Izvor: Vostok.rs, 21.Nov.2016, 18:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kijev slavi tri godine od raspada zemlje i ``demokratskih`` integracija
Pre tri godine stanovnici Kijeva su izašli na ulice u znak protesta protiv vlade. Potom su izbili sukobi koji su doveli do nereda i više od stotinu mrtvih. Tadašnja vlast i predsednik Janukovič su zbačeni.
Tri godine kasnije, Ukrajina je siromašna zemlja prepuna korupcije i daleko od svojih evropskih snova.
Događaji u Kijevu su nazvani "revolucijom dostojanstva" od strane onih koji su preuzeli vlast na poleđini desničarskih radikala i obećanjima o integraciji Ukrajine u EU. Ove godine 21. novembar je označen kao nacionalni praznik, iako njegovo ime, "Dostojanstvo i Dan slobode", čini se da je daleko od stvarnog uticaja državnog udara na Ukrajinu.
Korupcija i dalje cveta
Jedan od najvećih motiva za Ukrajince da ustanu protiv vlade smatrala se korupcija. Tadašnji predsednik Viktor Janukovič je viđen kao pohlepni proneveritelj, koji koristi svoj položaj da bi sakupio ogromno bogatstvo za njegovu porodicu i saveznike - često oduzimajući imovinu svojih političkih i poslovnih rivala.
Nove vlasti su obećale da će se uporno boriti protiv endemske korupcije, i dok su neke reforme urađene, čak i najbliži saveznici Kijeva kao što su potpredsednik SAD Džozef Bajden, rekao rekao je da se ne čini dovoljno. Najnoviji izveštaj o korupciji "Transparensi Internešenel" stavio je Ukrajinu kao jednu od najgorih zemalja u svim oblastima. Takođe, prema mišljenju 86 odsto Ukrajinaca, njihova vlada 'loše' ili 'veoma loše' se bori protiv korupcije.
Slika ukrajinskih zvaničnika je dobila još jedan težak udarac krajem prošlog meseca, nakon što su bili prisiljeni od strane EU da stave svoju imovinu u javnu bazu podataka. U zemlji u kojoj su prosečna mesečna primanja oko 200 $, poslanici, sudije, tužioci i drugi zaposleni u državnim institucijama po objavljenom izveštaju imaju brojne stanove, luksuzne automobile, antikvitete , skupocene satove i drugu vrednu robu.
Među javnosti je izazvan bes jer su čak i ljudi skromnog imovinskog stanja, koji su došli na vlast za vreme "Majdana" bili prvim redovima, uspeli da postanu veoma bogati, dok se njihovi sugrađani bore sa rastućim tarifama i porezima koji su nametnuti da bi se obezbedili krediti od Međunarodnog monetarnog fonda.
Promo dokumentarnog filma Olivera Stouna o Ukrajini
Analitičari su brzo sarkastično istakli da ukrajinski zvaničnici, uključujući šefa nacionalne banke, više vole da zadrže svoje bogatstvo u vrećama punim dolara i evra u sefu u svojim domovima, nego da ga povere ukrajinskom finansijskom sistemu.
Predsednik Petro Porošenko se popeo na listi rejtinga najbogatijih ljudi u Ukrajini tokom njegovog predsedničkog mandata. Lista iz oktobra koju je objavio poslovni časopis "Novo vreme" stavlja ga na četvrto mesto - mada je to i u velikoj meri zbog toga što su sredstva drugih bogatih Ukrajinaca propala zajedno sa ekonomijom zemlje.
Kucajući na vrata EU
Ustanak u Kijevu je navodno izazvan odlukom Janukoviča da odloži trgovinski sporazum u vezi slobodne trgovine sa EU. U očima mnogih demonstranata, sporazum bi otvorio put "evropskom" standardu života i bezvizni režim sa EU. Ukrajina je u pregovorima o bezviznom režimu sa EU od 2008. godine.
Porošenko je bacao bezviznu šargarepu pred Ukrajince u više navrata, ali vizna liberalizacija je još uvek daleko.
