Izvor: Politika, 16.Mar.2014, 22:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krim pristupa Rusiji
Masovna podrška otcepljenju od Ukrajine. – Referendum u skladu sa međunarodnim standardima, ocenio šef stranih posmatrača
Simferopolj – Prema prvim rezultatima ankete Republičkog instituta za politička i društvena istraživanja sprovedene na 200 glasačkih mesta na Krimu, 93 odsto građana od ukupno više od 80 odsto izašlih na jučerašnji referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji, saopšteno je neposredno po zatvaranju birališta.
Prema >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itar - tass.
Vicepremijer Krima Rustam Temirgalijev rekao je da rezultati ankete predstavljaju pobedu naroda krima. „Devedeset tri procenta glasalo je za pripajanje Rusiji, a sedam za Ukrajinu. To je pobeda. Ura!”, rekao je Temirgalijev.
Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača, viši od 80 odsto, a na referendumu građani su odgovarali na dva pitanja - „Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?” i „Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?”.
U Simferopolju je odmah po zatvaranju birališta počelo okupljanje građana sa ruskim zastavama na glavnom trgu, a prema poslednjim informacijama tamo je prisutno oko 15.000 građana koji proslavljaju referendumski rezultat.
Referendum za pripajanje Krima Rusiji protekao je inače uz oštro negodovanje Kijeva i napetu diplomatsku aktivnost Zapada, dok su ministarstva odbrane Rusije i Ukrajine postigla su dogovor o primirju koje bi trebalo da važi na Krimu do 21. marta.
Dok su zapadni lideri unapred najavili da neće priznati referendumski ishod, uz objašnjenje da je reč o nelegalnom aktu secesije, Kremlj izrazio spremnost da poštuje volju građana Krima. Bela kuća zapretila je Rusiji sankcijama, povodom održavanja referenduma na Krimu. Zvanični Brisel proglasio je referendum „nelegitimnim i nezakonitim” i najavio da će danas doneti odluku o uvođenju sankcija Moskvi.
Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referenduma Mihail Mališev izjavio je da „od vremena Sovjetskog Saveza” nije zabeležen tako visok odziv, prenele su agencije.
„Krimski Tatari dolaze porodično iz različitih četvrti i učestvuju u glasanju”, rekla je krimskoj agenciji predstavnica za štampu bahčisarajske gradske vlasti Julija Bekirova.
U međuvremenu , nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predložila mu da bi u Ukrajinu trebalo poslati više posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), što je Putin pozdravio, saopštio je portparol Merkelove.
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk zatražio je da posmatrači OEBS-a budu hitno poslati na jug i istok Ukrajine, „uključujući i Krim”.
On je najavio da će vlasti Ukrajine pronaći i izvesti pred lice pravde sve one koji u autonomnoj oblasti Krim promovišu separatizam „uz pomoć ruskih vojnih jedinica”.
Šef ruske diplomatije Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri složili su se juče da treba tražiti rešenje za krizu u Ukrajini insistiranjem na ustavnim reformama, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju nije precizirano o kakvim reformama je reč, osim što je navedeno da bi one trebalo da budu „u generalno prihvatljivoj formi i da uzmu u obzir interese svih regiona u Ukrajini”.
Kasnije juče posle podne, Vašington je zaoštrio stav: Džon Keri je zatražio od Sergeja Lavrova da Moskva povuče svoje snage sa teritorije Ukrajine i dopusti joj da sprovede reforme.
Zvaničnici Ministarstava odbrane Ukrajine i Rusije dogovorili su se da će na Krimu do 21. marta na snazi biti primirje. Vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Igor Tenjuh rekao je na marginama sednice ukrajinske vlade rekao da su taj dogovor postigli komandant ukrajinske Ratne mornarice Sergej Gajduk i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
Referendumska groznica prenela se u Odesu, i na istok Ukrajine, gde se u Harkovu okupilo oko 3.000 demonstranata sa zahtevom za održavanje referenduma za federalizaciju Ukrajine, odnosno njenog jugoistočnog dela.
Zahtev je pročitao koordinator „Građanskog foruma Harkova” Jurij Apuhtin, koji je rekao da se aktivisti ne slažu sa, kako je naveo, pučističkom vlašću Ukrajine i da je smatraju nelegitimnom, zbog čega traže od vlasti u Harkovu da održe referendum o federalizaciji Ukrajine. „Naš grad je bio i ostaće ruski, makar i u sastavu Ukrajine. Spremni smo da živimo u jedinstvenoj državi ali pod našim uslovima”, rekao je on. Na listićima za referendum će stajati samo jedno pitanje: Da li se slažete da Ukrajina postane federativna država?”, dodao je Apuhtin.
