Izvor: Politika, 28.Feb.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kijev kao Berlinski zid
Ukrajina će vrtoglavo produbiti međusobno nepoverenje Rusije i SAD
Ko se još seća „malog prljavog rata“ na Kavkazu između Rusije i Gruzije oko Južne Osetije i Abhazije 2008. i ima li on neke veze sa sadašnjim događanjima u Ukrajini? Ako se malo dublje „razgrne“ u najnovije specijalne metode ratovanja i geostrateške interese Zapada, u prvom redu SAD, možda bi se mogla izvući neka zajednička nit. Nadobudni Sakašvili je iskorišćen kao prva „žaoka“ da bi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se testirala, namerno falšnom metodom, odlučnost Putina da štiti vitalne interese i bezbednost Rusije na svojim granicama. Žrtvovana je Gruzija da bi se Putin osetio pobednikom i njegova pažnja usmerila na slične provokacije kroz „proizvodnju novih Sakašvilija“ u bivšim sovjetskim republikama, a da se zanemare „državni udari, otpori, proleća, obojene revolucije i sl.“.
U međuvremenu, pripremana je nova, mnogo ubitačnija i uspešnija strategija direktnog ugrožavanja bezbednosti Rusije. Izabrana je Ukrajina, za Rusiju strateški najznačajnija država u okruženju.
Sistematski, iz akcije u akciju, odvlačena je pažnja Moskve od događaja u neposrednom susedstvu. Dozvoljeno je Putinu da pokaže svoju odlučnost u odbrani ruskih interesa u Siriji. Najuticajniji svetski mediji su ga „okivali u zvezde“ dodeljujući mu epitet najuticajnijeg svetskog političara.
Neposredno pred zimske olimpijske igre isprovocirane su mnogobrojne terorističke akcije unutar Rusije, sa ciljem da se sva pažnja i svi bezbednosno-politički potencijali države usmere na taj za Rusiju prestižni događaj.. Pakleni plan Zapada se, korak po korak, sprovodio u delo. U proučavanju ličnosti Putina uočili su, između ostalog, i njegovu veliku naklonost sportu, te da će on bezbednosno-sportski uspeh igara smatrati svojim „delom“ i pobedom. To su mu i dozvolili da bi ga ozbiljno ranili na drugom mestu, u Ukrajini.
Na jednoj strani, uspešno je „posejan“ strah od terorizma, neuspeha ZOI i blamaže Rusije, time i Putina, pa eto, kao vaši prijatelji, nudimo vam svoju pomoć. Na drugoj strani, jedna do dve desetine hiljada ekstremista i dobro plaćenih, logistički pripremljenih nezadovoljnika, sa nekoliko opozicionih lidera,stvorili su haos u Ukrajini. Majstorski se manipulisalo siromaštvom i besom naroda protiv oligarha i vrha državne vlasti.
Nesumnjivo, tzv. faktor neutralisanosti i uspavanosti Putina znatno je doprineo početnoj nesnalažljivosti i neodlučnosti Rusije da blagovremeno deluje kroz odlučniju podršku predsedniku Janukoviču u sprečavanju haosa. Što je više rasla agresivnost u izjavama zapadnih lidera, uz učestalije kontakte s liderima opozicije, to je reakcija Moskve bila slabija u korelaciji sa značajem Ukrajine za bezbednost Rusije.
Taktika „pođi pa stani“ ne vodi uspehu. Još pogubnija je politika napuštanja finalnog čina dogovora Janukoviča i opozicionih lidera, kojom je Rusija sama sebe isključila kao aktivnog faktora u iznalaženju rešenja.
Eventualni pad Ukrajine pod „šapu“ SAD i Zapada neki, da li s pravom, upoređuju s padom Berlinskog zida. Da li bi dolaskom NATO-a na „stratešku kapiju“ Moskve bezbednosno bio ugrožen sam „trbuh“ Rusije? Koliko li će se čekati i koje akcije Zapada mogu uslediti da se počne ostvarivati pretnja Madlen Olbrajt: „Mi se nećemo ustručavati da silom obezbedimo pristup sibirskim resursima, jer bez toga ne možemo zapadnom svetu obezbediti današnji standard“? Ili ona bivšeg MIP-aNemačke Vestervelea: „Pristup nemačke industrije sirovinama mora se osigurati ako je potrebno i oružjem.“ Da li su ovakve izjave dopirale do „ušiju“ Moskve?
U svakom slučaju, haos u Ukrajini se nastavlja. Ukrajina će vrtoglavo produbiti međusobno nepoverenje Rusije i SAD, sa sve zaoštrenijim geostrateškim sukobljavanjima, uz nesagledive opasnosti po svetski mir. Energetski i trgovinski interesi Evrope prema Rusiji, ako se artikulišu pošteno i na pravi način, mogli bi da budu katalizator tih sukobljavanja.
I na kraju jeretičko pitanje: da li Ukrajinu gubi Putin ili Rusija, ako je uopšte gube i, s tim u vezi, ko uspešnije brani bezbednost zemlje: neprikosnoveni lider ili organizovana i uređena država? Da li je sledeća meta Zapada upravo onaj Putin koji je izvukao iz gliba Jeljcinovu Rusiju i vratio je na geopolitičku scenu kao jednog od najuticajnijih faktora?
Ambasador u penziji
Radoman Jović
objavljeno: 28.02.2014.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
