Izvor: Vostok.rs, 18.Maj.2017, 13:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se govori ruski jezik u bivšim sovjetskim republikama?
Od raspada SSSR-a prošlo je više od dve decenije, ali se ruski jezik i dalje govori u mnogim bivšim sovjetskim republikama. Čak i u baltičkim zemljama i Ukrajini, gde su vlasti donosile zakone radi ograničavanja upotrebe ruskog jezika, još uvek živi veliki broj ljudi koji govore ruski, a među njima su i državni službenici koji ga koriste ne samo u nezvaničnoj, već i u službenoj komunikaciji.
Na primer, u aprilu ove godine gradonačelnik Rige je novčano kažnjen od strane letonskog Centra za državni jezik zato što je tokom obilaska jedne škole govorio ruski jezik. Ovoga meseca se u ukrajinskoj javnosti vodila oštra debata o štampanju ulaznica za takmičenje „Pesma Evrovizije“ na ruskom.
Zašto ruski jezik i dalje ostaje u upotrebi u onim zemljama koje žele da se što više približe Evropskoj uniji? Zašto zakoni i propisi koji ograničavaju upotrebu ruskog nisu uvek delotvorni?
Create bar charts
Istorijsko nasleđe
Posle raspada SSSR-a, tokom devedesetih i posle 2000. godine, u nekadašnjim sovjetskim republikama ostao je da živi veliki broj ljudi koji govore ruski jezik. Iako su različite vlade novonastalih nezavisnih država razmatrale mere o ograničavanju upotrebe ruskog, to često nije sprovođeno u delo zbog straha od reakcije javnosti.
U zemljama poput Belorusije i Kazahstana gde je ruski jezik zadržan u službenoj upotrebi, on se koristi u skoro svim oblastima života: poslovanju, državnoj upravi, medijima, obrazovanju i kulturi. Govore ga predstavnici političke elite, ali i mladi ljudi koji žele da nastave školovanje na ruskim univerzitetima.
Uvek su postojale škole i univerziteti na kojima se nastava odvijala na ruskom. Veliki je broj onih koji nisu Rusi, ali smatraju ruski maternjim jezikom, jer ga koriste za komunikaciju sa članovima porodice. „Ruski jezik je nečije opredeljenje i jezik kojim se sporazumevaju pripadnici različitih naroda“, izjavila je za „Rusku reč“ Galija Ibragimova, poreklom Tatarka iz Kazanja, inače rođena u Uzbekistanu.
Sa time se slaže i Ajnur iz Kazahstana: „Ruski nam je potreban za komunikaciju. U Gruziji ili nekoj drugoj bivšoj sovjetskoj republici uvek ćeš pronaći nekoga ko govori ovaj jezik.“
Ekonomske veze
Ruski jezik je i dalje veoma raširen u zemljama centralne Azije, gde je broj ljudi koji ga govore i razumeju makar na osnovnom nivou čak i porastao u odnosu na sovjetsko doba. Rafael Satarov, koji ruski smatra maternjim jezikom iako ima azerske, jevrejske i uzbečke korene, veruje da je to jednim delom posledica izražene migracije radnika iz zemalja poput Uzbekistana, Tadžikistana i Kirgistana u Rusiju.
Jasno je da želja za poslom u Rusiji predstavlja veliki podsticaj mladim ljudima iz centralne Azije da uče ruski jezik. Prema podacima Federalne agencije za pitanja Zajednice nezavisnih država „Rossotrudničestvo“, u Azerbejdžanu, Uzbekistanu i Tadžikistanu raste broj polaznika kurseva ruskog jezika.
U Letoniji ruski nema status zvaničnog jezika, ali se može neformalno nazvati „jezikom poslovanja“, rekao je za „Rusku reč“ Boris Jegorov, Rus rođen u Letoniji. U toj zemlji postoji više od 6.000 preduzeća sa ruskim kapitalom, dok turistički sektor još uvek u velikoj meri zavisi od gostiju iz Rusije.
Situacija je slična u Estoniji, koja takođe ima brojnu zajednicu ljudi koji govore ruskim jezikom – oko 30% od ukupnog stanovništva prema podacima iz 2011. godine. U 2016. godini ruski turisti bili su na drugom mestu po broju poseta Estoniji, odmah iza Finaca.
