Izvor: Večernje novosti, 23.Jul.2014, 15:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Ljudi

ONAKO, najiskrenije, na šta prvo pomislite kad se pomene avion nesrećne malezijske kompanije koji je pao u Ukrajini? O čemu slušate i na šta upozoravaju gusti redovi novinskih tekstova o ovom događaju? Pa, na još jedan događaj u kojem dve svetske sile svu krivicu bacaju na onu drugu stranu, na to ko će ovde kome nešto podmetnuti i smestiti, neki satelitski snimak (lažan ili stvaran?) na nešto trulo u zvaničnim izveštajima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << ili na to da li „buk“, o kojem odjedanput svi znaju sve, leti dovoljno daleko i precizno i ko uopšte može da ga navodi, na SU-25 (to je vojni avion), na... Opet, najiskrenije, koliko vas je pomislilo na žrtve, na one koji se bezosećajno, nekako je sam izraz takav, zovu „kolateralna šteta“, mladi i stari, neka svetski poznata imena i oni drugi važni samo ljudima koji su ih voleli? Svi su oni sada izjednačeni, u nestanku i nevažnosti. Jer sada je bitna „geopolitička strategija“, novi raspored svetskih snaga, nova teorija zavere ili neki apstraktni centri moći, velika politička igra u kojoj su i žrtve povod za ostvarivanje globalnih ciljeva. Ako vas je savest takla po ramenu, ne brinite, niste sami, da vam bude lakše, ceo svet misli isto i radi isto: raspravlja i rasuđuje i ocenjuje sve, jer lakše je, i poklanja samo mali deo vremena ukazujući i na žrtve ovog suludog čina i saosećajući sa njima. Toliko je nezadovoljstva u nama, toliko nepravde u običnom životu, empatija je luksuz. I... I ništa, naravno. Tek želja da leševi u crnim plastičnim kesama, pokupljeni sa ukrajinskih polja i poređani u vagonima hladnjačama pomognu da otkrijemo koliko je normalnog ostalo u nama.

Nastavak na Večernje novosti...