Izvor: Politika, 21.Maj.2014, 12:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Medvedev: Ne garantujemo celovitost Ukrajine
Ruska vojska počela da se povlači, dok ruski premijer kaže da će Rusija ispuniti sve svoje obaveze oko isporuke gasa Evropi
Rusija nije obavezna da garantuje teritorijalni suverenitet Ukrajine, jer nikad nije preuzela takvu obavezu, rekao je juče u intervjuu američkoj televiziji Blumberg ruski premijer Dmitrij Medvedev. To je prvi put da je neki visoki ruski zvaničnik nešto tako rekao, uzimajući u obzir da su Rusija, SAD i Velika Britanija potpisnice Budimpeštanskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << memoranduma iz 1994. godine, kojim su se ove tri zemlje obavezale da budu garanti suvereniteta Ukrajine u zamenu za to što je Kijev odlučio da se odrekne nuklearnog oružja.
Medvedev je u intervjuu odbio i da garantuje da Rusija neće prisajediniti ukrajinske oblasti Donjeck i Lugansk.
„Naš glavni cilj je smirivanje situacija u Ukrajini, a ne garantovanje bilo kome bilo šta”, rekao je juče Medvedev, istakavši da je Moskva očekivala određene obaveze od onih koji su došli za pregovarački sto, uključujući garancije o nemešanju u unutrašnje stvari Ukrajine, garancije da krizom razorena zemlja neće biti uvučena u NATO, kao i uveravanja da ljudi na istoku Ukrajine neće izgubiti svoje pravo da koriste ruski jezik.
Prema Medvedevljevim rečima, glavne obaveze prema ukrajinskom narodu leže na vlastima (u Kijevu), i to, pre svega, da osiguraju red u zemlju i počnu nacionalni dijalog o pomirenju koji bi trebalo da dovede do novog ustava.
Medvedev nije pominjao ruske obaveze prema Budimpeštanskom memorandumu koji, inače, predstavlja diplomatski dokument a ne formalni međunarodni ugovor. Ipak, odredbe ovog dokumenta su još od početka ukrajinske krize korišćene kao argumenti u međusobnim optužbama Zapada i Rusije.
S jedne strane, SAD i Evropska unija su optuživale Moskvu da je prekršila memorandum jer je odustala od garantovanja suvereniteta Ukrajine time što je teritoriju ukrajinskog poluostrva Krim prisajedinila Rusiji. S druge strane, Rusija je optužila Vašington i Brisel da su, popustljivošću prema državnom prevratu u Kijevu i radeći protiv političke nezavisnosti i suvereniteta Ukrajine, prekršili obaveze iz memoranduma iz Budimpešte.
„Na koji način se u te garancije uklapaju više puta izrečene pretnje EU i SAD o primeni sankcija rukovodstvu Ukrajine u vreme nereda u Kijevu? Šta je to, ako ne ekonomska prinuda u odnosu na suverenu državu. Kako shvatiti, na primer, maltene stalno dežurstvo zapadnih emisara na Majdanu (kijevskom Trgu nezavisnosti)? Kako okvalifikovati saopštenja SAD i EU da zakonito izabranog šefa države više ne smatraju legitimnim partnerom, za razliku od novih funkcionera, postavljenih na trgu uz kršenje svih ustavnih procedura”, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije početkom ove godine u nameri da dokaže da su SAD i EU postupale protiv političke nezavisnosti i suvereniteta Ukrajine, koji je garantovan Budimpeštanskim memorandumom.
Kako god tumačili ovaj dokument, poznavaoci međunarodnog prava ističu da Budimpeštanski memorandum jeste obavezujući za potpisnike, ali ne postoji mehanizam kojim bi prisilio države potpisnice da ga se pridržavaju.
U međuvremenu, Rusija je juče povukla svoje vojne snage najmanje 10 kilometara od granice sa Ukrajinom, a bile su stacionirane nekoliko stotina metara od ukrajinske granice, izjavio je zvaničnik ukrajinske pogranične službe Sergej Astakov, a prenela je ruska agencija Itar-Tas. Prethodno je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu naredio jedinicama ruske vojske uključenim u vojne vežbe u regionima Rostov na Donu, Belgorod i Brjansk, koji su na granici sa Ukrajinom, da se vrate u kasarne.
Ipak, situacija u Ukrajini je i dalje neizvesna, budući da su proruski borci na obodima grada Slavjanska na istoku zemlje juče i dalje razmenjivali vatru sa snagama ukrajinske prelazne vlade.
Zamenik ruskog šefa diplomatije Grigorij Karasin je juče istakao da bez realizacije Ženevske izjave i „mape puta” švajcarskog predsedništva OEBS-a, kao i bez hitnog obustavljanja borbenih aktivnosti u jugoistočnim regionima Ukrajine, izbori zakazani za 25. maj samo mogu da prodube razlike u zemlji.
Nasuprot tome, nemačka kancelarka Angela Merkel je juče u telefonskom razgovoru pozvala ruskog predsednika Vladimira Putina da prizna i poštuje rezultat predsedničkih izbora u Ukrajini, najavljenih za 25. maj, ističući na značaj tih izbora za stabilizaciju situacije u Ukrajini.
Nije saopšteno kako je na to reagovao Putin, ali je Medvedev u intervju Blumbergu istakao da „polako ali sigurno idemo ka drugom hladnom ratu, koji nikom nije potreban”. On je rekao da Rusija razmatra plan mera da uzvrati na američke sankcije „u zavisnosti od toga kako se situacija bude razvijala”. Evropljanima je pak poručio da će Rusija ispuniti sve svoje obaveze oko isporuke gasa Evropi, ali da pouzdanost isporuke ruskog gasa zavisi od Ukrajine.
„Ukoliko je ukrajinsko tržište stabilno i ukoliko Ukrajinci ispuni sve svoje obaveze, Evropljani će dobiti sve ono što bi trebalo da dobiju. Ali mi (Rusija) ne možemo da zanemarimo činjenicu da postoji Ukrajina između EU i Rusije”, istakao je Medvedev i dodao da je „Severni tok” jedna od garancija da će sve biti u redu sa isporukom gasa za Evropljane. „Ukoliko budemo u mogućnosti da stavimo u rad i ’Južni tok’ za nekoliko godina, njegovim aktiviranjem neće nam više biti potreban tranzit gasa kroz Ukrajinu.”
Prema njegovim rečima, tako će Evropljani dobiti sigurnu isporuku u svakom trenutku, bez obzira na to „ko vlada u Kijevu”. Medvedev je naveo da je Moskva spremna i da razmotri cenu gasa sa Ukrajinom, ali da Kijev mora da plati znatan deo svog duga za ruski gas, „kako bi pokazala da su joj namere ozbiljne”.
------------------------------------------------------------------------------
Najmanje 10.000 raseljenih
Ženeva – Najmanje 10.000 ljudi raseljeno je iz svojih kuća od početka ukrajinske krize, a najpogođenija je zajednica krimskih Tatara, objavila je juče agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), prenosi Tanjug. Većina od 10.000 ljudi je interno raseljena, tako da su ostali u Ukrajini.
N. Radičević
objavljeno: 21.05.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
