Izvor: Vostok.rs, 20.Mar.2014, 11:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lekcije Krima
20.03.2014. -
Referendum na Krimu je uspeo. 95% izašlih na glasanje dalo je glas za pridruživanje Krima Rusiji. Da li sam začuđen? Ni malo. Tačno pre nedelju dana vratio sam se iz Simferopolja i znam kakva atmosfera vlada na ulicama grada i šta očekuju stanovnici poluostrva.
Istina, reprezentativni odabir među prolaznicima nisam pravio, ali takvih koji bi govorili da neće da učestvuju u referendumu sreo sam malo. Većina je želela pridruživanje Rusiji. A bilo bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << dobro da shvatimo zašto.
Kao prvo, za vreme nezavisnosti Ukrajina nije učinila skoro ništa da njeni stanovnici počnu da žive bolje. To se tiče i stanovnika Krima. Dovoljno je reći da Ukrajina do danas nije dostigla nivo blagostanja koji je imala u doba SSSR. Uz ot treba dodati gigantske razmere korupcije sa kojom su se obični ljudi suočavali na svakom koraku, i isto tako gigantsku uobraženost svojstvenu vlastima svih ešalona. Ljudima je to dosadilo. Uz ot, Krimu je Kijev postepeno i bez konsultacije sa vlastima poluostrva oduzimao svaki privid samostalnosti. Čak reč autonomija je počela da zvuči kao neslana šala.
Prema rečima jednog od poslanika krimskog parlamenta, na svaki teorijski autonomni resor Krima u okviru državnog sistema dolazio je jedan ili dva centralna koji su kontrolisali i faktički rukovodili odlukama organa samouprave Krima. Ukrajinska vlada je mislila da Krim to neće primetiti?
Stanovnici poluostrva su imali osnove za spas. Da uzmemo bar nacrt zakona o jezicima nacionalnih manjina. U poljskim medijima nema ni pomena o diskusijama povodom tog dokumenta u ukrajinskom parlamentu, a šteta. Argumenti koji su se čuli za vreme razmatranja zasnivali su se na mrži i očigledno izraženoj rusofobiji. To je sasvim moglo da povredi osećanja ljudi.
I još nešto. Poljski mediji ismevaju strahove Rusa pred ukrajinskim nacionalistima i uveravaju da je to ruska propaganda. Ali to nije propaganda. Na Kreščatiku i Majdanu i sada, kada je sve više ili manje mirno, i dalje stoje šatori sa zastavama, plakatima i simboliom Ukrajinske ustaničke armije. To nisu marginalci. To je realna snaga. U vladi su bar tri odgovorna lica vezana za partiju Svoboda koja duguje svojupojavu krajnjem nacionalizmu. Nije valjda da nema povoda za zabrinutost?
Rusi na Krimu imaju pravo da se raduju rezultatima referenduma. ali treba imati u vidu da oni koji su se izjasnili protiv ili bojkotovali referendum, takođe su imali na to pravo. Vrednost referenduma u mnogome će se određivati time kako volasti i stnaovnici Krima budu sebe postavili prema onima koji su izgubili. Najbolji način da se ubede da su pogrešili je da im stvore takve uslove života i mogućnost da izražavaju svoje mišljenje koje nisu imali tokom poslednjih godina.
Porivanje licemerja koje je zahvatilo veći deo poljskim medija povodom krimskog referenduma veoma nervira. Sa jedne strane, novinari podvlače da krimski Tatari tobože bojkotuju referendum. Sa druge čude se visokom nivou odaziva i procentom udelu onih koji su se izjasnili u korist Rusije. A šta je trebalo očekivati ako Rusi čine većinu stanovništva Krima? Sa jedne strane mediji pretpostavljaju da su rezultati referenduma neverodostojni, a sa druge žale se na odsustvo međunarodnih posmatrača koji nisu poželeli da odu na referendum. Jer to što su tamo prisutni međunarodni posmatrači koje je pozvala Rusija za naše novinare nema značaja.
Nervira i jednostranost intelektualnog diskursa oko sitaucije na Krimu i Ukrajini u celini. U poljskim medijima vlada neprikrivena vojna retorika i čuju se mišljenja eksperata čija je kompetentnost u datom slučaju bliska nuli. Glasovi onih koji pokušavaju objektivno da ocene situaciju i da govore o pravu Rusije da brani sopstvene interese ignorišu se ili se proglašavaju glasovima agenata Kremlja. Niko ne želi da shvati da je objektivni pogled na sitauciju pogled sa raznih strana.
A to Poljskoj nedostaje.
Mačej Višnjovski,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
