Izvor: Piplmetar.rs, 19.Maj.2023, 09:30
„Momenat istine za Ukrajinu je blizu“: Analiza Centra za evropsku politiku o ukrajinskoj kontraonfanzivi
S. D.danas 06:03
Foto: EPA-EFE/ROMAN CHOP
Dani nas dele do neizbežne i dugo očekivane ukrajinske kontraofanzive. Ukrajina mora da napadne jer politčki imperativi pokreću njeno donošenje odluka. Uspeh će opravdati dalje trošenje Zapada u ime Ukrajine, piše Endru R.Novo, profesor strateških studija na Univerzitetu nacionalne odbrane u Vašingtonu, i pomoćnik na Školi za spoljnu službu Univerziteta Džordžtaun u svojoj analizi za cepa. org.
Volodimir >> Pročitaj celu vest na sajtu Piplmetar.rs << Zelenski i njegovi saradnici znaju to bolje od bilo koga.
Oni se dobro sećaju toka događaja od 24. februara 2022, kada ukrajinskim oružanim snagama niko nije davao šansu protiv navodnog ruskog blickriga.
Ukrajinski uspesi izazvali su dalju američku podršku.
Početkom marta 2022. Ukrajinci su zaustavili rusko napredovanje na Kijev.
Sledeće nedelje su dobili američko oružje za borbu protiv „pretnji iz vazduha i zemlje“ što je praćeno sa više opreme zajedno u ukupnoj vrednosti od milijardu dolara.
Nakon što je uspešna ukrajinska kontraofanziva krajem marta 2022. oterala Ruse iz Irpina, kada su ujedno otkriveni i zločini u Buči, SAD su odobrile još 300 miliona dolara i bespilotne letelice.
Krajem septembra, nakon prve velike (veoma uspešne) kontraofanzive Ukrajine, SAD su najavile još 1.1 milijardu dolara pomoći.
Otključavanje veće pomoći je malo verovatno bez novih uspeha.
Važi i suprotno.
Neuspesi na terenu će obezbediti političko pokriće za one na Zapadu koji već veruju da je Ukrajina dobila dovoljno i da je došlo vreme za pregovore i mir koji podrazumevaju žrtvovanje velikih delova ukrajinske teritorije.
U narednim danima sve će biti na kocki.
Toplije vreme je isušilo blato koje bi usporilo napredovanje.
Ukrajinska vojna vozila sada će moći da se kreću po terenu.
Rusko oružje dugog dometa cilja ukrajinske zalihe koje je pripremaju za ofanzivu.
Ukrajina je zauzvrat gađala infrastrukturu na okupiranim teritorijama i preduzela druge mere da „oblikuju“ bojno polje uoči napada.
Ukrajina je prvi put upotrebila rakete većeg dometa Storm Shadow koje su joj isporučili Britanci.
Osam novih brigada (oko 40.000 vojnika) od kojih su neki opremeljni modernim tenkovima Leopard i Challenger sa američkim oklopnim borbenim vozilima Bradley spremnis u da podrže ofanzivu.
Na papiru ove pripreme izgledaju obećavajuće. Ukrajinske snage imaju veliku količinu tehnološki superiorne opreme i drugu opipljivu podršku Zapada (uključujući i obaveštajne podatke).
Njihov moral je visok.
Ruski moral, s druge strane, izgleda prilično nizak, pogoršan ružnim (i javnim) sukobima između Kremlja i komandanta Vagnerovih plaćenika koji se bore za kontrolu nad Bahmutom.
Bilo bi opasno, međutim, precenjivati ukrajinske sposobnosti i podizati očekivanja iznad razumnih granica.
Iz vojne perspektive, trenutna situacija nije u skladu sa mnogim taktičkim i operativnim zahtevima za ofanzivu.
Ukrajina ne uživa u brojčanoj nadmoći dva ili tri prema jedan koju bi većina vojnih umova želela pre nego što krene u ofanzivu ovih razmera.
Ukrajina nema vazdušnu nadmoć (zapadni avioni ostaju zahtev koji nije ispunjen).
Neprijatelj je dobro ukočen i očekuje juriš.
Ali ovo su vojni razlozi, a kao što znamo iz jednog od najpoznatijih klišea strategije, rat je nastavak politike.
U tom smislu, ofanziva Ukrajine je politička. Njeni primarni ciljevi su politički koliko i vojni jer su vojni i politički ciljevi neodvojivi.
Politika ukrajinske ofanzive je duboka.
Zbog toga je predsednik Zelenski posetio Italiju, Francusku, Nemačku i Veliku Britaniju, u okviru turneje koja je osmišljena da uveri evropske lidere u sposobnosti i namere Ukrajine.
Ukrajina je obećala da neće gađati rusku teritoriju, uprkos razumnim vojnim razlozima za to.
Zelenski, takođe, nesumnjivo, ide dobrom linijom tokom ovih sastanaka na visokom nivou, pokušavajući da ublaži očekivanja dok je dovoljno pozitivan da obezbedi kontinuiranu podršku.
Ova politička bitka biće teška kao i vojna kada napad počne.
U Vašingtonu kreatori politike već razmišljaju o tome kako da upravljaju i zavrnu marginalne dobitke za ofanzivu.
Na prvoj liniji fronta, politika i vojna situacija su takođe izazov za Ukrajinu.
Front je mesecima ostao relativno stabilan.
Dva su primarna razloga za ovo.
Prvi je nedostatak sposobnosti Rusije da vodi velike ofanzivne operacije, ali drugi je da Rusija trenutno poseduje mnogo toga zbog čega je došla.
Ruske snage kontrolišu veći deo Luganska, veći deo Donjecka, značajne delove Zaporožja i Hersona i nastavljaju da okupiraju ceo Krim. Svih pet ovih regiona je formalno pripojeno Rusiji.
Politički gledano, ruska vojska je učinila dovoljno (iako mnogo manje nego što su hteli u februaru 2022.) zauzevši i zadržavši skoro 20 odsto teritorije Ukrajine.
Status kvo ide u prilog Rusiji.
Rusija ima teritoriju a Ukrajina mora ponovo da se bori za nju.
Ukrajinske snage napreduju namerno, i bez sumnje nervozno, ali politički sat ističe.
Moraju da deluju sada i odlučno.
Budućnost Ukrajine se odlučuje na bojnom polju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Opširnije
Izvor: Danas.rs
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini, Vašington
.jpg)
