Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Avg.2014, 22:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Minsk: Počeo sastanak Putin-Porošenko

U Minsku je večeras počeo bilateralni sastanak predsednika Rusije i Ukrajine, Vladimira Putina i Petra Porošenka, posvećen krizi u Ukrajini i sukobima na istoku te zemlje, saopštili su zvaničnici.

Vest o početku sastanka objavljen je na zvaničnom Tviter nalogu Porošenka, a to je agenciji AFP potvrdio i portparol Kremlja.

Porošenko: >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << U Minsku se odlučuje o sudbini sveta

Predsednik Rusije Vladimir Putin i predsednik Ukrajine Petro Porošenko rukovali su se danas na početku razgovora u Minsku, gde se održava sastanak država članica evroazijske carinske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan), Ukrajine i predstavnika EU.

To je prvi susret dvojice predsednika od juna, a napetost je pojačana između dve zemlje pošto je danas Ukrajina obelodanila snimak zarobljenih ruskih vojnika u istočnoj Ukrajini, prenela je agencija Rojters.

Porošenko: O sudbini sveta i Evrope se odlučuje u Minsku

Porošenko je izjavio da današnje razgovore sa Putinom i najvišim evropskim zvaničnicima vidi kao ključne za budućnost Evrope.

"O sudbini sveta i Evrope se odlučuje na ovom sastanku u Minsku. Tako ja to vidim", rekao je Porošenko posle rukovanja sa Putinom, na početku bilateralnog susreta, prenela je agencija AFP.

Putin je izjavio da kriza u Ukrajini ne može da bude okončana pomoću dodatne vojne eskalacije, niti odbacujući dijalog sa predstavnicima regiona Ukrajine, gde većinu čine Rusi.

Putin: Sporazum Ukrajine sa EU - ekonomsko samoubistvo

On je na početku razgovora u Minsku, gde se održava sastanak država članica evroazijske carinske unije (Rusija, Belorusija i Kazahstan), Ukrajine i predstavnika EU, takođe rekao da bi u slučaju da Ukrajina ratifikuje Sporazum o pridruživanju sa EU, ta zemlja, ali i Rusija, imale veliku ekonomsku štetu.

Ruska privreda bi mogla da pretrpi štetu od oko 100 milijardi rubalja (2,77 milijardi dolara), ukoliko evropski proizvodi, čiji je uvoz Rusija zabranila kao odgovor na sankcije EU, ipak dospeju u Rusiju preko Ukrajine, posle potpisivanja Sporazuma o EU, preneo je Rojters.

Zvanična Moskva više je puta upozorila Kijev da bi potpisivanje Sporazuma o pridruživanju sa EU predstavljalo ekonomsko samoubistvo. Putin je dodao da će, u slučaju da se to dogodi, zvanična Moskva uvesti ekonomske kontramere. Pored toga, posledice će osetiti i Belorusija i Kazahstan, koji pored Rusije čine Carinsku uniju.

"Sektori industrije i poljoprivrede će biti veoma pogođeni, a osetiće se i negativne posledice po ekonomski rast i razvoj", istakao je Putin.

Ruski predsednik je na sastanku sa ukrajinskim predsednikom upozorio da će tranzicija Ukrajine na trgovinske standarde EU koštati tu zemlju 165 milijardi evra u narednih deset godina.

Moskva: Moguć bilateralni sastanak Putina sa Porošenkom

Kremlj je saopštio da bi Putin mogao da održi bilateralni sastanak sa Porošenkom.

"Postoji mnogo tema za razgovor (između Putina i Porošenka)", rekao je portparol ruskog predsednika, Dmitrij Peskov, koji je dodao da "(teme) uključuju ukrajinsku krizu i užasnu humanitarnu katastrofu na istoku zemlje kao i neophodnost uspostavljanja primirja".

Putin i Porošenko mogli bi da razgovaraju o "bilateralnim odnosima između Rusije i Ukrajine", uključujući i odnose posle potpisivanja sporazuma između Ukrajine i EU, rekao je Peskov.

Portparol ruskog predsednika rekao je da je ključna tema sastanka "odnosi između zemalja carinske unije i Ukrajine, uključujući period posle (ukrajinskog) potpisivanja Sporazuma o pridruživanju EU".

Kako je naveo, biće reči i o humanitarnoj situaciji u istočnoj Ukrajini.

"Ne može se ignorisati katastrofalna situacija u istočnom regionu Ukrajine, posebno u Donjecku i Lugansku", rekao je Peskov.

