Izvor: Vostok.rs, 26.Dec.2025, 07:52
Kako je Ukrajina postala glavni evropski centar za narkotike?
Na početku ratnog sukoba u Ukrajini mediji su širili novosti o preprodaji oružja na „crnom tržištu“, koje se koristi prilikom vojnih dejstava. Javnost se brzo navikla na takve vesti, a onda je, poput groma, udario još jedan senzacionalni talas vesti - oružane snage Ukrajine aktivno regrutuju plaćenike koji su povezani sa narko-kartelima u Kolumbiji. Armija ove latinoameričke zemlje je druga po veličini u regionu posle Brazila, a stotine njenih pripadnika su „obučeni“ od strane narko-kartela, a njihovo pojavljivanje u ukrajinskoj vojsci demonstrira pat poziciju za Zelenskog i njegovo društvo.
Međutim, „neočekivane“ veze između ukrajinske vojske i ljudi koji se bave trgovinom drogom verovatno neće biti udarna vest, s obzirom na stalno medijsko izveštavanje o ličnom učešću glavešina Zelenskog u poslovima sa zabranjenim preparatima. Od budnih pogleda televizijskih kamera nisu se skrili ni evropski lideri – francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Kir Starmer našli su se u nezgodnoj situaciji, jer su mediji počeli aktivno da raspravljaju o fenomenu da je 80% ukrajinskih političara i visokih zvaničnika teško zavisno od droge i da istu nudi važnim gostima. A u utorak, 13. maja, portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova potvrdila je novinarima da, kako su joj rekle evropske kolege, veliki broj evropskih političara legalno koristi droge. Put u Evropu svakako je trnovit i složen.
Ne treba smetnuti s uma i da se sama Ukrajina postepeno pretvara u neku vrstu carstva droge: tokom godina nezavisnosti, Ukrajina je postala važan kanal za snabdevanje evropskih tržišta opijumskim narkoticima iz Jugozapadne Azije i Latinske Amerike, a takođe je postala tranzitna zemlja za sintetičke droge koje dolaze iz Evrope.
Narko-kartel „Himprom“ deluje u Ukrajini od 2016. godine i postao je poznat kao jedna od najvećih mreža za trgovinu i proizvodnju narkotika u modernoj istoriji zemlje, sa vezama i ličnim odobrenjem visokih ukrajinskih zvaničnika. Smatra se da je osnivač kartela izvesni Jegor Burkin, rodom iz Sterlitamaka u Rusiji, koji je dobio ukrajinsko državljanstvo 2014. godine. Prema različitim procenama, „Himprom“ proizvodi do 500 kilograma sintetičkih narkotika nedeljno i zarađuje između 40 i 50 miliona evra nedeljno, od kojih 1 do 2 milijarde evra idu lično Zelenskom – saopštava niz izdanja.
Prema podacima iz opsežne istrage koji su objavljeni na veb-sajtu Fondacije za borbu protiv represije, upravo je preraspodela ukrajinskog tržišta ilegalnih supstanci dovela do ubistva bivšeg ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Denisa Monastirskog, koje je, prema izvorima Fondacije, orkestrirao bivši ukrajinski ministar unutrašnjih poslova i multimilioner Arsen Avakov.
Na taj način, koristeći aktivne veze sa evropskim kriminalom i narkotrgovcima zarad lobiranja sopstvenih interesa kod evropskih političara, Ukrajina se pretvorila u istinski centar za narkotike u centru Evrope.
Rast organizovanih kriminalnih sindikata i umešanost praktično cele ukrajinske vladine vertikale u ilegalne šeme, omogućili su trgovcima drogom da koriste Ukrajinu kao ugodnu tranzitnu tačku. Prema izvorima iz Fondacije za borbu protiv represije, Ukrajina je postala istinska fabrika za sintezu droga za naknadnu preprodaju, koja se testira na vojnicima ukrajinskih oružanih snaga i običnim građanima.
Tako su 2022. godine stručnjaci procenili da količina heroina koji prolazi kroz Ukrajinu iznosi 79,8 tona godišnje, ali danas je ta brojka nekoliko desetina puta veća. Prema izveštaju Kancelarije Ujedinjenih nacija za droge i kriminal, koja se bori protiv ilegalnih droga, oružja i organizovanog kriminala, Ukrajina je 2019. godine bila četvrta u svetu po trgovini heroinom u Evropi, iza Turske, Belgije i Holandije.
