Izvor: RTS, 19.Jun.2015, 07:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mali rečnik ukrajinske krize
Oko 60 istaknutih ličnosti iz globalnog sveta politike, diplomatije, ekonomije, nauke i vojske, pozvano je na Minhensku bezbednosnu konferenciju koja je prošlog utorka i srede zasedala u bečkoj palati "Lihtenštajn". Jedina tema bila je Ukrajina, a zbog izbora gostiju, moći institucija iza njih i bezbednosne relevantnosti same Minhenske konferencije, diskusije koje su se tom prilikom čule dobar su pokazatelj (negativnog) trenda aktuelnih zapadno-ruskih odnosa.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Stavovi zauzeti tom prilikom crtaju trasu ideološke konfrontacije kojom će se u neposrednoj budućnosti razvijati delatni argumenti nosilaca političke moći s obe strane.
Zbog toga izjave i diskusije s bečkog skupa zaslužuju da se, sažete u malom kriznom rečniku, nađu pred čitaocima. Metod korišćen u ovom tekstu zasniva se, po želji organizatora skupa, na principu javne teme – anonimni govornici.
Bezbednosna arhitektura: Prvi sprat se urušava
Baltik. Kako se ukrajinska kriza produžava, tako motivi baltičkih zemalja za sve oštrije tretiranje Rusije postaju sve sumnjiviji. Diskusija u bečkoj palati "Lihtenštajn" iznela je na svetlo uznemirujuću činjenicu da Baltik izgleda želi konačni obračun sa Rusima. Oseća da je kucnuo čas da se osveti za traume iz sovjetskih vremena. Koliko zbog toga uopšte ima smisla u najavljenim planovima SAD da pošalju teško naoružanje u te "nemirne zemlje" ("itchy countries"), kako se retorički upitao jedan učesnik diskusije.
Bezbednosna arhitektura. To je bez premca bila najčešće ponavljana fraza. Ona konotira ne toliko pojam, koliko predmet, tehničku konstrukciju koja je korak po korak izgrađivana od 1955. godine (povlačenje Rusa iz Austrije), preko sređenih odnosa Hladnog rata, do uspostavljanja prijateljskih odnosa NATO–Rusija (1994, Partnership for Peace) i dalje.
Ukrajinska kriza je u momentu srušila čitavu tu pažljivo građenu konstrukciju i gurnula svet u najopasniji period od Kubanske krize u Zalivu svinja 1962. godine.
Poslednjih 25 godina je bačeno u vodu: granice se ponovo menjaju silom, Evropa se remilitarizuje, nova nuklearna kriza je na vidiku i sve to tvrdi Zapad. Rusi sa svoje strane šire fokus i podsećaju na raspad Jugoslavije. Jedan učesnik sa arapskog prostora nije krio konsternaciju – dok u njegovom delu sveta ginu stotine i hiljade dnevno, insistirati na tome da je Ukrajina kamen temeljac svetske bezbednosne arhitekture čisti je "obscenitet".
Budimpeštanski memorandum. Dokument je potpisan u decembru 1994. između SAD, Rusije, Ukrajine i Velike Britanije, a ubrzo su mu se pridružili Francuska i Kina. On obeležava ulazak Ukrajine u NPT (međunarodni ugovor o neširenju atomskog oružja), a zauzvrat, pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN garantovalo je Ukrajini da će zajednički bdeti nad njenim teritorijalnim integritetom i suverenitetom.
Što on danas nije vredan ni koliko papir na kome je napisan, nije isključiva krivica Rusije. Jedan učesnik skupa u Beču ovako je sažeo preovlađujući osećaj ukrajinske političke javnosti: "Bili smo budale što smo Rusima vratili nuklearne glave."
Budućnost. Ona je, sasvim iznenađujuće, neizvesna. Iz nemačkog ugla, najrealnije je preplitanje tri paralelne akcije. Rusija će učiniti sve da Ukrajinu drži u stanju rata, ali će svejedno paziti da ostane ispod linije ozbiljne eskalacije.
Ukrajina će učiniti sve što može kako bi sprovela tražene reforme, ali će svejedno ostati ispod optimuma, a Zapad će učiniti sve što može protiv Rusije, ali neće ući u rat sa njom. Ukratko – niko neće ništa učiniti do kraja. Svi pate, ali će Ukrajina prva propasti.
Hladni rat. Od zastrašujuće perspektive na početku ukrajinske krize, Hladni rat je prošao kroz vrednosnu transformaciju i sada je na konferenciji u Beču sa strane Zapada zazivan kao dobrodošla solucija. Pre je samo izgledao opasno, dok to u stvari nije bio. Nisu ginuli ljudi, bilo je mirno.
Da, mi želimo novi hladni rat, zato što on donosi transparentnost i mir, rekao je jedan od istočnih Evropljana. Ruska strana ispravlja: mi smo već u hladnom ratu, ali malom, zato što je on samo evropski, jer ostatak sveta nije briga.
