Izvor: Politika, 27.Mar.2014, 12:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lukašenko za celovitu Ukrajinu ali bez Krima
Beloruski predsednik kaže da je slučaj Krimskog poluostrva opasan stoga što je time načinjen – presedan
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko dao je juče prilično protivrečnu izjavu u vezi sa događajima u Ukrajini, budući da je istakao da bi bivša sovjetska republika trebalo da ostane u celosti kakva je bila do sada, ali je Krim nazvao – ruskim.
„Cela situacija je neuobičajena”, istakao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je beloruski predsednik na konferenciji za štampu, dodavši da je ono što se desilo na Krimu u celini – protivrečno. „Slučaj Krima je opasan ne zato što je ovo poluostrvo u Crnom moru ušlo u sastav Rusije, već stoga što je time načinjen – presedan.”
Kako je preneo internet portal „Njuz.ru”, Belorusija i Kazahstan, najbliži ruski susedi i sa velikim brojem stanovnika kojima je maternji ruski jezik, o temi Krima izjašnjavaju se izuzetno oprezno. U telefonskom razgovoru sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom Lukašenko je istakao važnost prisajedinjenja Krima Rusiji.
„Možemo to da priznamo ili da ne priznamo, ali to je činjenica koju ništa neće promeniti”, rekao je beloruski predsednik i istakao da od njegove države niko do sada nije tražio nikakvu vrstu reakcije ili određivanja. Kako je istakao, saradnja njegove zemlje sa Ukrajinom nastaviće se dosadašnjim tempom.
Za ono što se desilo u Ukrajini, po Lukašenku, prevashodno treba kriviti tamošnje vlasti, ali je dodao i da mu se dosadašnji razvoj događaja nikako ne dopada. Po njemu, jedna od ključnih varnica za razvoj događaja koji je usledio bila je odluka privremenog saziva Vrhovne rade da ozakoni ukidanje ruskog kao drugog zvaničnog jezika. Mada je pomenuta odluka vrlo brzo povučena, izazvala je veliku uznemirenost među stanovništvom koje govori ruski i ojačalo njihov otpor evropskim integracijama Ukrajine.
Uprkos tome što zapadni mediji počinju da ističu da „Belorusija želi razvod od Rusije”, na čiju stranu gleda Lukašenko, potvrđuje i njegova odluka da u svetlu najavljenih vežbi NATO-a u Crnom moru prihvati smeštanje ruskih borbenih aviona na beloruskim aerodromima.
Lukašenko ističe da mu je cilj očuvanje bezbednosti njegove zemlje, a da bi Ukrajina više trebalo da se bavi unutrašnjim pitanjima i socijalnim problemima sopstvenog stanovništva nego traženjem političke pomoći od Zapada. On je dodao i da, ukoliko bi Zapad pokušao da vrši pritisak na Minsk, to bi imalo i te kako visoku cenu.
I dok Lukašenko vrlo otvoreno govori o tome kojoj bi se strani priklonio u slučaju pogoršanja situacije u Evropi, vlasti Kazahstana na slučaj Krima gledaju – „sa razumevanjem”. Kako navode u Astani, njihova saradnja sa SAD na polju bezbednosti zasad daje dobre rezultate, ali to ne znači i da su dve zemlje saveznici u toj meri da bi mogle da se nađu na istim stranama kada je u pitanju rusko preuzimanje Krima.
Kazahstan je najveća država na svetu bez izlaza na more i deveta po veličini u svetu. Osim toga, sa tamošnjeg kosmodroma u Bajkonuru u svemir su do sada upućene mnoge letilice, kako ruske tako i američke.
Opreznost sa kojom se u Astani prilazi ukrajinskom problemu razumljiva je iz mnogo razloga. Ne samo zbog broja Rusa koji žive u Kazahstanu (oko 4,5 miliona) već i zbog toga što je Astana veliki trgovinski partner Moskve i član Carinske unije, koju sačinjavaju Rusija, Belorusija i Kazahstan, a koja je otvorena i za druge bivše sovjetske države.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 27.03.2014.