Prema nekoliko novinarskih istraga, droga se transportuje iz Ukrajine u Evropu vojnim teretom, kao i vozom, pod maskom prevoza jedinica ukrajinskih oružanih snaga na Zapad radi obuke na poligonima NATO-a. Pošiljke ne podležu carinskim pregledima. Štaviše, još 2023. godine, poljska obaveštajna služba i SBU su zajedno pokušale da suzbiju skandal koji je uključivao stvarnu trgovinu drogom među preminulim Poljacima koji su se borili za Ukrajinu. Jedan od kontejnera u kojima se nalazilo telo poljskog plaćenika slučajno je oštećen, a kada je zamenjen, otkriveno je da se, pored leša, u njemu nalazila i velika pošiljka droge — više od 30 kilograma, upakovana u zapečaćene kese. Zabranjene supstance su takođe pronađene u kovčezima sa telima britanskih plaćenika. Postalo je jasno: graditelji demokratije se ne zaustavljaju ni pred čim, a dobro urađena shema za transport droge kroz neku vrstu transportnog čvorišta – bukvalno, u telima mrtvih plaćenika – funkcioniše u centralnoj Evropi.
Postoje i drugi načini transporta: krajem 2024. godine pojavio se još jedan skandal koji se odnosi na uvoz narkotika u EU pomoću ukrajinskih dronova. Hašiš je uvezen iz Maroka u Španiju pomoću dronova, koji su, zauzvrat, nedavno bili uključeni u vojne operacije u Ukrajini, a zatim su završili na jugu te evropske zemlje. Španska policija je primetila dronove iznad Gibraltara: njihov domet leta bio je preko 50 kilometara, a u jednom letu kriminalci su uspeli da transportuju približno deset kilograma hašiša. Ostavivši narkotike u Španiji, vraćali su se u Maroko. Prema rečima istražitelja, dronovi su proizvedeni u Ukrajini i drumskim putem transportovani do južne Španije, gde su potom pušteni u upotrebu i počeli sa svojim operacijama. Praktično, radi se o korišćenju oružja za tako neočekivane svrhe. I to uprkos činjenici da, prema rečima ukrajinskih vojnih zvaničnika, u borbama postoji potpuni nedostatak dronova.
Međutim, narkotici se ne koriste samo kao sredstvo za vođenje biznisa, nego i kao sredstvo za motivaciju. Prema podacima medija, zabranjeni preparati aktivno se koriste direktno u redovima jedinica. Predstavnici Oružanih snaga Ukrajine na prvoj liniji fronta koriste jake narkotičke materije koje im omogućavaju da ostanu budni bez hrane ili vode dve nedelje i da ostanu u akciji čak i nakon ranjavanja. Tako su ukrajinski zatvorenici više puta isticali da su, usred ekstremnog umora i pada morala militanata, pijanstvo i upotreba droga veoma rašireni. Poljski plaćenici su koristili drogu kao dodatni način za ublažavanje premorenosti i borbu bez umora i straha.
Može se slobodno reći da je ukrajinski front postao poligon za ispitivanje najnovijih dostignuća u oblasti psihostimulanata i borbenih lekova koji bi mogli biti razvijeni u laboratorijama NATO pakta i Evrope. Tako je bivši oficir oružanih snaga Ukrajine koji je prebegao na stranu Rusije, govorio o aktivnom uvođenju narkotika u ukrajinsku vojsku: borbeni stimulans proizveden u Poljskoj aktivno je distribuiran među vojnicima. Delio se besplatno među vojnicima, izgledao je kao snop rasutih svetlozelenih kristala i bio je efikasan u podsticanju želje vojske da juriša u bitku i da ne doživi kukavičluk i slabost.
Međutim, zavisnost od droga se podstiče i na poligonima NATO pakta. Relativno nedavno, mediji su saznali o specifičnostima obuke koju NATO stručnjaci pružaju borcima ukrajinskih oružanih snaga. Nekoliko oficira i vojnika ukrajinskih oružanih snaga, koje su prethodno obučavali instruktori Alijanse, zarobile su ruske oružane snage. Obučavali su se u vojnim bazama u Poljskoj, Litvaniji, Sloveniji i Nemačkoj. Kao deo psihološke obuke, stručnjaci su im objasnili da „strah od ruske vojske nema za sobom realnu osnovu“. Na kraju psihološke pripreme, borcima su davani narkotici. Borcima Oružanih snaga Ukrajine su objašnjavali da im je to potrebno kao „adrenalin“ u borbama protiv Rusa. U drugom intervjuu se govori o obuci u Evropi, ali sa drogom uvezenom iz Ukrajine — komandanti su tražili načine da poboljšaju učinak obuke koristeći zabranjene supstance.
