Izvor: Deutsche Welle, 20.Maj.2022, 07:22
Ministri finansija G7 razgovaraju o Ukrajini
Svetska ekonomija je fragilna, inflacija visoka, a Ukrajini koju je napala Rusija hitno je potrebna finansijska pomoć. Ministri finansija sedam razvijenih industrijskih zemalja imaju mnogo posla na samitu kod Bona.
Ovde su bili persijski šah, britanska kraljica, Mihail Gorbačov, Bil Klinton, Nelson Mandela i japanski car Akihito. Luksuzni hotel na Petrovom brdu (Petersberg) visokom 340 metara ugostio je mnoge poznate ličnosti. Odavde se vidi Rajna koja teče u podnožju brda, >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << vide se obronci Ajfelskog gorja na zapadu ili obrisi metropole Kelna na severu.
Nemački ministar finansija i lider liberala (FDP) Kristijan Lindner je studirao u obližnjem Bonu, pa ne treba da čudi to što je izabrao ovo mesto za susret ministara finansija sedam industrijski razvijenih zemalja. Ali idilično mesto i stanje sveta nakon Ruske invazije na Ukrajinu ne idu jedno uz drugo. To će i biti glavna tema dvodnevnog samita.
Rat u Ukrajini menja dnevni red
Bilo je planirano da se razgovara o jačanju otpornosti nacionalnih ekonomija koje su i posle velike pomoći u vreme pandemije zbog prekida lanaca snabdevanja, ali ponajpre zbog inflacije poprilično načete. Međutim, samit G7 sada na prvo mesto dnevnog reda stavlja rusku invaziju.
Ova grupa zemalja (SAD, Kanada, Nemačka, Francuska, Italija, Japan i Velika Britanija) je prvi put sazvana sedamdesetih godina prošlog veka na inicijativu tadašnjeg saveznog kancelara Helmuta Šmita i francuskog predsednika Valerija Žiskara D’Estena. Razlog je bila velika naftna kriza.
Deo rituala: tzv. porodična fotografija ministara G7 i predsednika centralnih banaka
Trenutno opet energetske brige muče ovu grupu zemalja. Ruska agresija je ponukala Zapad da razmisli o embargu na rusku naftu, a te zemlje žele i da steknu nezavisnost od sibirskog gasa. Sve to je lakše reći nego uraditi, jer je zavisnost od tog energetskog narkotika naročito u Nemačkoj jako velika. Cene rastu, a to ne primećuju samo vozači na benzinskim pumpama, već praktično sva preduzeća. To dovodi do zabrinjavajućeg rasta inflacije. Britanci su juče javili da je ona devet odsto, Nemačka nije daleko od te brojke.
Kaznena carina na rusku naftu?
Ruska agresija osim toga zaoštrava glad u svetu. „Rusija je započela rat za žito, koji izaziva globalnu krizu životnih namirnica“, rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok u sredu (18.5.) u Njujorku. I to će biti tema na samitu, isto kao i veliki dugovi mnogih zemalja u razvoju.
Razvojna organizacija „One“ zahteva od G7 jasan plan za olakšice u otplaćivanju dugova. Samo u Africi preti državni bankrot u 23 zemlje. „Ako G7 u pogledu pandemijske, ekonomske i dužniče krize i gladi u svetu ne uradi ništa, onda mora da se postavi pitanje, zašto se uopšte sastaju“, kaže direktor nemačkog ogranka „One“ Štefan Ekso-Krajšer za novinsku agenciju dpa.
Raspravljaće se i o pitanju moguće zaplene imovine u inostranstvu koju poseduje Ruska centralna banka, kako bi se finansirala obnova Ukrajine. Lindner je u jednom intervjuu uoči samita rekao da mora da se vidi šta je pravno moguće. „Moramo poštovati vladavinu prava, čak i kada imamo posla sa ruskim oligarsima“, rekao je on.
Na pregovarački sto je stigla i nova ideja američke ministarke finansija Dženet Jelen, prema kojoj bi planirani embargo na rusku naftu mogao biti kombinovan sa „mehanizmom cena“, kako bi se uvele kaznene carine na rusku naftu. Ona tvrdi da bi taj mehanizam mogao da se uvede brže nego embargo koji je sporan unutar Evropske unije. Ruska nafta bi ostala na tržištu (uz to bi išlo popuštanje napetosti oko cena sirove nafte), ali bi kaznenim nametima dotok novca u Moskvu bio smanjen.
