Izvor: B92, 04.Feb.2014, 15:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemačka preti sankcijama Ukrajini
Berlin -- Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer upozorava ukrajinsku vladu na sankcije kao moguću posledicu ako Kijev odbije rešenje u konfliktu sa opozicijom.
"Verujem da bismo sada sankcije morali da koristimo kao pretnju", rekao je Štajnmajer, kako prenosi Dojče vele.
Ako se situacija ne poboljša, protiv vlade u Kijevu se mora odlučno reagovati i pokazati spremnost i na uvođenje sankcija, rekao je ministar spoljnih poslova Nemačke, napominjući da je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << situacija, doduše još "zbunjujuća".
Ukrajina je i dalje "bure baruta", kazao je on i dodao da se nada da "nijedna strana neće zapaliti fitilj".
Američki Stejt department sa Evropskom unijom vodi intenzivne razgovore o paketu pomoći Ukrajini. Taj program zavisi od razvoja situacije u Kijevu, izjavila je portparolka Stejt departmenta Dženifer Psaki. "Sledeći korak je formiranje prelazne vlade, a onda ćemo razmotriti za kakvu vrstu podrške smo spremni", dodala je ona.
I visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton nagovestila je mogućnost da u prelaznoj fazi Evropska unija i SAD finansijski podrže Ukrajinu. U toj fazi bi prelazna vlada morala da "usvoji kurs važnih političkih i ekonomskih reformi i izvrši pripreme za predsedničke izbore“.
Ako taj put dovede do političkog rešenja, "onda se mora pobrinuti za to da ovaj težak put na kraju ne završi u ekonomskoj katastrofi", smatra Štajnmajer. Ali on je upozorio na mogućnost "nadmetanja" u rešavanju problema u Ukrajini. "Mi ne treba da se nadmećemo u tom 'ko daje više', već zajednički interes treba da nam bude da ta zemlja polako ponovo dodje sebi", istakao je Štajnmajer, misleći pri tome na Rusiju, navodi Dojče vele.
Kremlj je Ukrajini obećao kredit od 15 milijardi dolara, kada je ova zemlja u novembru odbila da potpiše sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom.
To udaljavanje Ukrajine od Evrope i približavanju Rusiji izazvalo je talase masovnih protesta protiv predsednika Viktora Janukoviča, u kojima je najmanje šest ljudi poginulo.
