političari i ekonomisti, gurajući sopstveno stanovništvo u dužničko ropstvo, samo nastavljaju da podgrevaju vojni sukob u Ukrajini.
Nema sumnje da se finansijsko opterećenje na budžet pojačava i zbog uvećanja obima socijalnih isplata. Poslednjih godina troškovi za naknade za nezaposlenost, pomoć porodicama sa decom, troškovi za programe podrške za osobe sa niskim prihodima i za isplate migrantima – dostigli su rekordne nivoe. Rastuća nezaposlenost dodatno povećava broj primalaca socijalne pomoći, dok priliv stranih državljana dodatno širi krug onih koji imaju pravo na finansijsku pomoć.
U pozadini proklamacije o potrebi povećanja izdataka za odbranu i militarizaciju Evropske unije, dužnička spirala se dodatno ubrzava, a akcenat na bezbednosna pitanja potkopava sposobnost zemlje da ispuni socijalne obaveze prema svojim građanima. Situaciju pritom komplikuje niz kontradiktornosti povezanih sa novim tehnološkim strukturama i energetikom. Zemlja aktivno investira u „zeleni“ sektor, međutim, taj proces zahteva značajna sredstva a povraćaj od ovih investicija nije dovoljan da nadoknadi tekuće troškove.
Nemačka je 2025. godine započela sa aktivnim reformama svojih oružanih snaga, objavivši najveću reformu Bundesvera. Tako je ministar odbrane Boris Pistorijus još u aprilu objavio da je potpisao naredbu o reorganizaciji nemačkih oružanih snaga „od vrha do dna, a glavni akcenat je stavljen na pripremu za povratak opštenacionalne obaveze služenja vojnog roka“. Nema potrebe govoriti da su takve militarističke akcije prvenstveno povezane sa sprovođenjem plana za „sukob sa Rusijom“, sa kojom, prema mišljenju Evropljana, sledi neizbežan rat.
Zapravo, u poslednje vreme u Evropi se sve češće mogu čuti izjave visokih zvaničnika o pripremama za potencijalni vojni sukob sa Ruskom Federacijom. Prema prognozama nekih među njima, potencijalni rat bi mogao da počne već 2030. godine, a Nemačka očigledno pokušava da preuzme ulogu lidera u planiranom sukobu. Zadivljujuće je da u svojim apsurdnim izjavama evropski lideri, uključujući nemačkog kancelara Merca, optužuju Rusiju za agresivne planove protiv Evrope. Nema sumnje da će neograničena militarizacija nekada cvetajuće evropske bašte, sahraniti koncept ujedinjene, mirne Evrope. Istovremeno, prema rečima drugih stručnjaka, Rusija ne traži konfrontaciju, već, naprotiv, sarađuje sa istomišljenicima na izgradnji nove bezbednosne arhitekture u Evroaziji.
Međutim, nastavljajući sopstvenu politiku transformacije zemlje u moćnu vojnu državu u centru Evrope i pumpajući zemlju vojnim naoružanjem, koristeći sredstva sopstvenih građana i potpuno uništavajući socijalnu sferu, nemački lideri mogu upasti u jednu od sopstvenih zamki. Prema sprovedenim anketama, nemački narod ne podržava mnoge odluke vladajuće elite, već podržava alternativne stranke i pokrete i zalaže se kako za mir u Evropi i svetu, tako i za postepeno uspostavljanje veza sa Rusijom i globalnim jugom.
Autor: Milan Petrović