Ruski jezik se govori i u Moldaviji, naročito u Pridnjestrovlju i Gagauziji, oblastima koje ni posle 1991. godine nisu prekidale veze s Rusijom. Prema rezultatima popisa iz 2014. godine u Moldaviji živi više od 263.000 ljudi, odnosno 9,4% od ukupnog broja stanovnika kojima je maternji jezik ruski. U moldavskim školama ruski se tradicionalno predavao kao drugi jezik i verovatno će i dalje ostati u upotrebi, naročito pošto je Moldavija obnovila ekonomske veze s Rusijom posle posete predsednika Igora Dodona Moskvi u januaru ove godine.
Situacija u Ukrajini i Gruziji
Uprkos političkim nesuglasicama koje Ukrajina i Gruzija imaju sa Rusijom i nastojanjima njihovih vlasti da oslabe pozicije ruskog jezika, u ovim državama i dalje postoje velike grupe ljudi koji ga koriste u svakodnevnom životu. Prema rezultatima popisa iz 2001. godine u Ukrajini je živelo oko 8,3 miliona ljudi koji su se izjasnili da im je maternji jezik ruski. U Gruziji ih ima mnogo manje – samo 45.920 u 2014. godini.
Ukrajina, čija je istorija tesno povezana sa Rusijom, oduvek je pripadala ruskom govornom području. Prema istraživanju agencije „Galup“ iz 2008. godine 83% Ukrajinaca je ruski jezik smatralo primarnim jezikom komunikacije. Prema nezvaničnim procenama, danas bar 70% stanovništva zna da govori ruski, a ovaj jezik se u velikoj meri koristi i na internetu.
Na primer, u Ukrajini je 2014. godine oko 90% pretraga na „Guglu“ izvršeno na ruskom. Pored toga, ruski jezik je veoma raširen u ukrajinskim medijima, štampanim i elektronskim. Prema izveštaju Bi-Bi-Sija, u 2016. godini na ukrajinskom jeziku štampalo se samo 35% dnevnih novina i 25% časopisa.
Nedavno je Ukrajina donela propise čiji je cilj ograničavanje upotrebe ruskog jezika u javnoj komunikaciji, a primetno je i smanjenje broja škola i vrtića sa nastavom na ruskom. Sve se više koriste jezici zemalja Evropske unije.
Prema rečima Zlate Simonenko, advokata iz Ukrajine, naredne generacije Ukrajinaca najverovatnije neće znati da govore ruski jezik. „Deca uče ukrajinski počev od vrtića, a zatim nastavljaju u osnovnim i srednjim školama. Postoji vrlo malo srednjih škola u kojima se nastava odvija na ruskom“, objašnjava Simonenko.
Kada je reč o situaciji o Gruziji, u prethodnom periodu engleski jezik je bio intenzivno promovisan, ali se čini da nova vlast radi na reafirmaciji ruskog. Gruzijski predsednik Georgi Margvelašvili nedavno je izjavio da bi eliminisanje ruskog jezika bilo „u osnovi pogrešno“, jer je on efikasno sredstvo za komunikaciju sa susedima Gruzije.
Ruski jezik je i dalje u širokoj upotrebi s obzirom na razvijene rusko-gruzijske turističke veze, ali i zbog brojnih ličnih kontakata među stanovnicima dveju država. „Mnogi u Gruziji imaju bliske prijatelje i rodbinu u Rusiji, tako da i im i deca uče ruski“, kaže u izjavi za „Rusku reč“ Tamta Utiašvili iz Tbilisija. „Pored toga, ruski se traži na konkursima za posao, posebno za rad u turizmu.“
Ovog meseca je Financial Times objavio kako je u proteklih dvadeset godina ruski jezik izgubio na značaju više od bilo kog drugog svetskog jezika. Međutim, stvarnost je mnogo složenija. Ruski jezik se i dalje koristi u državama sa zajedničkom istorijom koja još nije izbledela, a u doglednoj budućnosti sigurno će i dalje biti jezik komunikacije među pripadnicima različitih naroda na postsovjetskom prostoru, sve dok među njima postoje jake ekonomske veze.
Ksenija Zubačova,
Ruska reč
.jpg)