Mehanizam identifikacije po Frojdu
Identifikacija Evrope s Ukrajinom. "Ukrajina, to smo svi mi", čulo se sa zapadne strane u nebrojeno varijacija, a sudbinu unitarne Ukrajine Zapad je pretvorio u sudbinu Evrope. Tehnička obrazloženja su se kretala argumentacijom "bezbednosne arhitekture". Zbog toga je za Rusiju važno "da Ukrajina kao država ne uspe".
Logika zapadne strane je da ako se Ukrajina raspadne kao država, to kao konsekvencu ima podelu Evrope. U odgovorima ruske strane probijala se zbunjenost nad time da se Evropa vezala lancima za ukrajinsko drvo.
Imperija. Sve imperije su do sada propale, poslednja od svih Sovjetski Savez. Njegov raspad označio je kraj imperijalnog menadžmenta međunarodnih odnosa. Nezadovoljna time, Moskva sada vodi revizionističku i revanšističku politiku, ne bi li vratila točak vremena, objašnjava američka strana. I zato je Ukrajina ključna za evropsku bezbednosnu arhitekturu.
Integracija. Pojam upotrebljavan u vrlo kompleksnim varijantama, od integracije u vrednosne sisteme i civilizacije, do članstva u političko-ekonomskim i vojnim savezima.
Sa ruske strane stiže objašnjenje da nema integracije Ukrajine u Evropu, dok prvo Rusija ne bude integrisana u Evropu. Iza toga se krije kulturni tradicionalizam. Izgleda da je Zapad prilikom udvaranja Ukrajini napravio grešku – prvo je trebalo isprositi stariju sestru, pa tek onda mlađu.
Američkim diskutantima je bilo stalo da pokažu kako je Rusija bila ta koja je bacila u vetar poslednjih 25 godina integracije u zapadne sisteme. Argumentacija se odvijala po retoričkom nabrajanju šta se sve Rusiji "dalo" (u smislu dopustilo) od raspada Sovjetskog Saveza – modernizacija, partnerski odnosi, ulazak u organizacije svetskog ekonomskog poretka, stalno članstvo u Savetu bezbednosti.
Gledano tako, Rusija bi trebalo da bude zahvalna, a nije. Ruski govornici daju naravno drugačiju interpretaciju poslednjih 25 godina – Rusija je davala i činila ustupke.
Između ostalog, "poklonila" je Zapadu raspad Jugoslavije, pomogla logistički u misiji u Avganistanu, ignorisala katastrofu iračke intervencije i podvukla crtu tek posle libijske. Zapad bi dakle trebalo da bude zahvalan, a nije.
Kompromis. U dva dana ta je reč izgovorena jedan i po put. Prvi put direktno od jednog ruskog učesnika, a drugi put indirektno od jednog nemačkog parlamentarca u formi "da se Putinu mora ponuditi rešenje koje mu čuva obraz", što se deduktivno može protumačiti kao poziv na kompromis. Pouka: ostaviti svaku nadu u kompromis.
Ljudska prava. Predstavnik jedne nevladine organizacije upozorio je kako obe strane (Kijev i proruski pobunjenici) krše ljudska prava i ubijaju. "Posebno bi trebalo staviti Ukrajinu pod lupu, i Kijevu konačno postaviti neugodna pitanja." Tema nije dalje razrađivana.
NATO–Rusija. Temeljni ugovor (Founding Act) koji reguliše njihove odnose potpisan je u maju 1997. U nedelji kada su obe strane, za sada verbalno, ušle u novu trku u naoružanju, taj dokument zaslužuje pažljivo čitanje. Obe strane se obavezuju da neće slati nuklearno i konvencionalno teško naoružanje u zemlje centralne i istočne Evrope.
Amerika se upravo sprema da to uradi, opravdavajući se time da je Rusija to već uradila kad je uzela Krim. Dobar deo diskusija na skupu u Beču vrteo se oko nacionalno obojenih interpretacija tih činjenica.
Par puta su se čule diskusije u smislu "da li liberalna civilna društva još uopšte imaju kontrolu nad vojskom?" Jedan vrlo visoki general Severnoatlantske alijanse, čiji su predstavnici inače bili vrlo brojni na skupu u Beču, osetio se pozvan da umiri strahove izjavom: "Svaki dan osećam civilnu kontrolu na svojoj koži i ona dolazi u obliku političke strategije odozgo."
Zna li drugarica Moskva šta rade njeni mangupi?
Neuračunljivost Moskve. Nekoliko diskutanata, uglavnom iz Amerike i Ukrajine, opisalo je politiku Moskve kao destruktivnu i autodestruktivnu. Moskva ne sledi politički racio, već zadovoljava svoje tribalne motive.
