Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Feb.2015, 21:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Julijana Mojsilović: Minsk – novi Dejton?
Ukrajinska kriza nije dosegla razmere rata u bivšoj Jugoslaviji, ali rešenje koje se nameće kao najverovatnije umnogome podseća na recept međunarodne zajednice primenjen u Bosni i Hercegovini.
Na 51. po redu Bezbednosnoj konferenciji u Minhenu, kojoj je prisustvovalo 400 svetskih lidera i koja je verovatno najvažniji sastanak sa stanovišta izbegavanja sukoba mnogo širih razmera od onog trenutnog u Ukrajini, Nemci, Amerikanci i Rusi lomili su koplja oko toga kako da se zajednički >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << SAD i EU, na jednoj strani, i Rusija na drugoj odmaknu od najgore moguće varijante, u koju bi se na kraju morao umešati i NATO.
Atlantski savez je, sa bezbednosnog stanovišta, ključna tačka spora na relaciji Moskva – Kijev - Brisel – Vašington, jer Vladimir Putin traži garancije da NATO neće u Ukrajinu, ukrajinski parlament hoće moćnog saveznika koji, međutim, kaže da još nije vreme, a Unija je zvanično zainteresovana samo za evropski put Ukrajine.
Saveznici još nisu sasvim ujedinili stavove ni oko naoružavanja Ukrajine. Merkelova je izričito protiv, dok Amerikanci i predstavnici baltičkih zemalja žele da pomognu istočnom delu Ukrajine kako bi se zemlja odbranila od daljeg komadanja.
Nemački mediji kažu da su se u Minhenu Nemci ponašali racionalno, Amerikanci više emotivno, a da se Lavrov držao nadmeno, što znači da sastanak nije iznedrio jedinstveno rešenje.
Državni sekretar SAD Džon Keri rekao je da će „bez obzira na sve, SAD, Francuska, Nemačka i naši saveznici i partneri zajedno podržati Ukrajinu i braniti zajednički stav da međunarodne granice ne smeju i neće biti menjane silom u Evropi ili bilo gde drugo“.
Bez obzira na neobaveznost dogovora, konferencija u Minhenu pružila je priliku i drugim svetskim liderima da, na marginama glavnog susreta, u četiri oka ili u manjim grupama porazgovaraju i možda približe stavove i omoguće diplomatiji da izbegne ono što je obično njena produžena ruka.
Novi sastanak u Minsku (sreda 11. februar) jedna je od najvećih šansi da se oživi i na terenu primeni novi mirovni sporazum, čvršći od postignutog prošlog septembra u Minsku, koji je podrazumevao povlačenje teškog naoružanja, autonomiju istočnih delova Ukrajine i postavljanje tampon-zone duž rusko-ukrajinske granice. Taj je propao, a novi plan, što se za sada zna, predviđa mnogo širu demilitarizovanu zonu duž sadašnjih linija sukoba. Ideja neodoljivo podseća na pregovore o miru i faze rešavanja situacije u BiH, tako da se, uz sve ograde, može reći da Ukrajinu čeka neki novi Dejton, koji i jeste zaustavio rat u Bosni. Minsk bi trebalo da spreči dalje oružane sukobe u Ukrajini.