Ukoliko dođe do bilateralnih razgovora to će biti prvi takav susret između dvojice lidera.

Poslednji put dvojica lidera su se susrela u Normandiji, 6. juna, dan pre Porošenkove inauguracije na mesto predsednika.

Tada je susret trajao manje od 10 minuta i u njemu su učestvovali nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton imaće u Minsku odvojen susret sa Porošenkom radi razgovora o ukrajinskoj krizi, rekla je portparol Eštonove, Maja Kocijančić, prenela je agencija Itar Tass.

Na sastanku u Minsku, EU će predstavljati pored Eštonove i komesar za trgovinu Karel de Guht i komesar za energetiku Ginter Etinger.

Ukrajina tvrdi da je zarobila deset ruskih vojnika

Ukrajinska bezbednosna služba (UBS) objavila je da je njena vojska na ukrajinskom tlu u ponedeljak zarobila deset pripadnika ruske 98. vazdušnodesantne divizije, stacionirane negde u Centralnoj Rusiji.

Kako je saopšteno, zarobljavanje se dogodilo blizu sela Cerkalne, oko 50 km jugoistočno od Donjecka. "Istražitelji su otvorili istragu povodom nelegalnog prelaska granice od strane naoružanih ruskih građana", stoji u saopštenju UBS, a prenosi AFP.

Ukrajinski ministar odbrane Valerij Geletej je na svojoj fejsbuk stranici napisao kako su zarobljeni ruski vojnici zvanično na vežbama u raznim krajevima Rusije, a u stvari učestvuju u vojnoj agresiji protiv Ukrajine, o čemu njihove porodice ništa ne znaju.

Lavrov: Kijev da zaustavi ratne igre, mir samo kroz dijalog

Mir u Ukrajini može biti postignut nacionalnim dijalogom koji bi uključio sve regione, a uslove ne može da diktira "vlada pobednika", izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, poručivši Kijevu da "obustavi ratne igre".

"Ključno je da Kijev obustavi ratne igre i napusti iluziju da duboka kriza u Ukrajini može biti razrešena dobijanjem rata protiv sopstvenog naroda", rekao je Lavrov za "Dejli telegraf".

Lavrov je ocenio da je "nažalost, logika "dobitnik nosi sve" pokretač akcija Kijeva koje su rezultirale hiljadama žrtava među civilima, stotinama hiljada izbeglih i raseljenih, kao i skoro potpuno uništenom infrastrukturom u mnogim gradovima na istoku Ukrajine".

Govoreći dalje o humanitarnoj katastrofi, Lavrov je ponovio da je od velike važnosti da se obezbedi neodložna humanitarna pomoć za ljude na jugoistoku Ukrajine.

Prvi konvoj ruske pomoći bio je spreman 17. avgusta, ali se kasnilo pre svega zbog "taktike odugovlačenja" vlasti u Kijevu, naglasio je Lavrov, prenela je Raša tudej.

Lavrov je rekao da je od 1. aprila skoro 775.000 ukrajinskih građana prešlo na rusku teritoriju, a 190.000 Ukrajinaca podnelo zahtev za izbeglički status u Rusiji.

Prema njegovim rečima, humanitarna situacija u Donjecku i Lugansku je katastrofalna i dalje se pogoršava.

Više od 2.000 ljudi je poginulo, a 5.000 ranjeno, od kojih mnogo dece, naveo je Lavrov, prenela je agencija Itar-Tass.

Komentarišući sankcije Zapada i kontramere Rusije, Lavrov je rekao da Moskva ne želi eskalaciju, ali da je spremna da učini sve da zaštiti svoje legitimne interese, uključujući i one koje se odnose na nacionalnu bezbednost.

Lavrov smatra da su sankcije Zapada kontraproduktivne i da su u suprotnosti sa principima i normama međunarodnog prava.

"Apsolutno je neprihvatljivo razgovarati sa Rusijom, ili bilo kim drugim, jezikom ultimatuma i prinudnih mera", kazao je Lavrov, navodeći da je odgovor Rusije bio izbalansiran.

Lavrov je ponovo odbacio kao neosnovane spekulacije o ulasku ruskih snaga na ukrajinsku teritoriju, nazivajući to očiglednim "delom medijskog rata".

"Masovni mediji, nažalost, i dalje šire glasine, izvrnute informacije, pa čak i potpune laži", dodao je Lavrov.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...