Još jedna nemačka milijarda za Ukrajinu
Samit je počeo relativno opušteno, na Petersbergu su se ministri okupili za tradicionalnu „porodičnu fotografiju“, a onda je usledio simpozijum sa ekonomskim stručnjacima.
Popodne su se razgovori konkretizovali. Da li će G7 moći da izađe u susret Ukrajini koja je za naredna tri meseca zatražila hitnu finansijsku pomoć od 15 milijardi dolara? Lindner je na početku samita rekao: „Radi se o tome da se obezbedi sposobnost delovanja ukrajinske države.“
Ukrajinski premijer Denis Šmigalj se uključio elektronski u samit, a uz njega je bio i njegov ministar finansija. Na Tviteru je on potom objavio da je razgovarano o praktičnim koracima da se pomogne njegovoj zemlji. „Ukrajina brani celi civilizovani svet. Pomoć naših partnera ubrzaće našu pobedu.“
Kijevu je potreban novac da bi isplatio dohodak prosvetnim radnicima i državnim činovnicima kao i da održe u životu državna preduzeća. Amerikanci su u prtljagu za Petersberg već poneli 7,5 milijardi dolara. Nemački domaćini su najpre bili uzdržani, jer je Lindner želeo da svoja obećanja ubaci u berlinska savetovanja o budžetu koja su u toku. Ipak je popodne objavio da će Nemačka Kijevu pružiti kratkoročnu pomoć od jedne milijarde evra. Lindner je takođe najavio da će i druge zemlje pomoći Ukrajini. Japan je najavio da će dati 600 miliona dolara.
Naveče su delegacije napustile Petersberg da bi se u Bonu upisale u Zlatnu knjigu grada. Potom je organizovana zajednička večera u istorijskoj Vili Hameršmit u Bonu. Ona je do 1994. bila sedište i rezidencija predsednika države, a od preseljenja vlade u Berlin koristi se kao drugo sedište. U petak se razgovori nastavljaju, završna izjava se očekuje oko podneva.
U protekle dve godine se mnogo čekićalo, bušilo, majstorisalo. Cena renoviranja Grandhotela iznosi – 40 miliona evra. On pripada nemačkoj državi koja ga koristi kao rezidenciju za državne goste. A hotelski pogon održava hotelski lanac Štajgenberger.
Neobično je da je država vlasnik, a da se o redovnom pogonu brine privatna firma. Ali to nije jedina stvar po kojoj se ovo mesto razlikuje od drugih. Položaj hotela, na vrhu jednog od sedam brda koji čine Zibengebirge – Sedmogorje, iznad Rajne i gradića Kenigsvintera. Za vedrih dana, sa Petersberga vidi zvonik kelnske katedrale udaljene 33 kilometra.
U panorami Rajne i Bona od danas će uživati političari i poznate ličnosti. Ministar spoljnih poslova Haiko Mas će svečanim govorom propratiti kraj dvogodišnje obnove hotela. Vlada se sigurno raduje da ovde može ponovo da ugosti i smesti zvanice na međunarodnim konferencijama i prilikom državnih poseta.
Oko 1900. hotel na Petersburgu izgledao je drukčije. Gradnja je počela 1888, završena je 1892. Hotel je prodat na licitaciji, jer je bio nerentabilan. Kupio ga je Ferdinand Milens, vlasnik fabrike koja je proizvodila čuvenu „Kolonjsku vodu“. Fabrikant je iz temelja renovirao hotel. Krajem maja 1914. hotel je ponovo otvoren, ali je zatvoren već iste jeseni – izbio je Prvi svetski rat.
Šest godina je hotel bio zatvoren, a potom je iz osnova preuređen i proširen. Hotel je pod nacistima postao međunarodna pozornica. Godine 1938. tu je stanovao britanski premijer Nevil Čemberlen za vreme pregovora s Adolfom Hitlerom, koji se smestio na drugu obalu Rajne u hotel Drezen.