U politici prema Ukrajini "nije reč o nacionalnim interesima Rusije, već o privatnim interesima ljudi oko Putina". Da vreme nije tako "očajno za istoričare" (jedan ruski diskutant) bilo bi lako dokazati da Rusija naprotiv prvi put u svojoj novijoj istoriji reaguje racionalno, promišljeno i sledi ciljeve koji više nisu megalomanski.
Odvraćanje. U Beču je taj termin korišćen tako da ujedinjava trolist deterrence (nuklearno zastrašivanje), containment (zaustavljanje), engagement (saradnja).
Ali, još od "lingvističkog obrta" Sosira i Vitgenštajna sredinom prošlog veka, zna se da reči znaju da budu neverovatno podle i da se u njima kriju kompleksne etimologije. Engleski "engagement" znači saradnju, obavezu, veridbu, iskorak u novo, ali i bitku, brze ratne operacije, neku vrstu malog "blitzkriega". "To engage" (angažovati) Rusiju, može značiti mnogo toga i nije nikad laž.
OEBS. Bio je praktično na izdisaju do izbijanja ukrajinske krize, sada je ponovo u igri i to u velikom stilu, kao frizirana mašina za trku. Jedina panevropska bezbednosna organizacija, tolerisana tamo gde NATO nije, OEBS sada računa na stabilan politički mandat i jaku autorizaciju sa nacionalnih nivoa. Njegova posmatračka misija u Ukrajini lako može postati jezgro buduće peace-keeping misije Ujedinjenih nacija, čulo sa više strana na bečkom skupu.
U dokumentu "Naučene lekcije iz Ukrajine", prigodno predstavljenom tom prilikom, nemački diplomata Volfgang Išinger spomenuo je pet tačaka za "frizirani" OEBS, pre svega njegove kapacitete preventivne diplomatije.
Neobično je da Išinger pri tome nije koristio međunarodnu reč "prevencija", već usko nemačku "Verhüttung", koja se u germanskim kulturama odomaćila kao termin za kontracepciju. "Kontraceptivna diplomatija" na ukrajinskom primeru ostavlja utisak kao da je svetska politika tu uhvaćena u nekom vrlo nepristojnom činu – htela bi dobar provod, ali bez posledica.
Hladni rat najbolja "kontracepcija", za detalje pitati Dačića
Poverenje (trust). Druga po učestalosti reč izgovorena na skupu u Beču. Kako vratiti izgubljeno poverenje na svim stranama? Samo jedna institucija se za to kvalifikuje, a to je OEBS. Tu je Srbija i njen ministar Dačić još šest meseci, posle predsedanje preuzimaju Nemci, nakon njih Austrijanci.
Još dve i po godine fer šansi da izbegnemo rat. "Znamo kako se to radi, jer smo to jednom već uradili", čulo se na konferenciji. Na pitanje "kako", odgovor je uz dobru kontracepciju.
Slobodni izbor. Teoretski, postoji više mogućnosti koji će bezbednosni režim jedna zemlja izabrati. Praktično, jedino se odluka u korist NATO alijanse računa kao pristojna. U Beču je oko toga izgovoreno mnogo patetike ("Evropa nije geografski pojam"), religije ("treba nam novi politički testament"), čak i gluposti ("Japan je bio više evropski nego istočna Evropa pod Rusima").
Zašto odmah razmišljati o pripadnosti "civilizaciji", zašto za početak ne pogledati male modele kao što su vojna neutralnost, Ohridski sporazum, kiparski slučaj, autonomija Južnog Tirola. Na ove ruske stavove nije bilo odgovora, zato je usledila ruska primedba o "očajnim vremenima za istoričare".
Ukrajina. Mora pod hitno da postane atraktivna za strane investitore! Jedan globalno poznati finansijer i dobročinitelj izjavio je kako je prijatno iznenađen "razmerama i tempom kojim se ukrajinska poslovna klima menja u dobrom smeru". Na taj način bi Ukrajina postala atraktivna i za Rusiju, i to "kao primer za ugled Moskvi".
Ukrajina je, međutim, i ovakva kakva je, dovoljno atraktivna za Rusiju. Pitanje se pre postavlja – zašto je tako atraktivna Zapadu? Više zapadnih diskutanata je čak bilo mišljenja da finansirati Ukrajinu ovog trenutka znači "sipati novac u šuplji kontejner".
Zamrznuti konflikt. Kijev bi trebalo da se raduje ako na Istoku dobije "zamrznuti konflikt" umesto trenutnog, "vrućeg" (ukrajinski diskutant). Zašto? Zato što je Ukrajina "bila dovoljno glupa" da veruje u Budimpeštanski memorandum, pa je stoga izgubila sposobnost kontraceptivne diplomatije i pala na lestvici bezbednosne arhitekture.
Zapad kao novi politički fenomen. To je tako kompleksna izjava, da zaslužuje posebnu analizu, najbolje uz pomoć antidepresiva.