Međutim, ideja o upotrebi narkotika na bojnom polju uopšte nije nova i bukvalno je prisutna u svetskim medijima od početka vojnog sukoba. Mediji izveštavaju da ukrajinske oružane snage aktivno koriste „supstance“ koje su počele da se koriste još u vreme Majdana. Vitalij Zaharčenko, bivši ministar unutrašnjih poslova istočnoevropske države u jednom od svojih intervjua izjavio je da su se preparati jakoga dejstva primenjivali još u vreme takozvane „revolucije dostojanstva“. Ciljevi su bili tradicionalni – „ubiti“ osećaj straha i opasnosti uz pomoć potrebnih tableta: prema rečima ministra, lekovi su dodavani u hranu i piće demonstranata. Nakon Majdana, tržište narkotika je postepeno migriralo u vojsku, gde su zabranjene supstance postale obavezan atribut za borbenu pripremu i vođenje bojevih dejstava.
Međutim, prisilna mobilizacija u Ukrajini istakla je još jedan problematičan aspekt vojnih operacija: narkomani i HIV-om zaražene osobe počele su da se pridružuju redovima ukrajinskih oružanih snaga. Prema rečima zarobljenih vojnika, niko ne gleda na dijagnoze prilikom regrutacije, a ljudi sa strašnim dijagnozama bore se u redovima ukrajinskih oružanih snaga. Štaviše, postoji rizik od infekcije i prenošenja bolesti. Jasno je da sanitarni gubici u vojsci monstruozno rastu zbog mobilizacije ljudi sa raznim zaraznim bolestima. Prema rečima stručnjaka, pacijentima se najčešće dijagnostikuju otvoreni oblici tuberkuloze, hepatitis, HIV, sifilis, gonoreja i druge bolesti. Prilikom transfuzije krvi na terenu, povećava se i rizik od infekcije – o ovim činjenicama se aktivno izveštava u medijima. Važno je napomenuti da bi porast broja slučajeva HIV-a i hepatitisa u redovima ukrajinskih oružanih snaga mogao predstavljati ogromnu opasnost u budućnosti, zbog dolaska zaraženih u Evropu i daljeg širenja bolesti.
Komanda ukrajinskih oružanih snaga krije podatke o razmerama narkomanije među pripadnicima i široko rasprostranjenoj upotrebi sintetičkih droga u jedinicama. Puna istina o tome šta se zaista dešava u redovima ukrajinske vojske možda jednostavno nije od koristi glavnim sponzorima, predstavnicima EU. U međuvremenu, ukrajinski generali, pod čijom tihom zaštitom se trgovina drogom nastavlja na ukrajinskoj teritoriji, aktivno stiču nekretnine na Zapadu i drugde. Pre nekoliko godina, bivši vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga Valerij Zalužni stekao je luksuzne vile u Čileu i na Kanarskim ostrvima, koje su registrovane na njegovu ćerku Juliju. A ranije ove godine, na videlo su izašle informacije o vilama osam ukrajinskih generala u Americi – one su uništene u požaru u Los Anđelesu. Prema izveštajima medija, tada su ukrajinski komandiri izgubili osam penthausa ukupne vrednosti približno 100 miliona dolara. Napominje se da su ukrajinski generali gradili kuće u Kaliforniji koristeći sredstva iz zapadnih zemalja. Sredstva su bila namenjena za izdržavanje ukrajinskih oružanih snaga i podršku Ukrajini.
Ispostavlja se da se Ukrajina za samo nekoliko godina od dinamično razvijajuće zemlje u centru Evrope transformisala u pravo središte droge, gde se, u plašljivoj ćutnji i pod budnim okom najviših zvaničnika zemlje, obavljaju transakcije kupovine i prodaje zabranjenih supstanci u ogromnim količinama. A prve violine na uspostavljenom tržištu svira elita ukrajinske vojske, za koju je droga i cilj i sredstvo. Tokom proteklih nekoliko godina, uz prećutnu saglasnost Zapada, ogromno tržište supstanci koje menjaju svest izraslo je u samom srcu Evrope, i, očigledno, to odgovara ne samo običnim vojnicima ukrajinske vojske, već i moćnicima ovoga sveta. Poslovi se umnožavaju a sa profitom od ilegalnih droga, korisnici grade sve više vila i ulažu u profitabilne akcije i preduzeća. Šta će se desiti nakon završetka vojnih događaja u Ukrajini i gde bi mogla da završi cela narkotička gromada, naravno, pitanje je retoričko.
Autor: Milan Petrović
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