I za vreme Drugog svetskog rata hotel je zatvoren. Savezničke okupacione vlasti su ga zaplenile i od njega napravile sedište za visoke komesare Amerikanaca, Britanaca i Francuza. Nakon pobede na izborima, prvi zapadnonemački kancelar došao je kod njih na Petersburg. Tu je potpisan Petersburški sporazum koji je tek osnovanoj zapadnonemačkoj državi omogućio više samostalnosti.
Susret Adenauera i predstavnika savezničkih okupacionih vlasti na Petersburgu nije ostala upamćena samo po važnom sporazumu već i po tome što je Adenauer prekršio protokol. Tri saveznička komesara su na prijemu stajala na tepihu, a nemačka delegacija je po protokolu trebalo da zastane ispred tepiha. Adenauer je samosvesno zakoračio na tepih ka domaćinima.
Visoki komesari odselili su se sa Petersburga 1952, a hotel je dve godine posle toga ponovo otvoren. Zapadnonemačka vlada, čije je sedište bio Bon, iznajmila je hotel za svoje državne goste. Prvi gost je bio regent Etiopije Hajle Selasije. Britanska kraljica Elizabeta II – na fotografiji sa tadašnjim nemačkim predsednikom Hajnrihom Libkeom – prenoćila je tu 1965.
Hotel je 1969. ponovo zatvoren zbog neisplativosti, ali je 1973. specijalno otvoren povodom posete prvog čoveka Sovjetskog Saveza, Leonida Brežnjeva. Nemačka Vlada je gostu iz Moskve poklonila mercedes. Njega je Brežnjev lično provozao po šumovitom Petersbergu i tom prilikom ga zakucao u jedno drvo. Ostao je nepovređen.
Na inicijativu nemačkog kancelara Šmita, nemačka država kupila je Petersberg 1979. Usledilo je sveobuhvatno renoviranje. Tek 1990. je opet otvoren. Iste godine, novi šef sovjetske države Mihail Gorbačov (drugi zdesna) kao prvi strani državnik posetio je ponovno ujedinjenu Nemačku. I on je bio smešten na Petersbergu, a društvo mu je pravio nemački ministar spoljnih poslova Hans-Ditrih Genšer.
Usledili su visoki gosti kao japanski car Akihito, južnoafrički premijer Nelson Mandela ili američki predsednik Bil Klinton (na fotografiji sa tadašnjim nemačkim kancelarom Helmutom Kolom, njegovom suprugom Hanelore, te sa Klintonovom suprugom Hilari. 1995. su se svetski šampion u trkama formule 1 Mihael Šumaher i njegova devojka Korina venčali na Petersbergu.
U više navrata se na Petersbergu raspravljalo o Balkanu. O situaciji u BiH tu su u septembru 1995. razgovarali Ričard Holbruk, Karl Bilt i Klaus Kinkel (s leva na desno na fotografiji) kada su dogovorena tzv. Bonska ovlašćenja. Tu je 1999. godine doneta odluka da se bombarduje SR Jugoslavija. Tu su se uoči odlaska za Beograd tokom bombardovanja sastali Viktor Černomirdin i Marti Ahtisari…
Međunarodne konferencije se redovno održavaju na Petersbergu. Tako je bilo i 2001 kada je sazvana konferencija o obnovi Avganistana, posle čega je usledilo još nekoliko takvih skupova. „Petersberški klimatski dijalog“ se 2010. samo prvi put održao na ovom mestu ali mu je ostalo ime.
Konferencija koja služi pripremi konferencije Ujedinjenih nacija o klimi se posle prvog skupa održava redovno u Berlinu, ali pod nazivom „Petersberški klimatski dijalog“. Taj naziv se ne sme pobrkati sa nazivom „Petersburški dijalog“. On je prvi put održan u ruskom Sankt Petersbergu i tako je odbio ime. Reč je o godišnjem diskusionom forumu Nemačke i Rusije.
Ove godine je spomenuti nemačko ruski forum „Petersburški dijalog“ održan upravio na Petersburgu. Nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas i njegov ruski kolega Sergej Lavrov nalaze se na terasi. Prilikom otvaranja nemački ministar spoljnih poslova će moći da uživa u istoj panorami.
Autor: Marko Miler
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.
.jpg)
