Izvor: KMnovine.com, 25.Feb.2015, 17:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Majdan je srušio ukrajinsku privredu
Državni prevrat u Ukrajni ostavlja ne samo političke, već i ekonomske posledice.
Međutim, ekonomske posledice Majdana su se pokazale, ako ne značajne kao političke, onda svakako mnogo više opipljive za džep svakog stanovnika brzo osiromašene Ukrajine.
U 2014-oj godini, Ukrajina je izgubila oko 7,5% BDP-a i inflacija je bila 25-30%. Sada ekonomisti govore, da Ukrajinci mogu očekivati dolar za 50 grivni, a >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << inflaciju na 40%, plus dvostruki pad životnog standarda. "Sve ide ka tome, da će uskoro Ukrajina imati hiperinflaciju i hiperdevalvaciju, kao što je to bilo tokom 90-ih godina, i moraće izvršiti novu monetarnu reformu, kako bi zamenila grivinu drugom monetarnom jedinicom", - ne isključuju ni ovu varijantu ekonomista, generalni direktor Ukrajinskog analitičkog centara Alekandar Ohrimenko.
Razlog za ovakvo stanje u privredi je upravo Majdan. Upravo na Majdanu su "tako marljivo zahtevali potpisivanje sporazum o pridruživanju sa EU sa nadom da će ovaj sporazum dovesti do neviđenog ekonomskog čuda". "Iako je u stvarnosti taj dogovor - ne više od uobičajenog međudržavnog sporazuma, koji jednostavno reguliše neke poslovne i trgovinske odnose, a sam po je sebi čudan, tim pre jer on nije u stanju da stvori ekonomski rast, bez realnog učinka privrede", - kaže Ohrimenko.
Novoformiranu vlast privreda nije preterano zanimala. A NBU (Nacionalna banka Ukrajine) po nalogu MMF-a je samo upropastla bankarski sistem i valutno tržište u zemlji.
Zašto se sa grivnom tako oštro radilo?
Grivna je devalvirala i za vreme Janukoviča, ali njena stopa od 2010. zaključno sa 2013. menjala se tokom godine ne više od 5%, u 2013. godini - samo 1,6% u proseku. Dok je u 2014. godini pad grivne prema dolaru bio 100%, u januaru 2015. ukrajinska valuta devalvirala je čak 1,5 puta.
Odvajajući prvu tranšu novca štićeniku SAD u Ukrajini, MMF je zahtevao da grivna devalvira 10%. Po njihovoj ideji to bi pomoglo da ukrajinski izvoz postane konkurentniji i da se smanji trgovinski devicit sa Rusijom. Ali stručnjaci MMF koji potiču iz zakona američke tržišne privrede, nisu obraćali pažnju na osobenosti ukrajinske. I Nacionalna banka Ukrajine, umesto da objasni zapadnim kolegama užasne posledice njihovih saveta, poslušno je ispuljavala njihove zahteve. Što je i dovelo, s jedne strane do nekontrolisane devalvacije grivne, a s druge strane do pada i izvoza i uvoza.
Pre Majdana Ukrajina je imala trgovinski suficit od 2 milijarde dolara, a tokom prošle godine zemlja je zabeležila rekordan deficit od - 13.3 milijarde dolara. Zbog pucanja trgovinskih veza sa Rusijom, izvoz je pao za 14,4%. Ukrajinske proizvode (iako su mnogo pojeftinili) u EU niko nije želeo. Uvoz u Ukrajinu je takođe naglo pao - za 27%, jer su inostrani proizvodi postali preskupi za Ukrajince. Pri čemu je, uvoz Ukrajine opao još više nego izvoz iz ove zemlje.
Beskrajne zabrane i ograničenja na deviznom tržištu blokirale su rad izvoznika i uvoznika, a sada u Ukrajini aktivno deluje crno valutno tržište gotovinskih i negotovinskih deviza, kaže Ohrimenko.
