Izvor: Politika, 04.Jul.2014, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Metlok: Trebalo bi da Ukrajina bude neutralna
Kisindžer je u pravu kada kaže da demonizacija Putina nije strategija, već alibi za njeno odsustvo, kaže američki diplomata
Seme nepoverenja, koje je dovelo do današnje krize u Ukrajini, posejano je kada su, umesto poštovanja i velikodušnosti, Klintonova i potom Bušova administracija pokazale prezriv trijumfalizam prema Ruskoj Federaciji posle kraha sovjetskog sistema i hladnog rata. Tako uzroke aktuelne situacije u Ukrajini vidi iskusni američki diplomata, istoričar >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i lingvista Džek Metlok (85), koji je od 1987. do penzionisanja 1991. bio američki ambasador u Moskvi.
Kao neko ko je iz prve ruke posmatrao krah sovjetskog sistema, upozorio je da američka nacionalna bezbednost na duge staze zavisi od toga da li će se u razvoju odnositi kao prema partneru ili kao prema poraženom i poniženom neprijatelju.
Metlok, koji se divi Baraku Obami, ipak ostaje zabrinut zbog predsednikove politike, koja je i dalje kontraproduktivna, koja ignoriše ruski nacionalni ponos i uništava, umesto da proširuje strateške zajedničke interese poput onih u Siriji, Iranu i Severnoj Koreji.
„Kao da on zajedno sa svojim savetnicima živi u nekom alternativnom ideološkom i psihološkom univerzumu”, napisao je Metlok u nedavnom blogu.
Iako se na osnovu izraženog besa američkih političara stiče utisak da je rusko ponašanje neočekivano kao što je neopravdano, Metlok ističe da su znaci odavno tu. Ovo je ambasador Nikolas Berns jasno predočio Vašingtonu 2007. Prema depešama sa „Vikiliksa”, „proširenje NATO-a, posebno na Ukrajinu, ostaje emotivno i neuralgično pitanje za Rusiju i ove strateške brige uzrokuju jako protivljenje. U Ukrajini, to znači strah da bi ovo pitanje moglo da podeli zemlju, vodeći ka nasilju ili, kako neki tvrde, građanskom ratu koji bi primorao Rusiju da li odluči da li da interveniše”.
U telefonskom razgovoru sa farme u Tenesiju, gde danas živi sa suprugom, Metlok odgovara na pitanje koji bi savet ponudio Beloj kući.
„Prvo, sasvim se slažem sa Kisindžerom koji je rekao da demonizacija Putina nije strategija: to je alibi za njen nedostatak”, kaže za „Politiku” Metlok.
Mada nije Putinov poklonik, priznaje da je ponašanje ruskog lidera makar delimično bio odgovor na to što se američke agencije i zvaničnici dugo mešaju u unutrašnje odnose Ukrajine. Aludirajući na ponašanje Viktorije Nuland i drugih zvaničnika Stejt departmenta i CIA koji su se sretali sa opozicionim kandidatima, Metlok primećuje potpuno odsustvo bilo kakve delotvorne diplomatije ili efektnih međuljudskih odnosa: „Jednostavno se to ne radi kada morate da radite sa drugom stranom.”
U jednom od blogova osvrće se na aktivno učešće Amerikanaca u revoluciji u Kijevu, što ga podstiče da se zapita: „Kako bi izgledao pokret ’Okupiraj Volstrit’ da su ga predvodili stranci? Da li mislite da bi mu to pomoglo da prenese svoju poruku?”
„Uzimanje Krima nije bila otimačina. Većina ljudi želi da bude u Rusiji. Nije bilo prolivene krvi, ali mislim da bi moglo da se ispostavi kao greška za Rusiju, budući da će pritisak lokalnog stanovništva da ispuni očekivanja biti ogroman. Zašto je to Putin uradio? Da bi sprečio scenario nalik na noćnu moru: Ukrajina se priključuje NATO-u, Krim postaje američka vojna baza, Rusija je okružena. Ne mislim da bi se to ikada dogodilo, ali to je bio stvaran strah”, kaže on. „Propagandni rat neće nikome pomoći. Crvene linije, sankcije, zahtev da naši saveznici budu uz nas ili protiv nas pooštravaju situaciju. Mešanje EU, a posebno SAD ili Rusije, razrušiće to mesto. Te stvari mogu da reše samo Ukrajinci među sobom.”
Metlok se nada da će hladne glave ipak prevladati u Vašingtonu i da će SAD podstaći Ukrajinu da se obaveže na neutralnost. Ismeva to što neki kažu da bi „finlandizacija” prekršila pravo Ukrajine da se pridruži NATO-u.
„Ne postoji pravo da se pridružite vojnoj alijansi i opasno je da bilo ko šalje takve poruke. Umesto toga, trebalo bi da govorimo Kijevu da, kada neko živi blizu velike zemlje, treba da nauči da se ponaša tako da od tog suseda ne stvara neprijatelja”, kaže on i dodaje: „Ovo je životna istina.”
----------------------------------------------------------------
Ko je Džek Metlok
Džek Metlok
Od trenutka kada se kao student književnosti na Univerzitetu Djuk susreo sa romanima Dostojevskog, punim očaravajuće dubine i složenosti, Džek Metlok održava veze s Rusijom, kao diplomata, istoričar i lingvista. Pre tri godine odbranio je doktorat iz slavistike na Univerzitetu Kolumbija, konačno završivši tezu o Ljeskovu, ruskom piscu iz 19. veka, koju je zapostavio kada je ušao u Stejt department 1956.
Tokom diplomatske karijere duge 35 godina, Metlok se našao usred ključnih događaja istorije 20. veka. Kada je poslat u Moskvu 1962, za vreme kubanske krize, preveo je tajno pismo upućeno Beloj kući iz kancelarije Nikite Hruščova na 14 strana. Sledeću deceniju je proveo kao direktor sektora za odnose sa Sovjetima pri Stejt departmentu, sprovodeći Niksonovu politiku promovisanja detanta i smanjivanja opasnosti od konfrontacije supersila.
Kada je 1980. izabran Ronald Regan, Metlok se pridružio Savetu za nacionalnu bezbednost kao specijalni pomoćnik predsednika zadužen za stvaranje strategije za pregovore koji su imali za cilj obustavljanje trke u naoružanju. Blisko je sarađivao sa Reganom, podučavajući ga ruskoj istoriji i kulturi i pripremajući ga za seriju sastanaka na vrhu sa Gorbačevom, što je doprinelo ličnom razumevanju dvojice lidera i pripremilo pozornicu za veliko dostignuće u bilateralnom odnosima.
Pol Aron
objavljeno: 04.07.2014.
