Izvor: Politika, 19.Avg.2014, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naše i njihove žrtve
Postoje žrtve koje sažaljevamo i žrtve koje preziremo, kaže mi prijateljica koja radi za Crveni krst, komentarišući izveštavanje francuskih medija o humanitarnom konvoju koji su Rusi uputili u gradove na istoku Ukrajine.
Situacija za žitelje ovih gradova naglo se pogoršala u protekle tri nedelje, kada su trupe upućene iz Kijeva pojačale napade na oblasti koje ne priznaju centralnu vlast. Prema podacima Crvenog krsta, hiljade ljudi je bez vode, struje i medicinske pomoći.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Broj žrtava se udvostručio samo u poslednje dve nedelje – 2.086 poginulih, oko 5.000 ranjenih, a najmanje 285.000 ljudi je izbeglo iz svojih domova. Reč je o humanitarnoj katastrofi ogromnih razmera.
Za veći deo zapadnog mnjenja, koje je naviklo da strane u sukobu posmatra kao „naše” i „njihove”, u Ukrajini se ne vodi rat, već se bune tamo neki proruski separatisti, pa za međunarodnom humanitarnom akcijom i nema potrebe. Napadi ukrajinske vojske se tumače kao legitimni pokušaj vlasti u ovoj zemlji da ponovo uspostavi suverenitet nad svojom teritorijom, a žrtve na istoku zemlje i nisu žrtve – već pobunjenici koji su zaslužili sve što ih snađe.
Za većinu francuskih medija ruski humanitarni konvoj je Putinov „trojanski konj”. Štampa piše o takozvanoj humanitarnoj pomoći i o Putinovoj „strategiji da Kijev prikaže u lošem svetlu”.
Sasvim drugačije se izveštava o stradanju hrišćana i Jazida u Iraku. Čitav svet je odjednom saznao za ovu malu versku zajednicu sa severa zemlje kojoj preti istrebljenje u masakrima koje nad njima sprovode džihadisti Islamske države, prema kojima Al Kaida sada izgleda kao džentlmenska organizacija. Horsko zgražavanje pred strahotama kojima su izloženi hrišćani bilo je uvod u novo američko bombardovanje Iraka sa humanitarnim pretekstom. Ovi masakri su počeli nakon ulaska američkih trupa u Irak 2003. godine, ali se, bar do sada, zbog toga niko nije mnogo uzbuđivao. Glavni cilj nove američke intervencije jeste, ubrzo se ispostavilo, da se naoružaju Kurdi, njihovi glavni saveznici u borbi protiv boraca za islamski kalifat koji prete da zauzmu Kurdistan, teritoriju na kojoj se nalazi krem globalnih izvorišta nafte i gasa.
„Mobil”, „Ševron”, „Ekson” i „Total” su ovde prisutni kao i hiljade Amerikanaca i zapadnjaka koji rade za ove kompanije. Kada bi postao samostalna država, što je jedan od ishoda sa kojima se barata u geopolitičkim analizama, ovaj deo Iraka bio bi među deset zemalja na svetu po bogatstvu naftnih rezervi. Sprečavanje da ova teritorija ne padne u ruke džihadista očigledno da je cilj zbog koga vredi ponovo pokrenuti ratne avione.
Ali, u ovom slučaju, niko ne pominje trojanskog konja.
Ana Otašević
objavljeno: 20.08.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