Tehnički – ovo je već bankrot
Nakon Majdana devizne rezerve zemlje su počele munjevito da presušuju. Tokom 2013. zlatne rezerve Ukrajine su takođe smanjene, ali samo za 4,2 milijarde dolara: sa 24.6 do 20.4 milijarde dolara na dan 31. decembra 2013. godine. Ali nova vlada je uspela da 2014. prokocka 12.9 milijardi odjednom: zalihe zlata smanjene su sa 20,4 na 7,5 milijardi dolara na dan 31. decembra 2014. godine. U stvari, Kijev je tokom prošle godine povukao i više - skoro 22 milijarde: 12.9 milijarde iz zlatnih rezervi (koje je akumilirala vlast pre Majdana), plus još 9 milijardi dolara, koje su obezbedili međunarodni zajmodavci 2014. godine.
Do početka februara 2015, u zaltnim rezervama Ukrajini je ostalo svega 6,4 milijarde dolara. Ovo je katastrofa, jer Ukrajina ove godine mora da vrati 11 milijardi dolara stranih kredita. Tehnički ovo je već bankrot.
Značajno je da je Kijev za vreme Janukoviča otplatio kredit MMF-a, a nije uzeo novi, kao sada Porošenko. U 2013. Ukrajina je samostalno (bez MMF-a i drugih poverilaca) otplatila rekordnih 12,3 milijardi dolara unutrašnjeg i spoljnjeg duga, uključujući 5,7 milijardi dolara MMF-u za prethodni program saradnje.
Privreda je pre Majdana radila: Janukovič je imao dovoljno priliva direktnih investicija i plasmana evroobveznica za otplatu rekordnih spoljnih obaveza. Od dolaska nacionalističke vlasti Ukrajina odjednom nije bila u stanju samostalno da isplati spoljne dugove. Sve što su Porošenko i Jacenjuk za proteklih godinu dana uradili je to da su ratovali i tražili još jedanu tranšu od međunarodnih kreditora, i zbog toga što novca nije imalo dovoljno (a nema ni sad) Ukrajina je stekla puno novih dugova, i sprema se da živi na kreditnoj igli MMF-a još četiri godine.
Najtragičnije je što je skoro 22 milijarde dolara u 2014. godini (ostavljenih od prethodne vlade u zlatnim rezervama, plus novi krediti) nisu potrošene za ekonomski oporavak, već za opstanak nacionalističke vlade. Novcem je pokrivena rupa u budžetu, nastala kao posledica građanskog rata u Donbasu, pokrivani su dugovi države i Naftogasa, a nekoliko milijardi dolara je otišlo praktično nigde - na beskorisnu podršku grivni (dolar vredi 27 grivni, a na crnom tržištu - još 20-30% skuplje).
Istovremeno Kijev i Narodna banka pristali su na sve što je predlagao MMF, zbog kredita, donoseći ekonomske odluke sa tragičnim posledicama: smanjili su socijlne rashode, povećali poreska opterećenje stanovništva. Uveden je porez na penzije, a da ne pominjemo povećanje tarifa za stambene usluge. Buduće povećanje tarifa za gas i grejanje biće neizdrživo za mnoge Ukrajince, a posebno za penzionere.
Osiromašenje stanovništva
Do Majdana prosečna plata u Ukrajini je bila oko 440 dolara, godinu dana kasnije ona je 150 dolara ili 130 evra, podvlači Aleksandar Ohrimenko. Plata jednog Ukrajinca je sada nekoliko puta manja u odnosu čak i na ne tako bogate ekonomije EU. U Bugarskoj je prosečna plata - 300 evra, a to najniži nivo u celoj EU. U Rumuniji su plate više - oko 370 evra.
Šta više trebamo reći, ako je prosečna plata u Ukrajini sada najniža među zemljama ZND. Čak je i u Tadžikistanu oko 180 dolara. "U ovom trenutku prosečna plata u Ukrajini izražena u dolarima je na nivou Nepala ili Senegala. Stoga, priče o tome da će Ukrajina postati članica EU, izgledaju malo fantastične, čak možemo reći da su te priče otvorena manilovšćina (neosnovano sanjarenje, pasivno samozadovoljni stav prema stvarnosti. Po imenu Manilov, karakteru iz Gogoljevih Mrtvih duša. Prim. prev.)" - kaže Aleksandar Ohrimenko.