Konačni rezultati referenduma biće saopšteni u ponedeljak.
Referendum je pratilo više od 800 novinara, kao i više od 180 posmatrača iz 23 zemlje.
--------------------------------------------------------------
Aksjonov: Krim će u ponedeljak tražiti priključenje Rusiji
Premijer Krima Sergej Aksjonov rekao je da će vlada u ponedeljaki zvanično zatražiti pripajanje Rusiji, nakon današnjeg referenduma na kojem se 93 odsto izašlih izjasnilo za prisajedinjenje Krima Rusiji.
„Vrhovni Sovjet Krima će zvanično tražiti pripajanje Ruskoj Federaciji na sastanku 17. marta”, objavio je Aksjonov na svom Tviter nalogu, preneo je AFP.
On je ranije rekao da će današnji referendum o pridruživanju Rusiji ući u istoriju.
„Danas smo doneli veoma važnu odluku koja će ući u istoriju”, objavio je Aksjonov na Tviteru.
Prema rezultatima ankete sprovedene na 200 glasačkih mesta na Krimu, 93 odsto izašlih na današnji referendum izjasnilo se za prisajedinjenje Krima Rusiji, saopšteno je neposredno po zatvaranju birališta.
Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itar - tas.
Premijer Krima Sergej Aksionov izjavio je pozdravljajući građane koji su u centru Simferopolja slavili odluku na referendumu o pripajanju Krima Rusiji: „Vraćamo se kući!”.
„Krim ide u Rusiju!”, poručio je on na Lenjinovom trgu okupljenoj masi koja je zatim uz izvođenje hora zapevala himnu Rusije.
Više od 95 odsto birača podržalo je na referendumu pripajanje Krima Rusiji, prvi su zvanični preliminarni rezultati.
----------------------------------------------
Predsednik Krimskog parlamenta čeka brz odgovor Rusije
Predsednik Krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov rekao je da će Moskva najverovatnije brzo odgovoriti na današnji referendum Krima o pripajanju Rusiji.
„Mislim da će Rusija brzo odgovoriti, jer vidite šta se dešava sa narodom, to je značajan događaj, ne radi se samo o krimskom događaju, u pitanju je Rusija i događaj od globalnog značaja”, rekao je Konstantinov za rusku televiziju „Rosija 24 vesti”, preneo je Rojters.
Premijer Krima Sergej Aksjonov je rekao hiljadama okupljenih na Trgu Lenjina u regionalnoj prestonici Simferopolju da taj region sada „ide kući”, nakon referenduma o priključenju Rusiji.
Okupljeni su pevali rusku himnu nakon što su preliminarni rezultati, na osnovu 50 odsto obrađenih glasova na referendumu na Krimu, pokazali da je čak 95,5 odsto građana glasalo za prisajedinjenje Rusiji, saopštio je predsednik komisije Vrhovnog saveta Krima Mihail Mališev.
Prema njegovim rečima, 3,5 odsto je glasalo protiv, dok je preostalih jedan odsto glasova nevažeće, prenela je agencija Itar- tas s.
Mališev je naglasio da u računicu nisu ušli glasovi iz Sevastopolja, a prema ranijim saopštenjima, referendum je propraćen visokom izlaznošću koja je premašila 81 odsto.
----------------------------------------------
Šulc: Referendum na Krimu nelegalan
Predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc, saopštio je da je referendum na Krimu nelegalan i poručio da EP podržava integritet ukrajinske teritorije.
„Žao mi je što je ovaj nezakonit referendum iskomplikovao buduće napore da se izađe iz krize. Rezultat referenduma nije validan ni po ukrajinskim ni po međunarodnim zakonima”, rekao je Šulc, prema saopštenju iz Brisela.
„Evropski parlament u potpunosti podržava teritorijalni integritet Ukrajine. Ujedinjena Ukrajina mora slobodno da odlučuje o svojoj sudbini”, dodaje se u saopštenju.
„Želeo bih da ponovim da osuđujem upad ruske vojske na Krim. To je bilo kršenje međunarodnog prava i kršenje suvereniteta Ukrajine”, ocenio je Šulc.
„Argument da su vojne akcije potrebne kako bi se zaštitile etničke manjine, često su upotrebljavane u prošlosti, uz katastrofalne posledice”, zaključio je Šulc.
Šulc je, u diskusiji o referendumu na Krimu, kritikovao i pojedine države EU što su još uzdržane umesto da kao reakciju usvoje oštre sankcije protiv Rusije.
Šulc je glavni kandidat evropskih socijaldemokrata na predstojećim izborima za Evropski parlament.
Tanjug
objavljeno: 16.03.2014.
