Izvor: B92, 07.Nov.2014, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko Rusi pate zbog sankcija?
Zaoštravanje odnosa sa Zapadom i oružani sukob u susednoj Ukrajini Rusija plaća većom inflacijom, padom BDP-a i zaustavljanjem privrednog rasta.
Zbog aktuelne situacije u Ukrajini, zategnutost u odnosima između Rusije i Zapada u ovom trenutku je najveća još od pada Berlinskog zida.
Centar crne i obojene metalurgije, izvor dragocenih metala i ruda, prestonica mašinske industrije i sofisticiranih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << optičkih sistema, Uralski region je i mesto koje je vrlo osetljivo na postojeće I buduće sankcije za industriju – ovo je, naime, i centar vojne industrije.
“Za sada ne možemo da kažemo da ima direktnog uticaja sankcija. Ali jesmo izgubili tržište I saradnju jer su naše kompanije tesno sarađivale sa Ukrajinom. Kriza u Ukrajini nanela je privremenu štetu. Ali već se nalaze drugi partneri. Privreda je osetiljiva I na kurs rublje I dolara I spoljnopolitčke promene”, rekao je gubernator sverdlovske oblasti Jevgenij Kujivašev.
Sankcije još nisu direktno osetili, tvrde u Uralskoj optičko-mehaničkog fabrici” čija se paleta proizvoda kreće od inkubatora preko saobraćajne signalizacije do sisteme za navođenje raketa i nišana.
Ako se nađu na spisku sankcionisanih, oni imaju sigurnog kupca – državu koja je rešila da uloži do 2020. godine 620 milijardi dolara u modernizaciju vojske. Država, tačnije državna firma, je kupac i u Uralskim lokomotivama.
“Ugovor je na 1200 sekcija tj 240 vozova sa 5 vagona. sledeće godine treba da isporučimo 30 vozova”, rekao je direktor proizvodnje lokomotiva i šasija Uralske Lokomotive Oleg Spaj.
Vozovi međutim nisu sasvim ruski kao ni firma – 50 odsto je u vlasništvu Simensa.
Lastočke su se proslavile na Olimpijskim igrama i u Sočiju, međutim sve one napravljene su u u Nemačkoj. Prva ruska lastočak sa proizvodne trake izašla je maja ove godine. Međutim i dalje više od 30 odsto delova se proizvodi u inostranstvu.
Uvoz delova postao je komplikovaniji i sa padom rublje skuplji. Potpuna lokalizacija proizvodnje je nemoguća, kažu u kompaniji.
Problem velikog udela stranih komponenti postoji u svim industrijskim granama. Prema podacima ministarstva trgovine, 90 odsto elektronike u ruskom oružju je uvozno. 60 -80 odsto stranih komponenti je u teškoj industriji, 80 -90 odsto u elektronskoj, slična je situacija u farmaciji, proizvodnji medicinske opreme.
“Program zamene inostranih delova na domaće je federalni i jednistveni u celoj zemlji razrađen na nivou vlade. Nismo mi sami po sebi. Mi ispunajvamo naš regionalni deo. Napreduje nam program u prehrambenoj industriji”, rekao je gubernator Kujivašev.
Važnost zamene stranih delova za domaće Vladimir Putin kao premijer isticao je još 2009. godine. Sada je, s promenom političkih i ekonomskih uslova i padom cene nafte to postalo ruski ekonomski prioritet broj jedan. Kako su sankcije ruskim kompanijama onemogućile dugoročne kredite kod stranih banaka, za investicije će se mnogi obratiti državi.