Položaj običnih građana Ukrajine će se dodatno pogoršati. "Najverovatnije, tokom 2015. godine prosečna zarada će biti niža od 100 dolara, i za Ukrajince će najvažnije pitanje biti, ne izbor posle, već mogućnost pronalaženja bilo kakvog. A naći posao koji se plaća, biće sve teže i teže", - predviđa ukrajinski ekonomista.
Sami isprovocirali bankarsku krizu
Neprofesionalno rukovodstvo NBU, koje samo sluša MMF, na kraju je ubilo i bankarski sistem u zemlji. Od marta do decembra 2014. godine banke su izgubile 16,4% grivnih depozita (što je 38,2 milijardi grivni) i 35% svih deviznih depozita (7.3 milijardi dolara). Ohrimenko je rekao da bi bankarski sistem izgubio i mnogo više da su Ukrajinci mogli slobodno da podižu depozite iz banaka, jer banke sada jednostavno ne izdaju depozite. Toga pre Majdana, naravno, nije bilo.
Za kolaps bankarskog sektora Ukrajine jedinu "zaslugu" ima NBU, koja je delovala po nalogu MMF-a. Jer "ne mogu se konstantno zastrašivati Ukrajinaci porezima, zabranama, bezakonjem - i istovremeno se od njih očekivati da vole grivnu", kaže Ohrimenko.
U takvoj situaciji sasvim je logično što su krediti u grivnama, bez kojih ne može biti ekonomskog rasta, u Ukrajini opali za polovinu. Dakle, od 1. marta do 31. decembra, izdato je na ime kredita samo 40 milijardi grivni, naspram 79 milijardi grivni u 2013. u istom periodu. "Sada bankama nije do kredita. Glavna stvar je preživeti krizu, a očigledno je da je svi neće preživeti. Prejak udarac na bankarski sistem prouzrokovao je Majdan, i sada će biti potrebne godine i godine da bankarski sistem počene da funkcioniše normalno", - rekao je Ohrimenko. Sve se ovo moglo izbeći da je Kijev finansijski podržao bankarski sistem (kao što, na primer, to sada čini Rusija).
Investicije nisu dočekane
Nije tajna da su mnogi Ukrajinci radili u Rusiji. Do Majdana ukrajinski gastarbajteri godišnje su kući slali 12 milijardi dolara. To je bilo od velike pomoći za devizni sistem i privredu države. Međutim, nakon Majdana dotok deviza od radnika van Ukrajine pao je za 23%.
Nade na investicije iz EU i drugih zemalja, naravno, nisu opravdane. U 2014. priliv stranih direktnih investicija iznosio je svega 413 miliona dolara. "To je 10 puta manje nego što je bilo u 2013. godini, pre Majdana, kada su se strani investitori plašili da investiraju u Ukrajini, kako su tada govorili govornici sa Majdana", - ukazuje Ohrimenko. Saldo portfolio investicija postao je negativan, iako je pre godinu dana bio pozitivan.
Do Majdana dotok investicija je pomagao državi da isplati račune, ali svima je jasno, da su glavni investitori bili iz Rusije. Nada na to, da će posle Majdana poteći novac iz EU, u početku su bile varljive, a nakon izbijanja rata postale su jednostavno naivane.
Tekst: Olga Samofalova
Sa ruskog preveo
Srđan Đorđević, dipl. ekon.
saradnik Društva srpsko-slovenske solidarnosti KiM
«Grigorije Stepanovič Ščerbina»
Pripremile: KM Novine
Zaštićeno © 2014 - 2015 / KM Novine / Sva prava na autorski materijal zaštićena!
Preuzimanje i upotreba sadržaja dozvoljena jedino uz pravilno navođenje izvora / www.kmnovine.com