Najnoviji rok stavljen od strane predsednika je 24. novembar. EU je potvrdila da je Ukrajina ispunila svoje obaveze da dobije turistički pristup, ali da će morati da sačeka dok se članice EU slože oko mehanizma za ukidanje bezviznog režima, kao i hitnim merama neophodnim za suzbijanje neželjene migracije.
Ali čak i kada bi Ukrajinci mogli da uđu u zemlje EU bez viza, oni bi bili dobrodošli samo kao turisti - nešto što je u suprotnosti sa realnošću za većinu ljudi, za koje je osnovno pitanje kako da sastave kraj s krajem, a ne da biraju neku od evropskih prestonica za vikend putovanje.
Ono što EU ne želi je da vidi ukrajinske gastarbajtere koji traže posao, iako nemaju dozvole za rad. U ovom trenutku, otprilike jedan od šest Ukrajinaca zarađuje za život radeći u Rusiji ili evropskim zemljama poput Poljske i Bugarske.
Razočarenje u trgovinski sporazum sa EU
Trgovinski sporazum sa EU je još na dugom štapu za Ukrajinu nakon što je Holandija odbila da ga ratifikuje. Holandija je održala referendum u aprilu o njegovom usvajanju i Holanđani su bili protiv njega. Holandska vlada sada traži kompromis sa drugim članovima sindikata u obliku obavezujućeg dokumenta, što bi navelo da se ratifikuje trgovinski sporazum, a s druge strane, to i dalje ne znači da Ukrajina može eventualno postati punopravni član.
Kašnjenje može biti trn u oku kijevskih političara, koji su tvrdili da imaju univerzalnu podršku evropskim aspiracijama Ukrajine i koji se bore da objasne holandski stav. Ali to je više tehničko pitanje, jer trgovinski deo sporazuma o slobodnoj trgovini - namera da se revitalizuje ukrajinska privreda otvaranjem evropskog tržišta ukrajinskoj robi i pružanje evropskih proizvoda ukrajinskim potrošačima po nižim cenama - je u punoj snazi više od godine.
Ovo se, međutim, nije isplatilo, kako je trebalo. Ukrajinski biznismeni su otkrili da oni ni ne mogu da se takmiče sa Evropljanima ili su u tome sprečeni protekcionističkim merama EU. Godišnje kvote u EU na uvoz poljoprivrednih proizvoda - oblast u kojoj Ukrajina sa svojim ogromnim plodnim poljima ima šansu da bude konkurenta - su toliko male da se Ukrajinci sa ovim pitanjem bave po nekoliko meseci. I u drugim industrijama ukrajinski proizvođači ne mogu da ispune evropske standarde bez značajne modernizacije i investicija - koje sebi ne mogu da priušte.
Prema ukrajinskoj nacionalnoj statističkoj službi, u prva tri kvartala 2016. godine ukrajinski izvoz u EU bio je 9,7 milijardi $ u poređenju sa 13.4 $ milijardi dolara u 2014. godini. Izvoz u Rusiju je u istom periodu opao za 30 odsto, na 2,5 milijardi $ u odnosu na prethodnu godinu. Uprkos naporima Kijeva da prekine ekonomske veze sa Rusijom, ona ostaje najveća pojedinačna zemlja uvoznik ukrajinskih proizvoda, zatim Kina i Egipat.
Neuspeh Ukrajine da dobije veći udeo evropskih tržišta praćen je devalvacijom nacionalne valute, koja je pala četiri puta u odnosu na američki dolar u poslednje tri godine.
Patriotski zanos
Dok ukrajinski zvaničnici ne uspevaju da ispune obećanja o boljem životu, oni izgleda pokušavaju da to kompenzuju patriotskim zanosom. Uzrok svih muka ukrajinskog naroda, kao što se prikazuje od strane vlasti i medija pod njihovom kontrolom, je zlobna Rusija i njen predsednik, Vladimir Putin.
S druge strane, rat u Donbasu još nije gotov i traje...
Čitajte više na Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut
Vostok, RT
.jpg)
