Izvor: Deutsche Welle, 15.Sep.2014, 12:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Korak unazad za Brisel i Kijev
Pobeda na poene za Rusiju: nevoljeni sporazum o pridruživanju između Evropske unije i Ukrajine stupa na snagu tek krajem 2015. Time je uzdrmana evropska perspektiva Ukrajine.
Kakav preokret! Evropska unija tek što je ponovo pooštrila sankcije protiv Rusije kako bi Moskvu primorala da ustupi u sukobu u istočnoj Ukrajini, a ubrzo potom Brisel i Kijev odlažu planirano sprovođenje Sporazuma o slobodnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << trgovini, koji predstavlja osnovu za evrointegracije Ukrajine. Želja je bila da se dobije na vremenu kako bi se u obzir uzele ruske primedbe.
Odluka je doneta u Briselu, posle sastanka evropskog komesara za trgovinu Karela De Guhta i nadležnih ministara iz Kijeva i Moskve. Razgovor je bio kratak, ali je rezultat značajan: Brisel i Kijev odlažu punu implementaciju Sporazuma do kraja 2015. Time bi trebalo da se izbegne carinski rat sa Rusijom. Postoji nada da se tako može naći mirno rešenje u istočnoj Ukrajini.
Putin ima više od 2.000 zamerki na sporazum Ukrajine i EU
Moskva ne želi evropsku Ukrajinu
Ali 15 meseci je veoma dug period. Moskva je iznela više od 2.000 primedbi na Sporazum o pridruživanju. Dok se sve to ne raščisti, konflikt u istočnoj Ukrajini može se zamrznuti. Za Kijev bi to bila izgubljena teritorija. Separatisti, uz rusku podršku, žele da se otcepe i uglavnom koristite trenutni prekid vatre da konsoliduju svoje pozicije.
Kremlj je od početka torpedirao evropske integracije Ukrajine: tu zemlju on ne vidi kao suverenu državu, već kao rusku sferu uticaja. Sa Evroazijskom unijom, a posebno Carinskom unijom sa bivšim sovjetskim republikama, Moskva je odavno predstavila kontra-koncept Evropskoj uniji. A u njega se ne uklapa evropski orijentisana Ukrajina.
Dakle, zašto bi Rusija trebalo da ima ozbiljan interes za razgovor sa Kijevom i Briselom? Evropska unija i Ukrajina pregovaraju već godinama. Kremlj je tokom tog perioda samo blokirao: prvo su to bile samo političke pretnje, zatim ekonomske sankcije, a nedavno je Moskva čak i vojno krenula protiv Ukrajine.
Ako bi se u obzir uzeli svi ruski prigovori protiv pridruživanja EU, od ugovora verovatno ne bi mnogo ostalo. Prilagođavanje Ukrajine evropskim standardima trebalo je da bude podsticaj za ekonomske reforme koje su zemlji hitno potrebne. Međutim, taj podsticaj se gubi ako se sporazum odlaže.
Da li će se demonstranti sa Majdana sada okrenuti i protiv EU?
Veliko razočaranje za Ukrajince
Stotine hiljada Ukrajinica je prošle zime izašlo na ulice – za evropsku perspektivu zemlje. Time su takođe podržali planirani sporazum o pridruživanju. To što su pod pritiskom Rusije, Brisel i Kijev sada odložili suštinski deo tog Sporazuma, sigurno je razočaralo mnoge Ukrajince. Uznemirenost ratom na istoku mogla bi da izazove novi talas protesta u Ukrajini, koji ne bi bio usmeren samo protiv Rusije, već verovatno i protiv Evrope.
U utorak (16.9.) Evropski parlament i ukrajinski parlament žele da ratifikuju Sporazum o pridruživanju. Ali bitni delovi ugovora su zamrznuti. Evropska unija je poklekla pod pritiskom Moskve. Očigledno da evropske Ukrajine može biti samo uz saglasnost Rusije.
